Насловна Актуелно Бранко Радун: Вучић, Трамп и рат на друштвеним мрежама

Бранко Радун: Вучић, Трамп и рат на друштвеним мрежама

503
9
ПОДЕЛИ

Шта повезује агресивне и прљаве кампање на друштвеним мрежама које воде ка урушавању националних држава и до обојених револуција у свету? Да ли постоји један центар моћи који их генерише или пак једна група центара моћи који раде у сарадњи са сродним циљевима и идеолошком матрицом? Конкретније то би могло и да се каже – да ли постоји један центар моћи и утицаја који води кампање против Трампа, Путина, Орбана, Ердогана а у Србији против Вучића. Речник који се користи, стил борбе у којој се не преза ни од најгорих личних напада, а што је и најважније и токови новца ових операција говоре да “сви путеви воде у Рим” овај пут у Нови глобалистички Рим.

Слушали смо председника Вучића како је у “Ћирилици” код Марића искрено говорио како разуме како Трампу није нимало лако јер се суочава са непрекидном лавином напада и понижења у медијима и на друштвеним мрежама. При том то није звучало само као солидарност са једним другим председником који је исто тако на удару пре свега на друштвеним мрежама. Ту је било још нешто, ако можемо да “читамо између редова” у ономе што је изговорено. А то је чињеница да напади истог стила са готово истим етикетама “диктатура”, “фашизам”, “он није мој председник” или пак “председник је луд” долазе из исте глобалистичке идеолошке матрице коју је генерисао један те исти центар. Исто тако кад Вучић каже да му је Путин рекао како су и против њега организовали протесте са маскотом “жуте паткице” то говори о истом потпису једног те истог аутора. Или кад Орбан буде засут нападима за диктатуру, фашизам и антисемитизам јер је одлучио да елиминише Сороша из Мађарске да би спречио слабљење државе од стране “жутих паткица”. Онда хитно долети из Израела Нетањаху да би демантовао да је његов пријатељ и савезник “антисемита” какву етикету желе да му залепе неолиберални глобалисти.

Шта је заправо циљ тих глобалистичких центара моћи? Да елиминишу све суверене земље а до тога се долази кампањом сламања отпора оних који штите националне истересе своје земље или пак нису довољно послушни тим и таквим центрима моћи. У Русији им није сметао пијани Јељцин који је бомбардовао Думу и рушио уставни поредак али им смета Путин који настоји да консолидује Русију и да је врати на светску политичку сцену. Први је био “демократизатор Русије” а други је “диктатор” и “претња европском миру”. Слично је било и са Орбаном у односу на његове претходнике или са Ердоганом из прве фазе у којој је био лојалан глобалистима и садашњег Ердогана 2.0 који све више води турску у сладу са турским националним интересима. Због свега ти и слични “непослушни” лидери бивају изложени медијским и интернет нападима и кампањама којима се не види крај. Њима се убедљиве победе на изборима оспоравају јер се у складу са глобалистичком идејом “превазилази” институционална демократија са демократијом руље у којој улица или друштвене мреже постају политички арбитри који могу самовољно да оспоре легитимност неког политичара или политичке одлуке.

При свему томе наивни посматрачи стичу утисак да је то све спонатно. Као што ни код нас није нимало случајна вишегодишње кампања против државних институција, војске, “за прихватање реалности на Косову” или пак против подршке Републици Српској. Камапање против државних и националних институција имају идеолошки циљ слабљење отпора тих институција глобалистичкој матрици али и политички оперативни циљ да се у неком моменту утиче на политику неке институције и на њене одлуке које у том тренутку треба да донесе. Практично то значи да уколико је кључни политички актер у Србији Александар Вучић а на њега се врши притисак да толерише улазак Косова у међународне институције у циљу довршавања контритуисања “независности” покреће се и кампања агресивног притиска на председника и владу. Исто тако ако Црква има став да се морамо одупрети довршавању косовске независности и она ће бити нападнути. Наравно за корупцију или нешто слично да се “Власи не досете”. Наравно да неће рећи “ми нападамо” председника, патријарха или неког трећег ко је детектован као препрека јер он треба да прихвати “реалност независног Косова”.

Тако није нимало случајно што се тајминг нове интернет “уринарне” кампање поклапа са новим таласом притисака на Србију да прихвати независно Косово и да окрене леђа Русији. Када на друштвеним мрежама утицајне и познате личности, вође прозападне опозиције изјаве такве ствари то није само знак да су непристојни, већ и да је то део оркестриране кампање притиска на извршну власт да “легне на руду” око Косова, Русије и Српске. Иако су свесни да ће таквом безобзирном и безобразном кампањом изгубити део подршке коју имају они су је одредили јер су то од њих тражили западни ментори и амбасадори.

Занимљиво је то да они којима су уста пуна демократије негирају исту спремношћу да служе странце да би дошли на власт. Демократија подрзумева суверенитет и не постоји у колонијалном поретку. А управо Саша Јанковић као председнички кандидат у кампањи говори како је суверенитет превазиђен у двадесетпрвом веку те да се не вреди тим бактати. То је апсурдно јер се он кандидовао за “радно место” где је главни задатак да чува и унапређује суверенитет земље коју представља.

На жалост код нас се уврежило мишљење да се на власт долази уз помоћ страних амбасадора а да мишљење јавности и није много битно. Иако моћ и утицај страних амбасадора не треба подценити у времену постмодерне окупације Балкана ипак се нешто питају и грађани на изборима. Можда амбасадори утичу на састављање владе али ипак још увек народ гласа на изборима. Барем за сада док се не убаци у Устав да нико није изабран док то не потврди и нахушкана руља са друштвених мрежа.

Аутор Бранко Радун, Видовдан

9 КОМЕНТАРА

  1. Друштвене мреже? Па наравно да нема спонтаности. Чак и у забитима имате по неког згубидана који својим текстићима координира осталима.

  2. Malo ko zna van kruga posvecenih da ljudi oko Sase Jankovica, ljudi iz NVO sektora Druge Srbije koji su aktivni na drustvenim mrezama to rade planski i organizoovano. Oni su placeni za to, oni su redovno obucavani za nove trendove delovanja propagandnog na tviteru i fejsbuku. Jednom mesecno se sastaju koordiniraju razmenjuju iskustva druze se i slicno. Onda neko pokrene pricu na mrezi drugi ih odmah podrze komentarisu retvituju sheruju i slicno. Za kratko vreme dodju do stotina hiljada pratioca a onda ih preuzimaju na fejsu pa na pisanim medijima tv i drugim. Sve je to mreza globalisticka koja deluje a da toga mnogi nisu ni svesni.

  3. Autor, realpatriotski borac put pogadja u sridu. Pravi rang listu svetskih državnika, protiv kojih se vodi rat na društvenim mrežama. Razlika izmedju Trampa i ostalih „žrtava“ harange je da protiv njega je da su protiv njega američki i ostali mainstream mediji, protiv Putina, Orbana i Erdogana propagandni rat vode svetski mainstrem mediji, dok su domaći mediji branioci njihovog lika i dela.
    Srpski Mesija KaliNero je medjutim obljubljen ne samo kod domaćih, već i kod gotovo svih svetskih mainstream medija, koji ga maltene kuju u zvezde. Kada se ima u vidu da Mesija KaliNero ima i podršku na većini domaćih portala, realpatriotskih to je njegova pozicija neuporediva sa ostalim žrtvama progona na društvenim mrežama. Drugim rečima ovome ne može niko ništa, jer je jači od i od same sudbine, pogotovo što je Nebeski narod listom za njega.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде