Насловна Аутори Саша Недељковић: Повест Соколског друштва Београд I

Саша Недељковић: Повест Соколског друштва Београд I

240
9
ПОДЕЛИ

“Вежбаоница код Саборне цркве” био је одсек Соколског друштва у Београду, од новембра 1921. до октобра 1922.  У тој сали је пре Првог светског рата вежбало витешко друштво Душан Силни”. Кад је дошло до уједињења соколских друштава и витешког друштва Душан Силни” у једно друштво Соколско друштво Душан Силни”, та сала је остала атлетском клубу Соколског друштва Душан Силни”. Соколско друштво Београд I основано је октобра 1922. Вежбаоница основне школе код Саборне цркве била је магазин Министарства просвете. Вежбаоница је испражњена лета 1921. Почетком 1922. одсек код Саборне цркве био је оспособљен за самосталан рад. Одсек је радио на обнављању соколских друштава у Смедеревској Паланци и Обреновцу, на слетовима у Суботици, Ковину и Смедеревској Паланци.  За време соколског слета у Љубљани, први пут су чланови вежбаонице ставили на своја прса тробојну траку са текстом “ Соколско друштво Београд I”. После повратка из Љубљане чланови су се изјаснили за самостално друштво. На ванредној скупштини Соколског друштва септембра 1922, вежбаоница код Саборне цркве одвојила се од Соколског друштва Београд. У првој управиновог друштва  били су старешина др. Воја Кујунџић, начелник Ђорђе Илић, начелница Даница Пешић, просветар Михајло Лукић и секретар Лука Шапонић. Друштво је касније прешло у вежбаоницу II мушке гимназије. (1)  Предњаци друштва били су Милан Миодраговић, Љубиша Ивковић, Радивоје Радуловић, Петар Чонић, Жарко Станић, Михајло Николић и Сава Милошевић. Уз начелницу радиле су Хилда Миодраговић и Милица  Чонић. (2)  Соколско друштво Београд I учествовало је у прославама других соколских друштава. Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927. 20 година од свог оснивања. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица и Нови Карловци. Са станице је кренула поворка до општине у чијем је дворишту одржала проба. После пробе формирала се нова поворка са соколским заставама и заставом добровољаца, са војном музиком, са соколском и народном коњицом и многобројним народом из места и ближе околине. Поворка је обишла главније улице места. (3)

Годишња скупштина  Соколског друштва Београд I одржана је  30.1.1927. Друштво је 14. марта 1931. у 21 час приредило соколско посело. Програм је био : 1. Соколски марш који је свирао оркестар друштва. 2. Чланови су изводили вежбање са теретом. 3. Вежбе на разбоју изводили су чланови. 4. Две скупине изводили су чланови. После изведеног програма следила је игранка. Нараштајско посело приређено је 15.марта 1931. Програм је био : 1. Предавање просветара друштва о васпитању соколског нараштаја. 2. Мушка и женска деца изводила су Дечији циркус. 3. Хор ученица дунавске основне школе певао је Соколску химну од Бајића. 4. Вежбе на разбоју изводио је мушки нараштај. 5. Женска деца изводила су просте вежбе. 6.  Хор ученица дунавске основне школе певао је “Ој таласи” од Лисинског. 7. Женски нараштај изводио је вежбе лоптама. 8.  Хор ученица дунавске основне школе певао је “Тече вода, тече …” од Д. Илића. 9. Мушки нараштај изводио је Припреме за лаку атлетику. После изведеног програма следила је игранка. За време игранке свирао је соколски оркестар. Хором ученица дунавске основне школе руководио је учитељ Чеда Милошевић. Соколана друштва била је у Кнез Милетиној улици бр. 24.

Београдска соколска друштва заједно са земунским приредила су 29. марта 1931. у дворани Сокола I академију у част делегата на скупштини Савеза Сокола. Присуствовали су сви делегати жупа заједно са старешинством Савеза и представницима ЧОС В. Штепанеком, А. Крејчи, пољског соколства Т. Замојским, руског савеза Артамоновим и великим бројем чланства из Београда и Земуна. Пре почетка програма старешина Сокола Београд I Јово Бакић поздравио је присутне делегате и пожелео им пријатан боравак. Тачке су изводили мушка деца и женски нараштај из Земуна, женски и мушки нараштај друштва Београд I, чланице из чехословачког одсека, чланови и чланице из руског одсека, чланице из друштва Београд “Матица”, чланови и чланице из друштва Београд I. (4)

Просветни одбор друштва Београд I одржао је од 24 до 29 септембра 1934. идејну школу за чланове управе друштва и предњачког збора. Предавања су држана свако вече, а а предавачи су били : Анте Брозовић са темом „Значај одржавања идејних школа за чланове старешинства”, А. Стефан „О Соколству”, др. Милан Главинић „Историја Соколства”, Мирослав Војиновић „Историја гимнастике”, др. Мирослав Драгић „О моралном васпитању”, Драг. Живановић „О организацији” и Анте Брозовић „О соколским дужностима”. У предавању Анте Брозовић се нарочито осврнуо на потребу идејних школа у свим јединицама због наглог ширења Савеза Сокола. У Савез Сокола су улазиле особе које нису биле упознате са дужностима и путевима сокола. Осврнуо се на појаве да су се многи примали дужности и функција, не испуњавајући их, и заузевши место другима кочили рад у својој јединици. На предавањима је просечно било 46 слушалаца, По завршетку идејне школе одржано је соколско посело 29 септембра 1934. (5)

Друштво је одржало годишњу скупштину 2.2.1936. Скупштини је председавао старешина Фрањо Галијан. Споменути су умрли чланови Љуба Станојевић, Дана Д. Илић, Мила Николић, Вера Анђелић и Радмила Димитријевић. У 1935. друштво је основало одсек на Карабурми, На молбу жупе примило је под своје окриље чету Болеч. На логоровању у Филипјакову учествовало је око 100 особа. Просветни одбор имао је секције : трезвењачку, луткарску, шаховску, дилетантску и музичку. Друштво је имало добротворну секцију “Соколско срце”, коју је основала Дана Илић. Секција је имала два фонда : Фонд Витешког краља Александра I Ујединитеља и Фонд сестре Дане Илић. (6)

Соколско друштво Београд I прославило је Дан уједињења 1936. одржавши у својој соколани свечано соколско вече у 21 час. На вечери су учествовали жељезничко музичко-певачко друштво „Дунав” и певачко друштво електричне централе  „Никола Тесла”. Свих дванаест београдских и два земунска друштва одржали су ујутру своје свечане седнице. На седницама је говорено о значају Дана Уједињења, читана је посланица Савеза Сокола, изнети су нацрти соколске Петрове петогодишњице рада, полагало је завет на верност соколској идеји ново чланство, вршено је превођење из млађих у старије категорије и предаване су дипломе награђенима на жупским утакмицама. Жупа Београд организовала је заједнички помен изгинулим и умрлим члановима београдског соколства у капели на новом гробљу. На помену су биле делегације свих београдских друштава. (7)  У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало је 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима. (8)

Друштво је 31.12.1936.  имало 342 члана и чланице, 133 нараштаја, 150 деце свега 625. (9)  Соколско друштво Београд I имало је 31.12.1937. 295 чланова и чланица, 325 нараштаја и 240 деце свега 860. (10) Соколска жупа Београд приредила је у соколани друштва Београд I 28. 10. 1938. вече посвећено Чехословачкој, као успомену на дан ослобођења и уједињења.   Соколско друштво Београд I имало је 31.12.1938. 391 члана и чланице, 235 нараштаја и 212 деце, укупно 838. (11)  Соколско друштво Београд I одржало је 30 јануара 1938. скупштину. Друштво је одржавало у јануару 1938. сваке недеље посела и матинеје. (12)  Соколско друштво Београд I одржало је  костимирану Свесловенску забаву 5 марта 1938. у свим просторијама њиховог дома. Традиционалну забаву соколи  Београд I одржавали су сваке године. (13) Соколско друштво Београд I је приредило 4.6.1938. на свом поново уређеном вежбалишту јавни час са забавом. Била је то и смотра чланства које је ишло у Праг на слет. За слет у Прагу било је од друштва одређено 40 вежбача, 36 вежбачица и исто толико невежбача и невежбачица. (14) Соколско друштво Београд I је своју вежбаоницу уступило војсци 1939. Имало је 31.12.1939.  384 члана и чланице, 176  нараштаја и  93 деце, све заједно 653. (15)

  Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. У позиву на забаву у „Соколском гласнику“ истицало се : „Данас, када се свесловенска идеја сузбија у целој Европи, неопходна је потреба да се Соколи још јаче њом запајају, као њени првоборци. Дођите, сестре и браћо, у што већем броју на ову забаву !”. (16) После поздравног говора старешине друштва, који је изнео значај приредбе, изведен је кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио је о значају соколства код словенских народа. Женски нараштај извео је неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су “Моравску беседу”. Забава је одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа. (17)

 Савез Сокола подстицао је соколска друштва да летују по Југославији. Тежио је да на тај начин зближи народ који је вековима био раздвојен. Управа Соколског друштва Београд I решила је да од 15 јула до 15 августа 1939. летује на плажи Пржно, названој  Соколовац  у месту Радвићу код Тивта у Боки Которској. Плажа је била заклоњена од свих ветрова и погодна за купање деце и непливача. Могли су се приређивати врло често излети због добрих комуникација. Место је било погодно за снадбевање са намирницама и осталим потребама за соколско таборовање. Друштво Београд I је располагало са довољним бројем шатора за таборовања. На летовање су могли да иду само дисциплинирани чланови, нараштај и деца. Цена летовања за цео месец, са путним трошковима, била је 700 динара. (18)  Половином јула 1939. требало је да стигну у летовалиште „Соколовац” око 250 чланова и чланица соколских друштва  Београд I и Тузла. (19)

Соколовац у Боки Которској  је почео као соколско летовалиште 17 јула 1939, када је дошло на  летовање стотину београдских сокола, припадника друштва Београд I. Тога дана први пут је залепршала соколска застава у заливу Пржно, забелели се шатори и одјекнула песма „Соколском снагом свом…”.  (20)

Друштво  Београд I је зато што је вежбаоница била заузета за смештај хране 1940,  привремено вежбало у дворани за вежбање Савеза Сокола на Теразијама. Савез је дозволио друштву да у његовој дворани одржава своја посела  сваке недеље после подне. (21)

Атанасије Илић, просветар друштва истакао је на  редовној годишњој скупштини жупе Београд 7 априла 1940 : „Данас када живимо у доба најгрубљег материјализма и највећег егоизма, када тежи да триумфује најелементарнија сила, када се врше нечувена отимања и поробљавања читавих народа, — данас је најпотребније,  неморалном времену упркос, да изграђујемо и одгајамо човека у пуном смислу речи, човека пуног љубави, доброте, питомине, човека правде и поштења, човека дубоког социјалног осећаја, широке културе, али и  човека хероја који ће знати, хтети и моћи да се одупире свима насиљима, па ма откуда она долазила. Руковођен тим духом, просветни рад је у нашој соколани имао ту смерницу да од наше браће и сестара изграђује наше соколе, наше људе и хероје. … .” (22)  Соколско друштво Београд I приредило је априла 1940. утакмицу у одбојци нараштаја са члановима Руског сокола на летњем вежбалишту руског сокола у Девојачкој улици. Победила је екипа нараштајаца Сокола I. (23)

  Соколско друштво Београд I  издало је први број свог друштвеног гласника 15 новембра  1940. Начелник је у уводној речи позвао чланове  да испуне проређене редове у вежбаоници. Лист је требао да излази једанпут месечно. (24) На летњем вежбалишту Соколског друштва Београд I одржане су лакоатлетске утакмице мушког нараштаја између друштава Београд I и Београд II. Утакмице је организовало  начелништво друштва Београд I. У име начелништва Београд I  такмичаре је поздравио заменик начелника Богољуб Чипчић. (25) Соколско друштво Београд I је 1940. после више од једне године добило натраг своју зимску вежбаоницу у улици Кнеза Павла 24. Друштво је приредило  Првог децембра Соколску академију са просветним, техничким и забавним делом. (26) На јутарњој свечаној седници пред мноштвом чланова, Вишњић је прочитао посланицу Савеза Сокола поводом Првог децембра.  Нараштајац Н. Миленковић рецитовао је Дучићеву „Химну победника”. На вечерњој академији је Влаховић, заменик старешине, поздравио присутне. Таса Илић је евоцирао успомене на Дан Уједињења. Из техничког програма била је запажена изведба Ковачеве вежбе „Из братског загрљаја”. (27)

Нараштајски одсек  друштва одржао је своју редовну годишњу скупштину 3 новембра  1940. Поводом скупштине приређена је мала свечаност. На летњем вежбалишту у Далматинској улици посетио их је председник поглаварства Београда Јеврем Томић са супругом. (28)

Нараштај  Соколског друштва Београд I, заједно са ученицима II и IX мушке гимназије и I, II, III и VII женске гимназије, приредио је 23.фебруара 1941. у својој вежбаоници омладинску просветну и теловежбену академију. Госте, пуну дворану нараштајаца, ученике и ученице поздравио је Јакшић, председник нараштајског одсека. Омладини се обратио беседом о слободи Никола Половина, директор  II  мушке гимназије. Затим је изведен програм од 14 тачака. Соколски нараштајци и нараштајке читали су своје радове, рецитовали и вежбали. Од министарства просвете присуствовао је инспектор Анте Тадић. У име Савеза Сокола био је Мирослав Војиновић, у име жупе Београд Душан Јовановић и Момир Синобад. После приредбе била је игранка. Исти одсек нараштајаца је недељу дана раније, приредио посело, а приход је наменио за подизање Спомен крста на Торлаку. (29)

 Соколско друштво Београд I одржало је 8. марта 1941. своју традиционалну словенску костимирану забаву. Госте је поздравио старешина друштва  Драгољуб Вишњић.  Југословенско академско певачко друштво из Земуна певало је државну химну и две Мокрањчеве руковети. Никола Амасов певао је неколико руских народних песама, а чланице и женски нараштај у народним ношњама извеле су поскочице „Народно благо” од Ивана Седлачека, уз песму. Народне песме певала је Вера Чупић-Златић. Чешке народне песме  певао је Иван Седлачек.  Нараштајац Н. Миленковић рецитовао је Станковићеву  „Славију”. У програму су биле рецитације и вежба шестица коју су вежбали чланови. Програм је завршен предавањем просветара проф. Тасе Илића   „О значају приредбе”. После тога је  Југословенско академско певачко друштво певало соколску химну „Ој Словени”. (30)

    После Априлског рата 1941. сва соколска друштва била су забрањена.

 Сем телесног васпитања  кроз гимнастику Соколско друштво Београд I својим просветним радом тежило је да васпита  соколе спремне да се боре за своју земљу.   Друштво је приређивало Свесловенске забаве сваке године и организовало  летовање  на  плажи  Соколовац у Боки Которској.

 Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Напомене:

  1. Д. Вишњић, „Соколско друштво Београд I”,  „Око Соколово“, Београд,  19, 21, 22 јуна 1937,  бр. 7, стр. 142, 143;
  2. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 76;
  3. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
  4. М.Б.Н. „Академија у част делегата, пригодом годишње скупштине савеза СКЈ”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. април 1931, бр. 17, стр. 5;
  5. Д.В, „Соколске вести”, „Соколска просвета”, весник просветног одбора ССКЈ, Нови Сад, новембра 1934, бр. 9, стр. 387;
  6. Б.Р.Р. „Годишња скупштина Соколског друштва Београд I”,„Соколски гласник“, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр. 3;
  7. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 39,40, 41;
  8. „Соколско-словенска костимирана забава”, Вести, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100;
  9. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 27, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
  10. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 104, „Око соколово”, Београд, 1 априла 1938, бр. 4;
  11. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX  редовну годишњу скупштину 26 марта 1939  год.”, стр. 15, 41, „Око соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и  4;
  12. „Соколски живот”, „Вести”,  „Око соколово”, Београд,  4 фебруара 1938, бр. 2;
  13. „Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 1 март 1938, бр. 3;
  14. „Из жупа”, Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана,  15 јуна 1938, бр. 6, стр. 252;
  15. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 год.”, стр. 45, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4;
  16. „Сви на словенску забаву друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 3 март 1939, бр. 9, стр. 5; „Словенска забава друштва Београд I”, „Соколски гласник“, Београд, 24 фебруар 1939, бр. 8, стр. 3;
  17. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 10 март 1939, бр. 10, стр. 4;
  18. „Летовање соколског друштва Београд I”, „Соколски гласник”,Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 6;
  19. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јула 1939, бр. 28, стр. 7;
  20. М.Н. „Соколовац, — летовалиште југословенских Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 3;
  21. „Вести”, „Око соколово”, Београд,  1 март 1940, бр. 3;
  22. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 год.”, стр. 31, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4;
  23. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јули 1940. бр. 28, стр. 2;
  24. „Вести”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 151;
  25. Ристић, „Лакоатлетски сусрет Београда I и Београда II”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 160;
  26. „Из  Соколског друштва Београд I”,  „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 163;
  27. „Први децембар у београдским друштвима”, „Соколски гласник“, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 5;
  28. Богдан Р. Ристић, „Нараштајски отсек Сокола I”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 175;
  29. „Соколски живот”,  „Око Соколово“, Београд,1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр. 16;
  30. „Соколска словенска костимирана забава одржана је у Соколу I”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941, бр. 11, стр. 2;

9 КОМЕНТАРА

  1. Hm,hm….eksperimentalni, pokusaj,povrtka u “ slavnu proslost“, smo videli,kada je “ savezni narodni poslanik “ Arkan izjavio “ mi, smo za americku demokratiju ali na srpski nacin“, savezni trener je bio Radmilo Bogdanovic, i dobismo “ srbske obilice“ ..i…“ Srbske istetovirane kik boxere“..“ Lepe ti je lepe ti je u proslosti zeleno“. Sve je,ovo pisanije,upuceno,na reinkarnaciju, monarhije, sas sulju u bulju..kao romantika,izazovna,privlacna,…srBska proslost

  2. Jao ljudi o kakvim slovenima govorite kad su sloveni izmišljeno pleme….
    nigde ni u jednom dokumentu oni ne postoje ..
    postoji samo neki Balkanski govorni dijalekt manje više sličan poput ekavice,ijekavice,kajkavski….
    sve ostalo je izfabrikovano I izmišljeno da bi se prikrilo da narodi Balkana su autohtoni i da od uvek žive tu na teritoriji Balkana…..
    moja pretpostavka ja da svi vode poreklo od naroda Bessi i Serdi iz okoline reke Strume ili Stromon..
    a ovi od Aeonaca ili Makedonaca koji su osnovali Amphipolis grad stariji i od Atine i od Vavilona.

  3. Asgard iz drevni vikinški tekstova t.z.v Edda je u stvari Vavilon…..
    Asgard kad se prevede sa staro Nordijskog dijalekta znači grad u Aziji..
    a čuvena Walhalla u prevodu grad opasan zidom sa svih strana je Amphipolis…..
    Odin Nordijski bog vodi poreklo sa ovih prostora a preselio se na sever u Vanahajm zbog velikog rata koji su Vaniri ili severna plemena vodila sa Aeoncima odnosno južnjacima kojima se prestonica nalazila u Amphipolisu odnosno Walhalli.
    u davnim vremenima vodio se veliki građanski rat između severa i juga Evrope u kojem su Južnjaci odneli pobedu a kao ratni poraz sever je morao priznati Odina kao božanstvo koje vlada jer to su bila vremena kad su ljudi bili bogovi ako pobede svoje protivnike u ratu.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде