Насловна Аутори Драган Коларевић: Енглези којих би сваки Србин требало да се сећа са...

Драган Коларевић: Енглези којих би сваки Србин требало да се сећа са пијететом

226
0
ПОДЕЛИ

Пропагандно деловање има корене у давној прошлости. Овом приликом указаћемо на један пример из прошлости Србије који би у нашем и сваком другом времену могао да буде поучан.

У јуну 1862. године код Чукур-чесме у Београду турски војници су убили српског дечака Саву Петковића. То је довело до немира, до обрачуна између турских војника и српске жандармерије, српских и турских цивила. Турски паша је наредио да војска из тврђаве топовима „бомбардује“ варош настањену побуњеним Србима. Било је доста мртвих и повређених на обе стране… У догађај су се умешали страни дипломатски представници и конзули…

Тадашња лондонска штампа за крваве догађаје оптуживала је Србе, дајући за право паши што је бомбардовао варош… Кнез Михаило Обреновић је сматрао да би било врло опасно по Србију ако би се та пропаганда пренела на континент, нарочито на Француску. Да би зауставио тај пропагандни процес, послао је у Лондон супругу Јулију Хуњади и свог друга из детињства Филипа Христића, који је докторирао право на Сорбони 1849. године. Они су успели да у лондонској штампи отворе простор и за српско виђење проблема. Чак је и Доњи дом Енглеског парламента, под притиском штампе, отворио расправу о односима Срба и Турака 29. маја 1863. године. Та расправа је омогућила да турске трупе, без борбе, напусте Београд и друге градове у Србији.

О мисији кнегиње Јулије, Филипа Христића и Владимира Јовановића, који им се придружио у Лондону, објавио је књигу Филипов син Милан Христић 1910. године у издању познатог београдског издавача Геце Кона: „Србија и Енглеска пре пола века (Мисија Филипа Христића у Лондону 1863. године)“.

У књизи су објављени текстови из лондонске штампе и делови стенограма расправе у Доњем дому Енглеског парламента која је трајала од четири по подне до 12 сати и 55 минута ноћу. Да није било важно питање, зар би расправа толико дуго трајала? Књига Милана Христића обилује драгоценим подацима и чињеницама.

Милан Христић наводи имена Енглеза који су тада (1863) омогућили да се чује и српска страна у енглеској јавности. Он каже (стр. 8):

„Прва посета Кнегињина била је католичкој цркви, а моја, пише Филип Христић, нашем добром, старом пријатељу г. Виљему Дентону. Племенито и топло срце његово остало нам је верно до саме смрти његове. Он, велики Кобден, Сандвит и Грегори, заслужују да их се сваки Србин сећа са пијететом и захвалношћу.

„О српском питању тада су писали:

„Морнинг стар“, „Дејли њуз“, „Тајмс“, „Егзаминер“, „Ридер“, „Гардијан“, „Џон Бул“, „Спектејтор“…

 

У Доњем дому је била бурна расправа између присталица енглеске туркофилске и прословенске политике на Балкану. За ову прилику издвајамо део излагања г. Кобдена (стр. 264):

„Србији је дана била извесна независност под условом да седам њених градова остану у турским рукама. Два, од оних седам градова, напуштени су, а пет их још и данас држи турска војска; београдски је најглавнији међу њима и ја се питам, какве вредности и он може имати за Турску? Једва да нешто мало земљишта и садржи у себи; а варош је опет, једно од највећих трговачких места које ја у опште знам. Једним крајем лежи на Дунаву, а другим на Сави, и ову варош прете да разруше зато што њени становници кажу: ‘Ко трговцу гарантује да опет какав други турски паша у наступу страха каквог, не бомбардује поново варош’. И последица свега тога наравно да је, да су напредак и будућност ове вароши у опасности.“

Расправа у Доњем дому парламента имала је одјека у лондонској штампи. Издвајамо цитат из „Тајмса“ (стр. 306):

„Г. Грегори, поводом бомбардовања Београда, изнео је сва факта и посматрања која се односе на Турску царевину и ми немамо потребе више да улазимо у појединости. Бомбардовање Београда не да се ничим оправдати; оно је привукло пажњу Европе на турске гарнизоне, на начин, који мора доцније довести до тога да се они уклоне.“

Ево неколико разлога да се сетимо Дентона, Кобдена, Грегорија, Сандвита… и да у наредним текстовима њима посветимо мало више пажње.

Драган Коларевић

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде