Насловна Историја Кад су Срби ишли у рат, а нису питали где и зашто

Кад су Срби ишли у рат, а нису питали где и зашто

329
2
ПОДЕЛИ

„Заспанка за војнике“ је директна, патриотска, помало патетична прича испричана без накнадне политичке памети, каже редитељ филма Предраг Гага Антонијевић.

Снимање дуго најављиване саге о херојству и страдању српске војске у Првом светском рату, филма „Заспанка за војнике“ почело је ових дана у Белој Цркви. Ову потресну причу, насталу на основу романа „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића, режира Предраг Гага Антонијевић, редитељ филмова „Спасилац“, „Мала“, „Балкан експрес 2“, који за Спутњикову „Орбиту културе“ открива да је са Наташом Дракулић пре неколико година, „ничим изазван“, почео да ради сценарио за „Заспанку“.

За филмску причу чији су први кадрови снимљени ових дана Антонијевић каже да је веома емотивна и патриотска; говори о младим људима који иду у рат без питања где и зашто иду.

„Једноставно, отаџбина зове и не постоји накнадна политичка памет, што је данас постало веома модерно када гледаш на неке догађаје из наше историје да се проналазе разлози за омаловажавање неких момената. Тога овде нема. Ово је директна, патриотска, помало патетична прича. Доста људи који су читали сценарио кажу да су читајући неке делове заплакали“.

Подсетимо да филмску екипу, поред младих глумаца Марка Васиљевића и Вука Јовановића, чине и „ветерани“ попут Александра Берчека, Радоша Бајића, Љубомира Бандовића, Александра Ђурице…

Да је Први светски рат био једна врста опсесивне теме за Гагу Антонијевића сведочи и његова дугогодишња намера да екранизује српски „Рат и мир“, чувени роман „Време смрти“. Са писцем Добрицом Ћосићем је разговарао, договарао детаље, али то никада није реализовано. Питамо га да ли је на неки начин Јаковљевићева „Трилогија“ надоместак за ову неостварену жељу.

„Пре петнаестак година имао сам разговоре са Добрицом о ’Времену смрти‘, па онда поново, неколико година пред његову смрт. И дан-данас тврдим да ’Време смрти‘, заједно са ’Коренима‘, конституише епохалну ТВ серију коју би нека озбиљнија земља радила већ пети пут за нове генерације и са новим глумцима. То је наша ’Сага о Форсајтима‘ у којој се у причи о једној породици прелама прелазак Србије из феудалног у грађанско друштво кроз вихоре рата. Има све елементе феноменалне ТВ серије. То се, међутим, није десило, и ја сам, на неки начин, после тога отишао у ’Трилогију‘. Мени је жао што се ’Време смрти‘ неће снимати, бар засад изгледа тако. Чудно ми је да та књига постоји толике деценије као инспирација за многе генерације а да није дошла на ред. Увек бих се одазвао позиву да то снимам“.

А пре почетка рада на филму „Заспанка за војнике“ Антонијевић је завршио снимање друге сезоне серије „Убице мог оца“, чијих је првих десет епизода изазвало велику пажњу јавности. Загонетно се осмехујући на питање ко је убица оца инспектора Јаковљевића, редитељ каже да ће се одговор сазнати тек у трећој сезони, након што се неки сегменти приче још више закомпликују.

„Нешто ће да се разреши, нешто ће више да се закомпликује, али мислим да ће и трећа сезона коју смо готово склопили — такође понудити пуно забаве. Они који су прочитали сценарио кажу да је друга сезона занимљивија од прве“.

За нестандардни формат серије који дуго постоји на светским телевизијама али не и код нас, Антонијевић каже да му је био веома инспиративан.

„Крими серије су педесет одсто играног програма на Западу, али код нас то није заживело и до серије ’Убице мога оца‘ није било присутно на нашим телевизијама. Било ми је изазовно, тај жанр сам јако пуно пратио и заволео радећи и живећи у Америци. У првој сезони постоје три равни целе приче. Прва је ко је убица. Друга раван је друштвена критика и ангажман целе приче. Све то, цела прича се нашла у оквиру великог бизниса, итд. У другој сезони залазимо мало у спорт и естраду, а у трећој у судство и тужилаштво. То су сегменти који досад код нас нису били изложени некој врсти анализе на филму и на телевизији. Мислим да наши телевизијски програми нису пратили ту реалност, ту која је људима наметнута, коју живе сваки дан, а сада само имају шансу да је виде на телевизији“.

Да ли је онда та чињеница да играна ТВ серија делује документарно, јер су њена и наша реалност подударне, и разлог њене великој популарности? Гага Антонијевић сматра да се другачије не би могла држати пажња гледалаца.

„Замислите да у десет сати у десет епизода имате само то — ко је убица. Морало је да се понуди и нешто друго, да гледаоци осете да је то што гледају живот који они живе и који препознају. Мислим да је то тајна успеха прве сезоне, а вероватно ће се тај модел показати успешним и у другој и трећој сезони. Није небитно, постоји и трећа раван целог тог концепта, а то је људска прича о љубави. Имамо главног јунака између две жене, затим дилему ко му је прави отац… Рефлексија реалности и живота који живимо је и то што ликови нису једнодимензионални, једни добри а други лоши, иза сваког од њих крије се понеки мали ђаво, иза сваког лошег нешто добро и обрнуто“.

Радује редитеља Антонијевића и то што је песма из серије коју пева Халид Бешлић постала хит и што је, уместо спота, прате кадрови из серије, са Вуком Костићем и Нином Јанковић.

„Желели смо да имамо само једну народну песму, али некако култивисану. Прошле године ми се песма ’Ја без тебе не могу да живим‘ учинила занимљивом. Нико не зна шта ће бити хит, ни певач који је пева, ни они други који продуцирају или слушају, али тако је испало. Ова нам се песма учинила и тематски и емотивно добра и тачна за ту сцену. После се испоставило да је постала невероватан хит, на нашем сајту је имала скоро десет милиона прегледа, плус не знам колико милиона на Халидовом. Како сам чуо, у Хрватској је на њу снимљена и реклама. Дефинитивно је испала нека врста регионалног хита. И добар спој, корисно и за песму и Халида и за нас. Једно је подржало друго“.

За крај питамо Антонијевића каква је судбина филма „Јањичар“, који је имао намеру да снима са Кристијаном Бејлом. Да ли се и од тога одустало?

„Бејл је велики глумац, српски зет, пријатељ и ми смо много причали на тему ’Јањичара‘. Откад сам почео да пишем тај сценарио учествовао је у томе и заинтересован је да ради, само треба да нађемо време. Мислим да ће се ’Јањичар‘ снимати догодине, и то овде. Не знам да ли ће бити са Кристијаном Бејлом, али ће свакако бити снимљен. То је мој најдражи сценарио, двадесет и нешто година сам га слагао, и сигуран сам да ће бити реализован“.

2 КОМЕНТАРА

  1. Кад су Срби ишли у рат, а нису питали где и зашто. „Заспанка за војнике“ је патриотска прича о младим људима који иду у рат без питања где и зашто иду.

    А што да питају кад им је председник наредио : ИДЕМО У РАТ ДА СЕ БИЈЕТЕ

  2. Hm,hmm…piteli su sami sebe,ali srBski odin,Arkan ih je lovio ko zeceve,20 po turu,tradicionalno,pa ne kuci u rsk, nego u RS..da se biju,za “ tudji prag“.. a,iza svakog Arijevog pohoda,kretala se,par desetina i vise natovarenih kamiona sa “ espapom“, za buvljake u Subotici,Pancevu “ i jos po negde“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде