Насловна Инфо Анализа Светске банке: Две трећине радних места било би отворено и без...

Анализа Светске банке: Две трећине радних места било би отворено и без субвенција (видео)

159
0
ПОДЕЛИ

Према извештају Светске банке, број нових радних места у Србији не би био драстично мањи и без субвенција које држава даје инвеститорима. Анализа Светске банке је показала да се само трећина новоотворених радних места може сматрати директном последицом субвенција које грађани дају из буџета већ више од десет година.

Истраживање Инсајдера о условима и резултатима доделе субвенција који су емитовани у три емисије “Инсајдер без ограничења” показало је да се новац грађана Србије из буџета за привлачење страних инвестиција годинама неодговорно трошио и то без икакве контроле.

Тек након емитовања прве епизоде, Министарство привреде је у мају 2016. израдило кратак документ чији је наслов „Преглед стања“, у којем су потврђене бројне злоупотребе приликом додељивања новца из буџета од 2006 до 2013.

У овом прегледу између осталог стоји да „нису постојале основне евиденције чак ни табеларне у смислу фазе у којој се налазе пројекти чиме је створен готов брисан простор за разноразне манипулације и злоупотребе као и да није постојала никаква контрола ових уговора од стране државе у смислу оправданости доделе средстава“.

Непосредно након објављивања тог документа, бивши министар привреде Жељко Сертић је у емисији Инсајдер без ограничења најавио да ће у сарадњи са експертима Светске банке бити урађена свеобухватна анализа ефеката давања државних субвенција.

Ипак, испоставило се да ни та анализа није обухватила све подстицаје државе инвеститорима.

Према извештају Светске банке Србија је у периоду од 2005. до 2016. из буџета исплатила 170,9 милиона евра као субвенције за отварање нових радних места. Проблем је међутим што осим директних новчаних давања ова анализа није узела у обзир и све остале трошкове државе који су неретко део подстицаја: од уступања инвеститорима земљишта без накнаде, преко улагања у инфраструктуру, ослобађања од ПДВ-а, пореза и доприноса.

Анализа Светске банке коју је по Закону о доступности информацијама од јавног значаја Развојна агенција Србије доставила редакцији Инсајдера, бави се пре свега утицајем политике субвенционисања на отварање нових радних места.

Можда би дошли и без субвенција, а можда и не…

У Анализи се истиче да из уговора о државној помоћи произилази да је број новоотворених радних места преко 30 хиљада али се наводи да се тај број не може посматрати искључиво као ефекат политике субвенционисања јер није познато да ли су нова радна места резултат повећане производње, односно да ли би била отворена и без субвенција.

Душан Васиљевић из Светске банке објашњава за Инсајдер да је преко 30 хиљада људи запослено али да је основана претпоставка да би већина тих радних места била отворена и да држава није исплаћивала субвенције појединим компанијама.

„ Ми смо посматрали динамику привреде и дошли до закључка да је нешто преко 11 000 радних места директна последица политике давања субвенција а да би због привредних кретања остала радна места била отворена и без субвенција“ рекао је Васиљевић додајући да је то доња граница јер није могуће проценити да ли би фирме које су субвенционисане уопште покренуле производњу у Србији да нису добиле подстицаје.

„За такав закључак била би неопходна глобална анализа одлука које су доносиле мултинационалне компаније“, наводи се у извештају Светске банке уз образложење да подаци о утицају политике давања државне помоћи на одлуке тих компанија нису доступни па самим тим ни укључени у ову анализу.

Тако се на основу доступних података о броју отворених радних места у периоду субвенционисања фирми и након истека тог периода, у анализи Светске банке закључује да је захваљујући субвенцијама отворено 11. 616 нових радних места.

Како се наводи Србија је за свако ново радно место годишње издвајала око 2 хиљаде евра, што је 30 одсто укупних трошкова које су на име плата и пореза по запосленом имале субвенционисане компаније.

Занимљиво је да је анализа Светске банке показала да, иако држава субвенционише отварање фабрика у неразвијеним подручјима са знатно већим сумама, у тим деловима Србије није забележен ништа већи привредни раст него у остатку земље.

Према наводима Светске банке у овом тренутку није могуће донети јасан закључак о оправданости субвенција, имајући у виду да није познато да ли ће и колико радника субвенционисане фирме задржати након истека уговора о државној помоћи.

Ипак, једна од препорука је да би дугорочно, представници власти морали да узму у обзир креирање политике привлачења инвеститора са мање директних новчаних субвенција, односно оснаживањем Развојне агенције Србије и других институција као и побољшањем пословне климе.

25 милиона евра потрошено на неуспеле инвестиционе пројекте

У посматраном периоду од 2005. до 2016. године потписано је 274 уговора о субвенционисању инвеститора од чега је укупно 98 уговора до сада раскинуто. Према анализи Светске банке окончано је 59 инвестиционих пројеката, за које су исплаћене субвенције у просечном износу од 730 хиљада евра а запослено је по компанији у просеку 183 радника.

Анализа је обухватила и 94 пројекта за које су уговори потписани између 2007 и 2013 и који су сада у фази мониторинга као и 23 активна пројекта која су започела између 2011 и 2013.

Према подацима Светске банке до сада је раскинуто 98 пројеката за које је било опредељено 58 милиона евра.

Уговори су раскинути због неиспуњавања обавеза инвеститора али је пре тога држава на овакве пројекте утрошила укупно 25 милиона евра.

Погледајте истраживање Инсајдера о томе колико је Србија до сада дала новца страним инвеститорима и како је тај новац трошен.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде