Европски суд правде уздрмао „швајцарце”

Поделите:

Банке су морале да информишу грађане о ризицима задуживања у страној валути, сматра европско правосуђе

Када банка одобрава кредит у страној валути, она клијенту мора да пружи довољно информација како би донео исправну одлуку и проценио економске последице узимања оваквог зајма, мишљење је Европског суда правде које је јуче постављено на званичном сајту ове установе, а тиче се једног случаја из Румуније.

Када је Руxандра Паула Андрицијуц 2007. године са банком „Романеаска” склопила уговор о кредиту у швајцарским францима, плату је примала у румунским лејима. У складу с уговором, била је дужна да кредит враћа у месечним ратама у швајцарским францима и преузела је ризик у вези са могућим променама курса леја у односу на франак.

Курс се временом знатно променио на штету клијенткиње, због чега се обратила румунским судовима да би установила да ли је непоштена ова уговорна одредба према којој се кредит мора вратити у францима. Адрицијуцова је тврдила да је банка приликом склапања уговора овај кредит приказивала пристрасно, истичући само његове користи, али не и могућу штету. Ово питање је Европском суду поставио румунски Жалбени суд, тражећи да се прецизно изјасне о обавези банака да клијенте информишу о курсном ризику у случају узимања кредита у страној валути.

У мишљењу Европског суда стоји да је спорна уговорна одредба део главног предмета уговора о кредиту и да се њена непоштеност може испитивати „ако није састављена јасно и разумљиво”.

– На националном суду је да провери да ли су потрошачу били саопштени сви елементи на основу којих би могао да процени укупан трошак свог кредита, наводи се у мишљењу Европског суда и наглашава да оваква уговорна одредба може унети неравнотежу међу странкама.

Стручњак за европско право адвокат Војин Биљић каже да Европски суд овим мишљењем обара у јавности више пута понављану тезу о равноправности клијента и банке и претпоставку да су клијенти тачно знали у шта улазе узимањем кредита у швајцарским францима.

Он објашњава да је Европски суд јасно одредио и начин решавања ових спорова пред националним судовима, одређујући правац поступака. У случају непоштовања стандарда из Директиве 93/13, суд утврђује да ли је у питању неправична и ништава уговорна одредба и да то суштински зависи од начина информисања клијента.

– Претпостављам да је на овај начин отклоњена дилема која је постојала код наших судова да ли се уговор раскида или се утврђује ништавост уговарања валуте у швајцарцима. Европски суд се јасно определио за ништавост, а не за раскид – каже Биљић.

С друге стране, секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић тврди да су банке једнако обавештавале и оне који су имали кредите у еврима и у швајцарским францима, без дискриминације друге стране.

– Узимањем кредита у швајцарским францима подразумевало се да је рата у овој валути и да ће се обрачунавати по курсу у том тренутку. У уговору су наведени и сви други детаљи, а ризик је нешто што нико није могао да предвиди. У тржишној економији се мењају и камате и курс – каже Дугалић за наш лист. Он објашњава да је банка, баш као и клијент, дужна да поштује уговор, а све остало, додаје, води у анархију.

– Да ли је клијент био обавештен о паду камата за два и по пута и да ли су то промењени услови за банке? – пита Дугалић.

Он напомиње да је Уставни суд Румуније у фебруару ове године поништио Закон о конверзији кредита у швајцарским францима, уз образложење да се суд не може мешати у приватноправне односе између банака и клијената. Пресуда је, додаје, коначна, а остало је да свако мора да поштује одредбе уговора.

Како би последице најновијег мишљења Европског суда правде могле да изгледају у пракси?

Уколико клијент поднесе тужбу којом захтева ништавост уговарања валуте у швајцарским францима, суд би требало да се бави разјашњавањем само једног питања – да ли је банка на одговарајући начин клијента обавестила о ризицима уговарања кредита у овој валути. Ако утврди да банка то није учинила, утврдиће и ништавост валутне клаузуле, објашњава Биљић.

– У складу са законом, терет доказивања лежи на банци. Она је дужна да докаже да је на одговарајући начин информисала и упозорила клијента о свим ризицима. Како ниједна банка у Србији то неће моћи да докаже, може се очекивати масовно усвајање тужби за утврђивање ништавости валутне клаузуле у овим кредитима – каже наш саговорник.

Он сматра да Србија неће моћи да игнорише стандарде Европског суда, будући да конкурише за чланство у ЕУ и има потписан ССП.

Мишо Добријевић, правни саветник удружења „Ефектива”, каже да ни у једном предмету који они воде против банака, а тиче се стамбених кредита индексираних у швајцарцима, клијенти нису добили потпуне информације о последицама дугорочног задужења у овој валути.

– Циљ девизне клаузуле у уговорима о кредиту јесте очување новчане вредности одобреног динарског кредита и заштита банке од могуће инфлације. У конкретном случају, девизна клаузула је супротна овом циљу, а нема ни функцију, јер је уговорена у швајцарским францима. Банке су злоупотребиле циљ и сврху девизне клаузуле као заштитне клаузуле – каже и додаје да је на овај начин вредност узајамних давања драстично поремећена на штету корисника кредита.

 

 

 

Јелица Антељ, Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *