Борислав Боровић: Клизне акцизе на енергенте

Поделите:

Висина акциза на енергенте, поред њихове набавне цене (и цене прераде), одређују крајњу цену енергента. Цене енергената (нафта, гас…) битно утичу на цене роба и услуга, јер је  висина акциза директно пропорционална висини тих цена. Инфлаторни притисак на све цене је управо инициран променом цена енергената на горе, дакле и повећањем висине акцизе. Али када говоримо о ефектима наплате акциза,неопходно је навести следеће чињенице. Еластичност тражње за енергентима је различита кодразличитих корисника. Неки корисници могу да смање потрошњу енергената услед значајних повећањацена, али је значајније посматрати оне, који то не могу да ураде јер се ради о обављању основне делатности њихових компанија или могу чак и они, али би то довело до опасних поремећаја у обављању послова од јавног интереса или оних послова који се тичу обезбеђивања минималног стандарда грађана, почев од неких комуналних услуга или снадбевања храном нпр. У првом случају еластичне тражње, говоримо о ситуацијама где рецимо, грађана могу да смање потрошњу под притиском високих цена. Рецимо да смање коришћење сопственог аутомобила. У другом случају нееластичне тражње, ради се о транспортним фирмама, индустријским постројењима, постројењима даљинског грејања насељених места где ни висока цена енергената ни изазива њихову мању потрошњу. Из угла државе, повећање акциза би требало да донесе већи прилив у буџет и то је основна интенција повећања акциза. Али ствари се у пракси одигравају сасвим дручачије. Тачно је да је приход од акциза већи код оних корисника који не смањују потрошњу повећањем акциза. Али друга група корисника реагује промптно и смањује потрошњу а самим тим и приходи од акциза се смањују у односу на предходни период. И шта је крајњи салдо?. Апсолутна наплата акциза рачунајући,  условно речено,  обе групе потрошача остаје на истов новоу или чак опада у односу на предходно период мањих акциза. Али оно што је опасно и негативно је, да друга група корисника која „трпи“ повећања висине акциза, то повећање калкулише у цене својих роба и услуга. То неминовно доводи до спирале раста цена код готово свих производа, посебно цена роба широке потрошње и услуга, који се директно обрушавају на стандард грађана. Тај инфлаторни притисак је тешко санирати и долази до општег повећања цена, посебно раста цена на мало. Дакле, повећањем акциза нисте у апсолутном износу наплатили у буџет више средстава а добили сте као резултат раст цена на мало. Наша инфлација је инфлација цена, пре свега, а не инфлација тражње како се погрешно годинама представља.Зато је важно успоставити систем клизних акциза, односно, висине акциза које би биле обрнуто пропорционалне ценама енергената. Дакле, цене енергената би биле фиксне, а акцизе би се мењале у складу са кретањем енергената на берзи и светском тржишту, чиме би се постигла укупна привреднастабилност, јер је потпуно јасно, да повећање цене енергената директно утиче на инфлацију трошкова.

Борислав Боровић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *