Јанис Варуфакис: Немачка, уљуљкана у лажну сигурност

Поделите:

Немачка има суфиците на којима јој свет наводно завиди. Поноси се својом економском политиком, али такви суфицити нису никакве предност за Немачку и Европу, сматра бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис.

Самодопадност је најгори непријатељ једне државе. Моји сународници су се већ једном уљуљкали у погрешном уверен ју да „су успели“. То је наравно била илузија коју данас скупо плаћамо. Бојим се да већина у Немачкој исто тако живи у илузији да Немачкој „добро иде“.

Бескрвна предизборна кампања је одраз погрешне извесности коју су створила три немачка суфицита: предузећа штеде, приватна домаћинства штеде, франкфуртске банке пливају у новцу који им пристиже из других европских земаља. Чак је и буџет у плусу. Но, ти суфицити су знак слабости а не снаге. То су предзнаци великих тешкоћа које већину Немаца чекају у будућности.

Немачкој је потребна отворена дебата

Размислите на минут о следећем: привреди суфицит од готово десет одсто бруто друштвеног производа значи да држава оно што је уштедела мора да пренесе у инисотранство како би инвестирала у земљама са дефицитом. Да ли је то паметно, пре свега када немачки капитал у иностранству производи балоне који ће једном морати да пукну (као што се то десило у Грчкој и Шпанији). И колико је паметно поуздати се у прилив капитала франкфуртских банака да би се покрила њихова платежна немоћ, посебно када знамо да тај цунами страног новца преплављује Немачку зато што су италијански или француски власници капитала управо изгубили наду у сопствене привреде? Напослетку, колико је за немачког министра финансија рационално да се радује буџетском суфициту који почива на негативним каматама, када знамо да те камате (а) оптерећују немачке пензионе касе и (б) чувену швапску домаћицу доводе до очајања када размишља о политичком естаблишменту Немачке?

Немачкој је потребна отворена дебата међу грађанима о питању како се ваља односити према претњи коју суфицити данас представљају за немачко друштво, као што је Грчкој пре неког времена била потребна дебата о томе какву претњу су значили наши дефицити. У крајњој линији, за сваки суфицит негде другде у монетарној унији мора постојати дефицит. Kада политички естаблишмент који чине ЦДУ/ЦСУ, СПД и ФДП неравнотежу хвали као знак економске снаге, само зато што Немачка има суфиците, онда то значи да се извор проблема немачкој јавности продаје као доказ успеха.

Механизам опхођења са дефицитима

Историјски гледано, Немачка за свој статус на којем јој завиди цео свет има да захвали друштвеном уговору који је немачкој радничкој класи обезбедио висок степен сигурности радног места (и седишта у надзорним одборима великих предузећа), а обезбеђена је и флексибилна, регулисана, либерална, атмосфера у којој предузећа могу да цветају. Но, то је било могуће само док су се САД у име Европе и, наравно, Немачке, старале и о макроекономском окружењу. Нажалост, Америка после кризе из 2008. Више не може да игра ту улогу, а немачка радничка класа из године у годину осећа како тај штит све више пуца. Сада је на Немачкој и на осталим Европљанима да створимо добар механизам којим ћемо моћи да унутар Европе паметно располажемо нашим дефицитима и суфицитима. Ако у том не успемо, биће то неуспех Европе, па и Немачке, па ће и сама цивилизација бити у опасности.

У актуелној предизборној дебати изгледа као да ниједна странка није заинтересована за ту тему. Срећом, има много паметних чланова актуелних странака који су препознали неопходност преоријентисања немачке политике. Немачки чланови „ДиЕМ25“, нашег покрета Демократије у Европи 2025, грозничаво покушавају да окупе те политичке актере око те идеје. То је оно што је потребно Европи. То је оно што је потребно Немачкој.

Јанис Варуфакис је 2015. шест месеци био министар финансија Гршке у влади премиојера Алексиса Ципраса. Овај стручњак за економију је за време, као и после, свог мандата, био један од најоштријих критичара немачке политике штедње. 56-годишњи Варуфакис је објавио више књига и активан је блогер.

Дојче веле

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *