Мит је у темељу повести

Поделите:

За Србе је одлучујућу улогу у формирању националне самосвести одиграло историјско сећање на златно доба средњовековне прошлости, усредсређено на династичке светитеље из куће Немањића, посебно на Светог Симеона и Светог Саву

Др Смиља Марјановић Душанић је редовни професор средњовековне историје на Филозофском факултету у Београду. Њен научни и педагошки рад, препознат је и признат и код нас и у свету, а наши читаоци ће захваљујући њеном труду бити у прилици да читају и интересантно штиво „Краљевско крунисање Стефана Првовенчаног”, поводом осам векова од тог догађаја, које у сутрашњем броју објављујемо, као први од четири специјална додатка приређена овим поводом.

С обзиром на теме ваших истраживања, на који начин видите менталитет и емоционалност као историјске категорије?

Данас су истраживања историје менталитета везана за све боље познавање афективног живота људи у прошлости. Средишњи његов део чине емоције, које су у великој мери зависне од историјског и културног контекста. Оне играју важну улогу у процесима обликовања друштвених и симболичких веза унутар заједнице…

Било да су исказане речима, било партикуларизоване одређеним гестовима и покретима тела, емоције поседују сопствену културну и социјалну динамику, делотворност и мистику, посебно видљиву на плану религиозне осећајности.

Како је средњовековни човек испољавао своје емоције?

Што смо ближи „детињству историје”, све је већи утицај емоција на појединачно и колективно деловање, све је мање приметно очекивање да се јавно испољавање осећања контролише и сузбије. Иако је живео у свету који му је наметао многа ограничења – од оних у вези са његовим хијерархијским местом у друштву, до норми важећих у приватном животу – средњовековни човек је своје емоције испољавао на далеко интензивнији начин но што данас чини. Осећања радости, страха или туге по правилу су била праћена јаким спољашњим манифестацијама, као што је уосталом и смрт схватана као јаван и колективан чин. Тек је развој модерне државе, како је то показао још Норберт Елијас, преко наметања одређених норми понашања, постао главни динамички чинилац у процесима самообликовања појединца кроз прилагођавање тим нормама.

Аутор многих књига
Др Смиља Марјановић Душанић je објавила многе књиге, међу њима Владарске инсигније и државна симболика у средњовековној Србији, Владарска идеологија Немањића, Свети краљ, Daily Life in Medieval Serbia (са М. Поповић и Д. Поповић),  Свето и пропадљиво као и Тело у српској хагиографској књижевности. Ове јесени требало би да се појави и њена књига на француском језику Писменост и светост (L’Écriture et la sainteté) у издању престижног издавача Brepols-а. Истовремено она је приређивач неколико књига и аутор већег броја научних студија и већ две деценије уредник историјске библиотеке Полис у издавачкој кући Клио из Београда, где је до сада објављено више од сто књига из области историје и сродних дисциплина.

Какав је био однос према прошлости у средњовековним друштвима?

Осећај протицања времена, као и потреба за установљавањем ритуалних пракси као периодичног обнављања сећања, битни су чиниоци који стварају свест о значају одређеног места односно догађаја за заједницу. Ова су питања повезана са односом према ауторитету и моћи – елитама за које везујемо контролу над процесом конструисања прошлости у датом друштву. Средњовековна друштва су функционисала у присном односу према сопственој прошлости. Званична, канонизована сећања била су везана за оснивачке митове, за наратив „постања“, за славне подвиге или пак за легенде о светим местима. Колективно памћење, по правилу, не почива на конкретном сећању, већ пре свега на некој врсти колективне сагласности, прећутном консензусу унутар заједнице. Оно остаје блиско везано за историјско језгро догађаја на који се односи, с једне стране, и на праксу подсећања (комеморације), с друге стране.

Постоји ли мит о српској средњовековној прошлости?

У нашој културној јавности брижљиво се негује специфична негативна конотација појма и значења мита, односно митске свести као оне која се супротставља напредној, рационалној слици историје. Међутим, како је написала Алаида Асман, мит је поред осталог и утемељујућа повест; њене речи указују да веза између митског и рационалног није подложна једноставним уопштавањима. За Србе је одлучујућу улогу у образовању нације одиграло историјско сећање на златно доба средњовековне прошлости, које је било усредсређено на династичке светитеље из куће Немањића, посебно на Светог Симеона и Светог Саву. Њима се придружује мученички модел светости оличен у светом страдалнику кнезу Лазару. Ово сећање неминовно је везано за меморију створену око изабраног догађаја (јунакове смрти на Косову пољу), сублимирану кроз прослављање његове искупљујуће жртве као коначне победе над смрћу.

Гледано из угла основног и средњошколског образовања, знају ли и цене ли Срби своју историју?

И у бившој Југославији и у Србији, последње деценије су несумњиво донеле „вишак историје”. Могли бисмо чак рећи да је позивање на историју често девалвирано и компромитовано, јер је служило у дневнополитичке сврхе. Када нема доброг одговора,  олако се интерпретирају чињенице истргнуте из контекста прошлости. Било да је обојено наздравичарским патриотизмом, било цинизмом равнодушне елите, позивање на прошлост у оба случаја је само празна флоскула. Овакво стање добрим делом је произашло из сваки пут све погубније реформе школског система који није замишљен како би дао оно што се традиционално сматра добрим образовањем. Неуким људима лако је наметнути идеале. Ако се настава српске историје сведе искључиво на вашарски патриотизам или на одрицање од идентитета у име илузије модернизације и просперитета, млади људи ће поверовати да је нација мртва, а идентитет празна реч. Упркос свему, гледајући нараштаје својих ђака, остајем уверена да и даље опстаје и непрекидно се обнавља једна здрава, жилава супстанца, која ће знати да пронађе сопствени пут – како у науци, тако и у јавном животу уопште.

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *