Насловна Друштво Херој са кошара на корак до усељења

Херој са кошара на корак до усељења

365
0
ПОДЕЛИ

Милош са мајком, сестром и хуманитарцем
Хидом Муратовићем 

Ниче кућа за Милоша Јовановића, болесног ратника, у селу Троштице, подно Голије. Помогли људи из Новог Пазара, других градова широм Србије и дијаспоре. Анонимни добротвор послао 100.000 динара

Захваљујући добротворима из Новог Пазара, других делова Србије и дијаспоре, за непун месец, у забитом селу Троштице подно Голије, укровљена је кућа од 50 квадрата у којој ће живети Милош Јовановић (38), болесни, сиромашни и, све до ове године, од свих заборављени ратник са Кошара.

Како истиче познати новопазарски хуманитарац Хидо Муратовић, који на својим плећима носи ову и друге акције за помоћ болеснима и сиромашнима у овом делу Србије, до сада је за изградњу Милошеве куће сакупљено и утрошено око 7.300 евра. Предстоје унутрашњи радови, малтерисање и израда фасаде, а потом и усељење, што би, по грубој процени мајстора, требало да кошта још 5.000 евра.

– Пуно људи пожелело је да помогне Милошу, његовој мајци Роси (60) и сестри Марини (35), који живе у туђој и потпуно оронулој кући без икаквих примања и услова за живот. Држава се огрешила о Милоша – за 17 година, откако се блатњав, рањав и сав у опекотинама вратио с Косова, ништа није учинила да му помогне. Тек овога лета, када смо, уз помоћ неколико медија, чврсто одлучили да му започнемо кућу, Војска му је омогућила лечење на ВМА, а Општина Нови Пазар је уплатила 50.000 динара и послала булдожер да прочисти пут до Троштица. Помогли су и многи добри људи и Милошеви саборци из Београда, других делова Србије и иностранства. Хвала им, велики севап чине – истиче Муратовић.

Подсећајући на то да се ближи зима, он каже да се чини све како би се Милош под свој кров уселио пре првих хладноћа.

– Трудимо се да наставимо радове и Милоша уселимо што пре. Разумеју нас људи и помажу. Анонимни добротвор из Београда послао нам је 100.000 динара, а један други Београћанин 15.000 динара. Текстилно-кројачка фирма „Пионир-Мур“ из Новог Пазара поклонила је комплетну ПВЦ столарију за Милошеву кућу, фирма „Мујен“ из Новог Пазара донирала је комплет санитарије и плочице за купатило, кухињу и ходник, Горан Јовановић и Синиша Недељковић из Звечана лично су дошли да подрже Милоша и његову породицу и уруче им по 100 евра… Доћи ће и Милошеви саборци да уведу струју.

Предстоје малтерисање, постављање подова, керамички радови…

– Потребни су нам каучеви и остали намештај. Очекујемо и помоћ од других добротвора и надамо се да ћемо Милоша уселити до краја јесени – наглашава Муратовић.

ПОМОЋ

Ко жели да помогне Милошу да се пре зиме скући у свом новом дому може то учинити уплатом на рачун 205-9011007013986-02, отворен код Комерцијалне банке у Новом Пазару.

– На корак смо до циља, свака помоћ Милошу и његовој породици много значи. Заслужио је овај храбри младић кућу и лепши живот. Помозимо му – поручује Хидо Муратовић.

Захваљујући људима добре воље, кућа би требало да буде завршена пре зиме

СВИ ПЛАКАЛИ

Откако су дошли мајстори, Милош се од њих не одваја иако је озбиљно болестан – тешко дише, има честе главобоље, од претрпљеног стреса енормно се угојио, и труди се да им помогне.

– Кад смо укровљавали кућу, плакао је Милош као дете. Расплакао се и мајстор Авдо Хајровић, а онда, уз њих, и наш добротвор Хидо Муратовић. Сви смо плакали због свега што смо проживели, али и од среће што ћемо имати свој дом са купатилом – прича Милошева сестра Марина.

ПОЧИЊЕ ЖИВОТ ОД НУЛЕ

Свашта сам доживео и преживео након повратка са Косова, било је и дана када смо и буквално гладовали, нисам имао ни услова, ни новца за лечење. Коначно, овог лета, на ВМА су санирали моје здравствено стање, али су ми и рекли да сам тотални инвалид и да морам да се борим за инвалидску пензију – прича Милош. – Све ће бити лакше и лепше када добијем нови кров над главом и боље услове за живот и опоравак, посебно се радујем купатилу у коме ћу као човек моћи да се окупам, до сада сам се купао испред куће из зарђалог бојлера. Хвала мојим саборцима, хвала свим добрим људима који нам помажу, хвала Војсци и Општини што су ме се коначно сетиле, мој живот сада почиње од нуле.

Милош наглашава да га у сну често буде слике ратних страхота са Кошара, дозивање и јауци рањених другова и сахрањивања погинулих.

Аутор: М. Ниђифоровић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде