Томислав Кресовић: “Профил” новинара и јавности у Србији?

Поделите:

“Убијање” јавне речи

Угледни ТВ новинар покојни Драган Бабић уредник култних емисија “Двоглед” и “Kино” око” је у емисји „ТВ лица” својевремно код Тање Петернек Алексиц рекао да се” новинари деле на” будале, часне и играче”. ”Играчи” новинари су стално у вези са властима, уређују новине и представљају тз “елиту”. По Драгану Бабићу страдају часни новинари због тежње ка истини, поседовању моралних разлога и жељи да буду објективни и независни. Данашње новинарство је између новинара “будала” и “играча” односно оних који фаворизују морални преступ у новинарству лаж, друштвени кич и аморалност  и оних који су делови партиских машинерија који фаворизују политичке пропаганду и афирмишу политичко спиновање и део су партијског “бота“ на друштвеним мрежама .Оба типа новинара су део жуте штампе и таблоида,али и системских и режимских апаратчика “седме силе”. Мали број новинара које Драган Бабић назива “часни” су страдалници времена и полтике, моћних лобија и тајкуна, и они су маргинализовани или напуштају новинарску професију а често друштвени страдају.

ПР новинари и политички аналитичари?

Новинарство у Србији је већ дуже од две деценије у суноврату у губитку професионализма, етике са видном доминацијом полиитчке и тајкунске моћи над “седмом силим”. Тако “седма сила” постаје оружије власти, а новинари су “војници” и нижи “официри” моћних олигархија. Поједни уредници и колумнисти који су “преносици“ порука моћних олигархија постају добро плачени “официри”. У ову групу носиоца јавног мнења су у тз ПР менаџери компанија,политичких партија, али новија професија “политички аналитичари” који служе интересима мочних политичких клубова и власти али и опозиције, који уређују, коментаришу и пројеткују друштвену стварност у тз “виртулну стварност”. Често су професије ПР и полтичких аналитичара у групацији ако би данас употебили виђење новинара,писца Драгана Бабић између “будала“ и “Играча” и то зависи од њихове плаћене улоге и моћи оних који их фаворзуију и пројектују у јавности.

Моћ “друштвених мрежа”

Све је више новинара, блогера и твитераша на друштвеним мрежама који су нека врста медијске алтернативе штампаним и електронским медијима. Данас у Србији новине редовно чита мање од пет одсто грађана, али су у 90 одсто грађана Србије конзументи ТВ станица које пројектују друштвену и јавну свест и мнење. Виртуелно односно интернет новинарство и јавност сурогат и амалгам писаних медија, али су обе варијанте јавности неупоредиво слабија од моћи ТВ станица које су на таласима власти или опозиције. Друштвене мреже постају нови облик јавности које су све моћније, али и су јавно и друштвено недовољно одговорне и прате ниво друштвених и етичких мерила конвеционалне јавности која је застрашијућа и представља савремено огледало Орвелове “1984” године. Тако се утркује “јавност” друштвених мрежа и етаблираних медија и новинари све више постају део великог циркуса са много илузија, превара и маски. Политчки аналитичари који су данас тренд у светум и Србији све више постају “корисне будале” које делују као “тумачи” стварности односно као “агитатори“ менталних пројекција политичких олигархија у борби за власт над јавношћу и менталним стањем нације.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. дулебг
    дулебг says:

    Слично је и са уметницима, научницима – пролазе продавци магле, који умеју да се упрегну у кола система. А оне чврсте власт шаље у прогонство – на Чубуру или Косово – нема разлике.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор на дулебг Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *