Брига за српски језик и ћирилицу треба бити свакодневна (ВИДЕО)

Поделите:

Данас је Међународни дан писмености. Према подацима, један од петоро одраслих на планети, не зна да чита и пише, а двије трећине од тог броја су жене.

Стручњаци кажу да већина европских земаља не познаје категорију елементарно неписмених, али на нашим просторима још има оних који умјесто потписа стављају крст или отисак прста.

„Таква неписменост код нас се искорењује – то је ипак занемарљиво. Ја мислим да ми и у европским оквирима стојимо бар у некој средини, релативно добро са том основном писмености, да је ипак већина људи обухваћена основношколским образовањем“, каже Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ.

У савременом свијету стручњаци све чешће користе појам функционалне писмености.

„Већина људи мисли да је писмен онај ко зна читати и писати – то данас није, дакле данас разликујемо и функционалну писменост и елементарну писменост, али писменост јесте заправо у правом смислу – владање добрим језичким стандардом, и у усменом и у писменом изражавању“, навео је Вељко Брбовић, управник катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Функционална писменост, између осталог, подразумијева да будемо писмени у струци, што претпоставља и владање компјутерском техником. Писменост је знање властитог језика и љубав према њему, јер нас наш језик и писмо чине оним што јесмо, кажу лингвисти.

„Ако су наши идентитетски критеријуми српски језик и ћирилица, нека се бар данас свако од нас запита колико често употребљава ћирилицу и колико често употребљава књижевни, односно исправан и нормативни српски језик – тамо гдје га треба таквим употребљавати“, каже Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Палама.

Према свом језику и његовој правилној употреби често се односимо немарно, чему доприноси коришћење савремених технологија, а то би требало промијенити.

„Данас је велики број људи који су писменији на енглеском него на српском. Велики број људи лакше напише свој, ајде да кажемо, своју биографију, свој си-ви- како модерно кажу – на енглеском, него на српском“, навео је Ковачевић.

Језик је темељ националног идентитета и културе. Зато би брига о српском језику и ћирилици требало да буде свакодневни задатак цијелог друштва – од државе, система образовања до медија, истичу стручњаци.

 

 

РТСРС

Поделите:
1 reply
  1. Д. З.
    Д. З. says:

    Брига за српски језик и ћирилицу треба бити свакодневна Одличан наслов. Али од те свакодневне бриге нема никакве користи, показује стварност међу Србима, јер ћирилица покрива тек десетак одсто српског језика. Други народи и њихови лингвисти готово да не спомињу своје писмо и не брину готово ни један једини дан у години за своје писмо, па га имају у свом језику сто посто.

    Закључак мора да уследи. Срби (мисли се на српску власт и српске лингвисте) много погрешно „брину“ о свом писму. Каква је то „брига за ћирилицу“ ако српска власт и српски лингвисти једини на свету нормирају српски језик с алтернативним писмима. То је исто као да „брину за независност српске државе“ на тај начин што у Србији владају Срби 50 одсто, а 50 одсто брине неко други. Срби морају сто посто да брину о независности своје земље, као што морају да врате стопостотну сувереност ћирилици у свом језику. Тако не раде сви други у Европи и свету.
    Сви други уче туђе језике и писма, али свида сви други дају свом језику и писму пуну сувереност. Друкчије, наопако поступа се само у Србији.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *