Петар Гордић: Већинско и мањинско „еластично интерпретирање устава“

Поделите:

«Можемо рећи да су Албанци из Прешевске долине још увек дискриминисани. Београд не брине о становништву Прешевске долине» – изјавио је пре неколико недеља Шаип Камбери, председник општине Бујановац. Не знам како други људи «гледају» на ову изјаву, али мени се «желудац преврће» када овако нешто чујем.

Питања која себи постављам када се питам о положају мањина у Републици Србији су  «Како живе ти људи? Јесу ли слободни? Имају ли интереса да се боре за државу у којој живе? Воле ли они државу у којој живе?» То су важна питања. Она циљају на изворишта сепаратизма. Такође, она су тест демократске државе. Сви грађани би у принципу требало да су једнаки пред законом, независно од тога да ли су припадници већинских или мањинских народа. Многи припадници већинског народа су дискриминисани и запостављени, не могу да остваре своја права. У том случају они траже нека решења која нису сепаратистичка – организују се у политичке покрете, обраћају судовима, и слично. Мањинским народима је сепаратизам изгледа «најближа и најбоља» опција, поготово ако се интереси сепаратиста и њихових страних спонзора поклопе. Све чешће се осећам сувишним у друштву коме припадам. Пролазећи поред значајних државних и културних институција у престоници питам се има ли ту места за мене и каква је корист тих институција за људе у овој «несрећној» држави. Лек за своје очајање тражим у прошлости, коју, морам признати, слабо познајем. Утешим се тако што кажем себи «У овој згради су предавали Слободан Јовановић и Михаило Ђурић, професори и борци за слободу и истину» или «Ово је споменик Његошу, српском владару и песнику из 19. века». За моју државу ме изгледа више везује историја него садашњост. Онда се запитам шта у таквој ситуацији каже један Бошњак из Новог Пазара или Шиптар из Прешева? Има ли такве ситуације? Долазе ли ти људи у престоницу или бар неки регонални центар? Имају ли разлога да дођу? Имају ли код кога да дођу? Шта им смета у заједничкој нам држави? Чује ли неко њихов глас? Све су то питања која ме муче, али на њих овом приликом нећу одговарати. „Било како било“, изјава коју је дао председник општине Бујановац је увредљива и за државу Србију, и за сваког њеног грађанина посебно. Да ли је Камбери пролазио кроз неке друге регионе у РС, да ли је видео Сурдулицу, Мајданпек или Прибој? Да јесте,  видео  би да држава Србија итекако брине о Прешеву и Бујановцу! Али није, њега то не интересује, њега интересује да «наплати» свој статус мањине на таласу преговора Влада у Београду и Приштини.

Камберијева изјава ме подсетила на један догађај од пре неколико година. У току представљања свог предизборног програма за претпрошле ванредне парламентарне изборе, политичар из Пчињског округа и представник Шиптара Риза Халими заговарао je «еластично интерпретирање Устава Републике Србије». Тај појам ми се некако «урезао» у памћење. Халими више није посланик, али био је један од људи кога сам, од када пратим скупштинске седнице, слушао са великом пажњом, покушавајући да разумем проблеме које Шиптари из тог дела наше државе имају. Није лако бити припадник мањинске заједнице у једној држави, поготово ако су односи већинског и мањинског народа деценијама лоши. Грађани сте једне државе, живите, радите и стварате у њој, а она вам не омогућава да „будете то што јесте“. Асимилација је велики проблем, али њим се овде нећу бавити, јер она није релевантна за однос између Срба и Шиптара у савременој историји. Међутим, «еластично интерпретирање устава» је итекако релевантно.

Шта значи еластично интерпретирати Устав? То значи да Устава заправо и нема, да је он мртво слово на папиру и да га можете развлачити као тесто. Еластично интерпретирати Устав је сјајан еуфемизам Ризе Халимија за ону страшну работу која се обично назива кршење Устава. То што у Уставу пише, може се тумачити на разне начине; ако се пак нешто и прекрши, кога брига – пар новинара и неколицина стручњака ће на неколико дана да узбуркају јавност, а онда ће све да се стиша. Према речима Халимија, у појединим случајевима уставне одредбе не треба примењивати круто или како он тада рече рачунџијски, већ треба правити изузетке. То се може радити уколико такав поступак неће угрозити уставни поредак. У чему се састоји проблем ове логике? Устав је начелни документ, који се додатно прецизира законима и нижим правним актима. Ако нешто треба мењати и растезати, то су закони, а никако Устав. Мада, ни законе не треба мењати, не треба их уопште ни доносити!!! У друштву у којем можеш да «подмажеш» свакога, од портира и полицајца, до судије, лекара и професора, доношење закона је више ствар неке «инерције» него тежње да се нешто уреди. Друго, постоји проблем селективности. Лидери мањина, а Халими је један од њих деценијама «кукају» како су припадници њиховог народа угрожени, захтевају своја права и равноправност са већинским народом. Са друге стране, ако добију то што траже не кажу «Ево доброг примера сарадње, ово је наша држава и наставићемо да радимо са њом на побољшању нашег положаја». Не, они већ сутрадан покрену нови проблем и оптужују државу да угрожава права мањина! Реч „мањина“ је постала моћно политичко средство, синоним за угроженост.

Нови закон о судовима од пре неколико година довео је до укидања појединих судова у неким општинама РС. У скупштини се водила расправа, јавио се Риза Халими и поставио питање тадашњем министру правде Николи Селаковићу (парафразирам дискусију).

Халими: «Ви сте нас, господине министре, оштетили. Укинули сте један од судова у три «албанске» општине и тиме нарушили методологију која је коришћена у целој републици.

Селаковић: «Господине Халими, све је по закону, нисте једини округ у којем су судови укинути. Потребу за неким судовима диктирао је број становника, а према попису из општина које ви «покривате», нема потребе за толиким бројем судова.

Халими: Али попис не показује право стање; и сами знате да један број Албанаца не излази на попис.

Селаковић: Наравно да знам, али у томе и јесте проблем са тим људима и са вама који сте њихови представници. Неће да се пописују, а хоће нека права од државе и «кукају» како им зла држава Србија ускраћује права. То нема никакве везе са тим што сте мањина, нико вас због тога не угрожава. Угрозили сте сами себе тиме што се нисте пописали. Реците ово својим сународницима, питате ли се како ће држава знати колико вас има. Хоћете права, а на основу чега их захтевате. Плус што сте регион са посебним статусом, у који долази више новца него у друге сличне регионе.

Бриљантан одговор Николе Селаковића. Риза Халими на тренутак занемео! А онда окренуо причу на образовање, уџбенике и не сећам се шта још. Мањине имају проблеме, али умеју да их злоупотребљавају. Саосећам са мањинама, али мислим да је РС, у погледу права које је дала мањинама, далеко испред других земаља из овог дела света (Албаније и Хрватске, на пример).

Други пример еластичнoг интерпретирања Устава је из Санџака или Рашке области. Вест је са терена (из народа) и актуелна је. Припадници Бошњака у општини Пријепоље који направе неки саобраћајни прекршај не морају да одговарају за свој поступак. Када дођу код судије, траже да им се документ уручи на босанском језику, а да би то било могуће мора постојати званични судски тумач за тај језик. Пошто тако нешто не постоји, они морају бити ослобођени оптужбе. У овом правном вакууму, који је, тако бар кажу, у складу са Уставом РС, оштећени су припадници других народа. Бошњацима (тако себе називају, иако не разумем какве везе имају са Босном) је у овом случају Устав добар, али кад се поједини њихови лидери заваде са централном влашћу у Београду, онда почну призивати Ердогана, арапске емире и међународну заједницу да реше њихове проблеме.

Не знам како се осећају мањине у РС, али знам да не живе ни боље ни горе од српског народа. У месту у којем сам одрастао, Срби и Бошњаци делили су исте муке. Пасивно, «од Бога и Републике заборављено место». Једна од разлика међу Србима и Бошњацима огледала се у реакцијама на потезе републичких власти. Срби углавном псују, јадикују и оптужују «лопове из Београда», али трпе и надају се бољем. Бошњаци имају алтернативу, Београд ионако није њихово духовно и културно средиште. Београд им само намеће правила и порезе, он није искрен партнер и пријатељ. Због тога су њихови лидери веома често «играли на карту» статуса мањине и угрожености због таквог статуса. Одлука бившег муфтије Муамера Зукорлића да се придружи Расиму Љајићу и да се активно укључи у политику је, по мом мишљењу, добра. До сада је узбуњивао своје сународнике против државе, сада «нешто петља» по Београду, у систему је, бори се, аргументује, у игри је.

Највећи је проблем то што српски народ из Рашке области и Пчињског округа нема свог представника у Скупштини, власти или опозицији, тог који би «укрстио копља» са Камберијем, Халимијем или Зукорлићем. У његово име то неће радити неко из Београда, Новог Сада или Крагујевца. Можда и хоће, али формално, хладно, по «службеној дужности». Онако као што су некада «лепи Борко», а сада «млади Марко» представљали Србе са Космета.

Поента овог текста је следећа. Мањине у РС понекад злоупотребљавају свој статус, што треба спречити. Међутим, зашто бисмо то радили ако представници већинског народа на свим нивоима власти «свакодневно» крше Устав. Држава је озбиљна «ствар». У озбиљној држави, Устав је озбиљна «ствар». У озбиљној држави, живот је озбиљна ствар, а Устав, слободно речено, штити живот. А код нас је све то – и држава, и Устав, и живот – то је све тако некако отрцано, јефтино, безвредно. Ми се играмо државе, еластично интерпретирамо Устав, животаримо и преживљавамо (не живимо). А пошто је то тако, пошто нам је друштво једна дезорганизована гомила, зашто бисмо онда замерали Халимију, Камберију, Угљанину или Зукорлићу на њиховим запаљивим и претећим изјавама. То су њихови начини да остваре своје циљеве. Да, али то није легално – рећи ће неко. Ма «ко шиша» легалност, њу је барем лако еластично интерпретирати.

Петар Гордић

ВИДОВДАН

 

 

 

Поделите:
23 replies
  1. дулебг
    дулебг says:

    У својим акцијама страни агресор се увек ослања на мањине против већине, јер већини није потребна таква врста подршке. Мањине су вечито рак-рана сваке државе.

    Одговори
  2. Д. З.
    Д. З. says:

    Највећи раскорак између онога што довољно јасно пише у Уставу Србије и примене налази се у Члану 10. Устава Србије. Први став тога члана каже: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. То је све што довољно јасно пише које је писмо везано за српски језик.“ То је само ћириличко писмо. А у примени, то нема никакве везе с одредом. У Србији је у општој употреби 90 одсто хрватска абецеда, а само десет одсто српске азбуке. Такав случај раскорака не постоји нигде више на земаљској кугли.
    Шта је узрок томе?
    Наравно, наметнута навика из времена Брозове политике и власти у Југославији, када је спровођен налог о „постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом“.

    Одговори
    • Citalac
      Citalac says:

      Za D. Zbiljica :

      Povodom povlacenja cirilice pred latinicom, nije umesno kriviti Hrvate, komuniste, Jugonostalgicare, Zapad . . . Nezadrzivo I sve brze, engleski jezik i latinica osvajaju svet. Na svim aerodromima, na svim granicnim prelazima, svi putokazi, sva objasnjenja, uputstva, poruke, pisane su na engleskom, latinicom sa 24 slova.
      Ne samo u anglofonskim zemljama (GB, USA, CAN, AUS), nego I u mnogoljudnim zemljama kao na pr EU, Indija, Kina, Japan,Pakistan, Turska, Egipat, Kenija, Magreb, Arabija . . .
      Svi znamo da je Lokomotiva latinice ekonomija i tehnologija Zapada, kao GAFA (Google, Apple, Facebook, Amazon) i sl.
      Ukidanje latinice u Srbiji, bilo bi katastrofalno. U tom slucaju buduce generacije ne bi mogle da komuniciraju sa ostalim svetom, da razgovaraju sa susedom u avionu, da procitaju putokaz za Kairo, da se prikljuce na internet u Madridu.
      Cirilicu moramo cuvati i negovati, ali ona ostaje lokalno pismo i sa njom se ne moze u svet. Zato smatram da nam je latinica neophodna i DA JE I LATINICA NASE PISMO.

      Одговори
      • Д. З. за неупућениог Читаоца
        Д. З. за неупућениог Читаоца says:

        ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ОКУПАТОРА И КОЛОНИЗАТОРА У СРБИЈИ, А НИКАДА СРПСКА ЛАТИНИЦА! Врло поштујем све људе, па и овог непоттписаног Читаоца. Али, треба знати да ни по једном основу латиница (у нашој употреби ова хрватска гајица), наравно, не може бити српско писмо. Када бисте знали да је у Србији писмо српског народа у српском језику била само ћирилица све до 1940. године, знали бисте да је она једино општесрпско писмо. Када бисте знали да је та латиница први пут ушла у Србију, после забране српске ћирилице, на бајонетима 1916. године, односно, окупаторска војска је 1916. године донела Србима у Србији први пут латиницу. Све што се касније радило у Југославији односило се на то да се изврши замена српске ћирилице том тада окупаторском латиницом. Свакако, знате да има у свету случајева да су други народи, после дугих окупација, примили и језик и писмо окупатора. Тако је и у Србији, после седамдесетак година војевања против ћирилице у Југославији окупаторско писмо постало „српско писмо“. Ви, можете, наравно, окупаторско писмо примити за своје. И нису Срби једини који смо примили туђе писмо. али, оно што је стигло први пут под окупацијом може да буде само писмо колонизатора и окупатора.
        То што се данас дешава у Србији са српском ћирилицом, последица је навике на туђе писмо и убијен је до те мере осећај за свој језик и писмо да ми и данас у Академији наука издајемо Речник српскохрватског књижевног и народног језика, а у јавности, и поред тога што је народ на референдуму, заједно с другим одредбама, изабрао ћириличко писмо за писмо српског језика, имамо одржавање прошлог. А то значи да нам је и даље окупаторско писмо заузело 90 процената.
        Сав друкчија прича је политика, незнање, неупућеност и погрешно правописно решење у Правопису српскога језика Матице српске. Сваку друкчију причу могу да шире само политика, заблуда, незнање и неупућеност.
        Ви, неупућени Читаоце браните комунистичку власт због латинице. Џабе је браните. Под том влашћу је смишљено ћирилица у Србији замењена већински хрватском гајицом. И то се није могло догодити случајно. Увођено је преко фаворизовања алтернативног писма. Како у Македонији није замењена ћирилица. Тако што македонски лингвисти нису увели два писма, па није инмала чиме да се замени ћирилица.

        Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm..znaci,istorijska cinjenica,o ulasku okupatira 1914, i naredbi,o skidanju cirilicnih tabli, nisu ovde podobni, radi se,o par stranica intervjua, ciji su pretci imali apoteku..itd,itd da ne duzim,vas istina “ koja ima samo jedno lice“ ne interesuje.

          Одговори
      • Д. З.
        Д. З. says:

        Читалац каже: „nije umesno kriviti Hrvate“. Не знам ко криви Хрвате за окупацију ћирилице у Србији. Наравно, да не постоји данас у Србији никаква кривица Хрвата за то што је у Србији данас ћирилица сведена на десетак процената. Кривица је само до српских власти и лингвиста. А појединци Хрвати су кривци само за забрану ћирилице у НДХ и за чекићање ћирилице пре коју годину у Вуковару. Друга кривица не постоји. Јер, у Србији данас нису на власти Хрвати, нит одлучују о српском језику и писму хрватски лингвисти. Данас су у Србији за затирање ћирилице криви само Срби. А криви су што не спроводе Устав и што је српски језик нормиран у вези с писмом како нико у свету не ради.

        Одговори
        • Spase Uzelac
          Spase Uzelac says:

          Postovani Zbiljicu,
          Evo- jednom svojom TVRDNJOM otkrili ste “ gresku u koracima“ koju, u
          „odbrani“ cirilice, cinite, a ta greska je temeljem Kazete: „Jer, u Srbiji danas nisu na vlasti hrvati ( uvijek „h“ malim slovom- upoz. S. U.)…“, te dalje isto tvrdite za lingviste.
          Misljenje, postovani Zbiljicu, NIKADA niti polazi od, niti jest U „ad person-em“; ono je m i s lj e nj e m ako
          ulazi u d u h onoga sto hoce da misli. Umjesto negacije “ nisu“, postavi se afirmativno „jesu“- stoosamdeset stepeni!- i misljenje za svoj predmet ima pravi sadrzaj; ono tek tada postavlja i cisto prakticki zadatak: m e t o d e koje su potrebne za o d b r a n u cirilice- ovo je za misljenje laksi posao, cak i nije za misljenje!
          U tome je Vasa, Gospodine (veliko „g“) Zbiljicu, greska, te misaoni napor koji cinite u onom „odbrana“ ne polucuje (i) misaoni rezultat, a koji bi bio u funkciji onog grubo praktickog- metode „odbrane“.
          Eto- samo doskok ovome svemu!

          Одговори
          • Д. З.
            Д. З. says:

            Не могу да тврдим да Ви, гдине Узелац, нисте у праву у овоме што говорите,јер Вас нисам разумео шта сте хтели тачно да кажете овом тврдњом да нешто нисам разумео и да нисам у праву.

  3. Д. З. за неупућениог Читаоца
    Д. З. за неупућениог Читаоца says:

    И још ово за Читаоца који каже: „Povodom povlacenja cirilice pred latinicom“. Ви то говорите о српској ћирилици у Србији и њеног „повлачења пред латиницом“. Како Читалац не види да то што он говори нема никакве везе с писмом и његовом улогом у друштву и језику. Писмо не може никада само од себе да се „повлачи пред латиницом“ или било којим другим писмом. То што Ви зовете „повлачењем“, зашто тог повлачења ћирилице нама у Македонији, Бугарској, у Русији и другде где је нормално ћириличко писмо суверено у језику. У Србији су створени услови и они се одржавају да би се, како Ви кажете, „повлачила ћирилица“. Она се не повлачи, него је донете мере подвлаче. А те мере су: 1. багателисање Члана 10. Устава Србије у Србији и
    2. Намерно решење питање писма изван праксе у целој Европи, а то је српски језик с одређеним му алтернативним писмима. И како је народ смишљено навикнут на туђе писмо (многи Срби данас не знају да пишу ћирилицом), људи напуштају своје писмо, а не да се ћирилица повлачи. Дакле, ћирилица, као ни било које друго писмо, не мо9же никада само од себе да се повлачи ајко не створиш услове за то. Ти услови су створени само у Србији и то се, зато, дешава данас само Србима.

    Одговори
        • Lune
          Lune says:

          Hm,hmm…dobio je : “ plovi patka preko save,nosi pismo na vrh glave,a u pismu pise, ne volim te vise“..kirilica je moguca u “ internom saobracaju“.. Medjutim, latinice se ne gade ni Rusi ni Kinezi. Druga je stvar,sto nisu imali uslove da uce latinicu kao mi i nisu imali “ rusko kineski“ jezik..ali, ispravljaju gresku sustizu nas.A,nas problem je malo veci, ni kirilicu,ni latinicu nezna oko 500.000 srbalja i romalja !

          Одговори
          • Д. З.
            Д. З. says:

            Ви не говорите о вези језика и писма. Ја тврдим истину да је ћирилица у српском језику (не у енглеском, немачком и др. језицима) могућа у свакој врсти кому7никације на српском језику и да је она за српски језик једино писмо сачињено у данашњем саставу с наменом да њоме опишу Срби свој српски језик. А тврдим и оно што тврде сви стручњаци за писмо и код нас и на страни да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету. И тврдим да би се српска ћирилица с малим изменама могла употребљавати за писање свих европских језика. А тврдим и обратно, да би се свако европско писмо, уз мање или веће дораде, могла употребити и за писање српског језика.

        • Д. З.
          Д. З. says:

          То сам и ја питао: зашто се не примењује Члан 10. Устава Србије. А имам и одговор. Срби су, седамдесетогодишњоммполитиком власти, а биће и у дужем периоду расрбљивана и циљно је српском писму одузет карактер српске вредности и улоге у српском идентитету. Циљ је дуготрајан био: расрбити Србе да би се остварио коначан циљ: асимилација. Асимилацијом Срба многи су се бавили као непријатељи Срба. Најпре их побити, а ако не побити све, онда их уништити асимилацијом у друге.

          Одговори
          • Lune
            Lune says:

            Hm,hmm…sto se tice ustava,i svih mogucih akata,srbija ima jasan stav,,“ moz da bidne,al nemora da znaci“..pa “ vozi misko“..kirilica je,negde u buretu, “ na Cegru“, kubure pucaju u bure,ali ono je od nekog starog hrasta sa zapisom,pa nemoze da ga raznesu. A, kotrlja se nekako,kad pricas sa Crnotravcima,malo pricas,malo mlataras rukama..“ srbski esperanto“.. ipak se okrece.

  4. Д. З.
    Д. З. says:

    Пише овде лепо: „Према речима Халимија, у појединим случајевима уставне одредбе не треба примењивати круто или како он тада рече рачунџијски, већ треба правити изузетке. “
    Па то је оригинална мисао Броза: „Устава и закона се не треба држати као пијан плота“, него се, дакле, треба држати како ти одговара. Тамо где је то филозофија понашања, ту нема правде и напретка. Тло се друштво све више претвара у болесно друштво.

    Одговори
  5. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Ne, GospodineZbiljicu, da niste razumeli i da niste u pravu- bar ovo “ u pravu“ ne trpi nikakav razgovor; nego tvrdite da su u Beogradu na vlasti Srbi, te „srpski lingvisti“… i kazem: tvrddnja
    suprotna istini. Pokusavam sto jasnije: ja sam porjeklom Srbin i kazem da to jesam, ali to je nebitno; To da sam j a Srbin pokazyje se u mom o d n o s u spram temelja srpskih ( evo, ja- objasnio sam nedavno zasto- ovo pisem latinicom; tim cin bitno sam, da tako kazem, odsrbio). Hocu reci : niti vlast niti lingvisti!- kakvo srpstvo! I treba to misliti- kako do tog dodje, a to je ogroman zadatak, i vremenski i za misljenje; ako se tu „na pravom putu“, lako se uvidjaju m e t o d e „odbrane“
    Cirilice. Inzistiranje na odbrani, au prakticko-politickoj sferi- i duhovnoj!- sve suprotno onom sto se hoce od-braniti, u najmanju ruku nedovoljno je.
    Sta bih lose govorio o Vasim tekstovima!?- ja bolji?! Ne, vec pokusavam pribliziti gdje je uzrok, a ovaj – isplaniran je ( ovo „isplaniran“ pod lupu- pa, prvo, jest ili nije „isplaniran“- teza je… itd). Na nadu nesrecu ode cirilica, sa njom i srpstvo- sve drugo je blejanje onih koji cirilicu za Srbe svode na p i s m o. Nije pismo, no DUH!

    Одговори
    • Д. З.
      Д. З. says:

      Нисте ми довољно јасни. Не знам у чему се споримо. Зар Ви не мислите да су у Србији кривци данас за нестајање ћирилице превасходно Срби. Ја не знам да су на власти у Србији данас неки други. Ако Ви имате податке да су данас у Србији на власти они који нису Срби и да у Србији не раде српски лингвисти, то први пут чујем. ја не тврдим да у Србији нема и других у власти и да нема и других лингвиста поред Срба, нисам испитивао ко је Србин, а ко није, само претпостављам да су већински у власти и међу лингвистима ипак Срби. Ако Ви имате друге податке, саопштите да знамо.

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *