Насловна Аутори Саша Недељковић: Савеза Сокола на X свесоколском слету у Прагу 1938.

Саша Недељковић: Савеза Сокола на X свесоколском слету у Прагу 1938.

156
0
ПОДЕЛИ

Прва половина 1938. код великог броја соколских јединица  била је посвећена спремању за X свесоколски слет у Прагу. (1) Соколско друштво Београд I је приредило 4.6.1938. на свом поново уређеном вежбалишту јавни час са забавом. Била је то и смотра чланства које је ишло у Праг на слет. За слет било је од друштва одређено 40 вежбача, 36 вежбачица и исто толико невежбача и невежбачица. (2) Савез Сокола Краљевине Југославије наступио је у Прагу на X Свесловенском слету 1938. са 10.000 учесника. У поворци је учествовало 36 сокола коњаника. Коњаници су наступали са копљима и двема коњичким заставама (жупе Љубљана и Београд).  Од музика Савеза Сокола учествовали су: мешовити соколски хор из Старог Сивца, музика соколског друштва из Београда, Вараждина, Подгорице, Сплита, Љубљане, Суботице, Новог Сада, Куле (нараштајска) и тамбурашки соколски зборови из Суботице и Петровграда. (3)  Поред чланства и нараштаја, први пут су на слету били и сеоски соколи (преко 600). У живописној народној ношњи из разних делова Југославије, изазвали су у Прагу интересовање. Савез Сокола је материјалном потпором омогућио одлазак сеоских чета на слет у Прагу. (4)   Мирослав Војиновић замерио је у свом чланку „Устројство” да је на X свесоколском слету у Прагу  било много чланства али да је сразмерно било врло мало вежбача. (5)

 Приликом  слета у Прагу јуна 1938. члана сокола жупе Осијек задржала је 8 годишња девојчица, која му је пружила два ружина пупољка са писамцем. Случајно их је раздвојио аутомобил. На коверти било је соколско срце, а на карти мала девојчица је написала : „ X Свесоколски слет у Прагу, 5 VII 1938. Никада Вас нећу заборавити. Молим, да и Ви мене не заборавите. Здраво ! Живила Југославија, Ваша мала Верица из Прага. Молим, да свим мојим другарицама код куће, које нису могле доћи на слет изручите поздраве од мене.” (6)  Нико Бартуловић је у свом чланку  „Морални значај прашких свечаности”, који је из „Видика” прештампало „Братство” из Осијека истакао : „За југословенске заставице и значке људи су се отимали као за најдрагоценије амајлије. Сваки воз који је доносио, макар и најмању групу Југославена, био је обасут цвећем. Када је долазила наша војска, чинило се да ће се и прозори срушити од веселог домахивања и раздраганог клицања, а када би се појавили маринци, одушевљење је прелазило у френетичност. Бити Југословен значило је, тих дана у Чехословачкој, имати слободан приступ свуда и отворена сва срца. … Било је рашта поносити се тих дана, и својим … Брончане фигуре наших пешака и морнарице, раскошне народне ношње и лепота наших жена, и одличан наступ наших Соколаша репрезентовали су првокласно нашу свести нашу снагу, … део поворке, а нарочито онај са народним ношњама, појео је многе хиљаде метара фотографских и биоскопских филмова, а чим би се појавили наши војници у неком јавном месту, све је устајало да им аплаудира, музика је одмах интонирала наше песме и све им се дивило. “ (7)  На слет у Праг је дошао и Хрвоје Мацановић. За време слета приредио је 11 великих репортажа за југословенске радио станице а листови су донели 30 његових чланака зо слету. Кад се управа чехословачких радио станица захвалила Мацановићу за труд, добила је одговор : „.. Будите уверени да имате код нас на словенском југу хиљаде пријатеља који су спремни доказати не само пером и речима него и крвљу стварност гесла „Верност за верност”. А ја нисам задњи међу њима.” (8) У часопису „Братство” објављено је писмо Карела Станека чешког нараштајца из Брна. Између осталог у писму се истиче : „ … Али ипак смо осетили неколико пута у својој жалости зрачак утехе. Тај зрачак били сте Ви, драга браћо у Сплиту, једнако као у Београду, или код Вас у Осијеку. … Био сам уверен да нас никада нећете издати, ви једини на целом свету, али толико љубави и осећаја према нама ипак нисам очекивао. Никад Вам се нећемо моћи одужити.” (9)

Са заоштравањем Судетске кризе 1938. у српској јавности је расла решеност да се помогне Чехословачкој. У томе су предњачили соколи. Дошло је до сарадње Савеза сокола и студентских организација. У великој дворани Унивезритета у Београду 7. јуна 1938. одржана је свечана академија посвећена Чехословачкој, под паролом „Верност за верност”, којој је присуствовало 3.500 слушалаца. На академији су говорили представник универзитета др. Ђорђевић, изасланик Савеза Сокола др. Михајло Градојевић, представник Савеза добровољаца Лујо Ловрић, Н. Бартуловић и студент Иво Рибар.  Лујо Ловрић је поздравио омладину и изразио веру да ће омладина бранити границе. У име студената  Ловрићу је одговорио Лола Рибар. Он је истакао спремност омладине да брани домовину и изразио радост своје генерације што се у одбрани независности и слободе налази заједно са „генерацијом огња”. Рибар је изјавио да одбрана Чехословачке представља одбрану независности Југославије. (10) На манифестационом збору у част Чехословачке на Универзитету представник жупе Београд одржао је предавање : „Зашто ми, Соколи волимо Чехословачку ?” Тако је успостављен  први директан контакт београдског соколства са универзитетском омладином. Од тога момента започета је обострано жељена сарадња.  На седници управе Соколске жупе Београд 21. септембра 1938. написана је адреса и од делегације предата сутрадан 22 септембра 1938. посланику Чехословачке Јарославу Липи. Истог дана увече била је обзнањена чехословачкој јавности преко радија у Прагу. (11)

Соколска жупа Београд је сазвала Јавни збор сокола, студената и свих националних, ратничких, хуманитарних и културних друштава (Јадранска стража, Савез добровољаца, Народна одбрана, Коло српских сестара….) ради манифестација за Чехословачку. Збор је требао да се одржи 25 септембра 1938. на летњем вежбалишту Соко Матице у Делиградској улици (Стари ДИФ). Све позване организације обећале су учешће. Збор је забрањен уочи тога дана од Управе града Београда с образложењем да није пријављен а ни одобрен због опште ситуације у свету. Упркос забрани окупило се преко 4.000 сокола и омладине у дворишту Савезног Дома на Теразијама (седиште С.С.К.Ј. данас позната као Протокол). Бранко Чипчић, I заменик старешине Жупе, одржао је говор пред окупљенима. Одушевљена омладина кренула је пред Посланство Чехословачке, али ју је полиција растурила. На Теразијама је поред многих сокола повређен и начелник Жупе Петар Чоловић. Док су се демонстанти сукобљавали са полицијом испред Посланства Чехословачке, Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је 25 септембра 1938. Резолуцију о солидарности југословенског са чехословачким соколством, у којој се између осталог истиче : „ … Југословенско соколство верно својој основној словенској мисли, апелује на слогу и солидарност свих словенских народа у овим судбоносним данима; југословенско соколство изриче у духу словенског соколског братства своје топле симпатије и солидарност братском чехословачком соколству и своју непоколебиву веру у победу правде и истине“ . У одбору за састав резолуције били су др. Владимир Белајчић, касациони судија из Новог Сада и др. Мирко Буић, министар на расположењу, старешина соколске жупе Сплит и члан управе С.С.К.Ј. Резолуција је са једним опширним расписом достављена свим соколским јединицама да је објаве својим члановима. Представници Управе примљени су 25 и 26 септембра 1938. код председника владе Милана Стојадиновића, коме су предали Резолуцију. Поводом свега што се десило чехословачки „Соколски вјесник“ донео је вест да су југословенске јединице на манифестациони начин изјавиле своју верност Чехословачкој. (12) Чешки соколи су ценили ту подршку сокола из Југославије. После Судетске кризе 1938. у чланку у „Веснику ЧОСистакли су : „Исто тако болно, још и болније за нас било је то што у одлучном моменту није ишла с нама братска Југославија. Тим захвалнији смо југословенском соколству које нам је код свега тога остало верно и са ганутљивом приправношћу понудила своје животе за нашу слободу. Никад им тога нећемо заборавити.” (13)

  После уступања Судета Немачкој Управа Савез Сокола је позвала све соколске јединице да преузму акцију прикупљања помоћи  за соколске избеглице из Судета. Соколска друштва организовала су акције прикупљања помоћи. Соколско друштво Борово приредило је свечану академију 30. 11. 1938. поводом празника 1 децембра, а уједно и поводом 20 година опстанка Југославије. На акедемији изведено је 11 тачака. Извођење „Моравског народног плеса” који су извеле нараштајке морало је на захтев публике бити поновљено. Академију су посетили и представници Соколског друштва Вуковар. За избеглице из Судетских крајева било је сакупљено 1.000 динара. (14) Соколско друштво Сомбор приредило је 4 марта 1939. концерт у корист чешких избеглица из Судетских крајева. На концерту су учествовала и сва национална друштва у Сомбору. Предавање о Чесима држао је члан сокола Михо Дракулић. (15) Соколска жупа  Сарајево прикупила је 38.000 динара за чешке избеглице. Акција коју су покренули соколи нашло је потпору и код културних установа. Народно позориште у Сарајеву приказало је Лангерову драму „72” и сав приход наменило чешким избеглицама из судетских крајева. (16) Соколи су прикупили и послали 500.000 динара. Сматрали су да је према имовном стању чланства  акција успела. (17)

Савез Сокола  учествовао је  на Свесловенским слетовима у Прагу. Соколи су за време судетске кризе октобра 1938. заједно са националним друштвима и студентима припремали јавност за одбрану Чехословачке. Соколска жупа Београд је сазвала Јавни збор сокола, студената и свих националних, ратничких, хуманитарних и културних друштава  25 септембра 1938. на летњем вежбалишту Соко Матице у Делиградској улици.   Збор је забрањен уочи тога дана од Управе града Београда.  Упркос забрани окупило се преко 4.000 сокола и омладине у дворишту Савезног Дома на Теразијама. Омладина је  кренула пред Посланство Чехословачке, али ју је полиција растурила. Док су се демонстанти сукобљавали са полицијом, Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је Резолуцију о солидарности југословенског са чехословачким соколством. После уступања Судета Немачкој соколска друштва су прикупљала помоћ за соколске избеглице. Чешки соколи су ценили ту подршку сокола из Југославије.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Напомене:

 

 

  1. Извештај Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 8;
  2. „Из жупа”, Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана,  15 јуна 1938, бр. 6, стр. 252;
  3. „Извештај Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, Београд, стр. 8, 21, 86, 138;
  4. Извештај Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 8;
  5. Мирослав Војиновић, Устројство” ,Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”,  Љубљана, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 400;
  6. Н.Ц, – Осијек, „Порука мале Верице из Прага”, Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8 стр. 144;
  7. Нико Бартуловић,  „Морални значај прашких свечаности”,  „Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8 стр. 149, 150;
  8. Верност за верност”, Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 224;
  9. Карел Станек, „Желели бисмо да се упознамо с онима који нас најбоље разуме”, Братство”, Осијек, 15 јануара 1939, бр. 1, стр. 15;
  10. Др. Мирољуб Васић, „Револуционарни омладински покрет у Југославији 1929-1941.”, Београд, 1977, стр. 516, 517;
  11. „Годишњи извештај о раду соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26. март 1939. год”, „Око соколово“, Београд,  бр. 3 и 4, год. III, стр. 6;
  12. „Нисмо изневерили тад и никада нећемо изневерити“, „Соколски живот“, „Око соколово“,Београд 1938, бр. 9; „Око соколово“, Вести, Београд 1938, бр. 8;
  13. СВИ СУ НАС ИЗДАЛИ, АЛИ МИ НИСМО ИЗДАЛИ СЕБЕ”, Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 245;
  14. „Из Вуковарског окружја”, Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 239;
  15. Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 3;
  16. „Из живота нашег народа”, Братство”, Осијек, 15 јануара 1939, бр. 1, стр. 14;
  17. Извештај Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 9;

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде