Насловна Инфо МАКИЈАТО ПАТРИОТЕ – Шта је алтернатива Рамушу?

МАКИЈАТО ПАТРИОТЕ – Шта је алтернатива Рамушу?

188
0
ПОДЕЛИ

Не треба бити много разуман, па схватити да је Рамуш Харадинај терориста, зликовац крвав до рамена, људски талог и репрезент свега нечовечног, погрешног и одурног. Није исто тако тешко схватити да Срби, имајући све то у виду и заслуге Харадинаја за нашу заједницу на КиМ, не би требали, а можда и не би смели бити његови партнери.

Оно где, међутим, треба имати одређену дозу разума, јесте тумачење непринципијелне, чудне и у сваком смислу необичне коалиције споменутог „господина“ и Српске листе, које, принципијелно, мора зависити од неколико битних фактора. Битно је, дакле, да нагласимо, ко тумачи, како тумачи и одакле, односно из које позиције тумачи.

Тако, рецимо, ако Србин из Цернице, села које Шиптари и данас нападају три пута дневно, кажу „гадите ми се, издајници, што са крвником пакт потписујете“, онда то има потпуни легимитет – уколико то каже, рецимо, једна од ретких српских породица из Призрена, која живи у изолацији и непријатељском окружењу – онда је то оправдано, али шта ако се, рецимо, тим поводом огласи, урбани Београђанин, иначе вечити непријатељ „српског национализма“ или (још горе) „српски (лажни) патриота“, из удобног кафића у Београду, док испија макијато и спрема се за теретану и пилинг третман?

И без намере да провоцирамо, постављамо логично питање: ОК, не ваља Рамуш, то је јасно, али шта је алтернатива? Како бирати између Рамуша, Хашима и Аљбина Куртија? Који је од јахача српске апокалипсе мање зло? И коначно, шта се бира, ако се не одабере ниједан? Прогон? Изолација? Страх? Исељење? Смрт?

Може ли о ономе из Цернице или о ономе из Призрена одлучивати „макијато патриота“ који мерка конобарицу у Страхињића Бана? Има ли му право замерити? Пронаћи му замерку? Тражити негативну страну? Судити му? Хоће ли, ако се на то одлучи, овај јунак из престоничких клубова, сепаре заменити собом у тој Церници или том Призрену, па тамо показати колико је достојанствен, храбар и пркосан? Или се те особине приказују само док се грицка кашикица и прави селфи за Инстаграм?

Дакле, да поједноставим, како видим ситуацију: ако ћете доле, па да бојкотујете све зликовце, од мене имате велики поздрав, подршку у сваком облику, аутобуску карту,смештај и наравно моје друштво током целог пута и боравка на КиМ. Ако нећете, а нећете, јер за више од грицкања кашикице и оштре Фејсбук статусе нисте, онда ћутите. И пустите оне који живе доле и да преживе. Јер, да сте ви бољи, онда би и они МОГЛИ одлучиват другачије: пошто нисте, онда они МОРАЈУ одлучивати овако. Рамуш, дакле, није избор – него судбина, коју сте ви печатирали, у моменту када сте се пућили за тај Инстаграм и оставили бакшиш ону коју сте одмеравали пре тога, глумећи велике Србе. Нити сте велики, нити сте Срби.

Срби су доле. И раде шта морају, да би и даље било и „доле“ и Срба. Зато их или поздравите и подржите, или смислите нешто паметније.

И немојте само спомињати пушке, молим вас. Немојте спомињати оно што сте видели само у Каунтер Страјку.

Не мери се, показују они то, патриотизам бројем лајкова на Фејсу и бројем послушаних песама Баје Малог Книнџе у припитом стању, него бројем дана проведених док ти Шиптари сваког дана, сваког минута, сваке секунде, показују да те не желе. А, ти си и даље ту.

Зато ми се, некако чини, а чини ми се исправно, да су они доле у предности у односу на вас. Чак и са Рамушом. А, ваша се алтернатива чека…

Томо Ловрековић

 

Националист

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде