Насловна Актуелно Александар Ружић: Један појас, једини пут за Србију?

Александар Ружић: Један појас, једини пут за Србију?

812
2
ПОДЕЛИ

 

Након година нестабилности и изолованости из токова светске политике у прошлом веку, Кина у последње две деценије представља највећу војну, политичку и пре свега економску конкуренцију осталим светским суперсилама. Како су последње реформе кинеских власти пружиле невероватне резултате и отвориле многе могућности, тако су почеле да расту амбиције за акумулацијом политичке моћи. Да би та моћ била увећана, неопходно је било добро разумевање околности и односа у светској политици.

Кинези су изабрали Европу као место где своју моћ могу да увећају на најефикаснији начин. Тај излазак на велику политичку сцену може бити остварен само преко Балкана као историјски најпознате капије Старог континента. Кина је као своја два велика асистента у остваривању својих циљева пажљиво одабрала Грчку и Србију. На овај потез Кинези су се одлучили из два разлога: Прво, Грчка као држава у (још увек) дубокој економској и социјалној кризи, уз знатно слабије односе са ЕУ због снажних мера штедње које жели европска заједница да наметне, тражи алтернативног политичког партнера који ће донети нове инвестиције, радна места и сарадњу на безбедносном плану. Друго, Србија, као војно неутрална земља, окренута ка сарадњи са свим економским силама, тражи нове партнере и продубљује партнерство са традиционалним.

Традиционално партнерство са Србијом треба своју најјачу потврду да добије кроз пројекат „Један појас – један пут“. Овим пројектом Кина дефинитивно ставља печат на стварање мултиполарног света, а себе на потенцијални трон највеће светске суперсиле. Почетак великих кинеских инвестиција у Србији је куповина Железаре Смедерево, а пројекти попут пруге Београд – Будимпешта ће представљати круну кинеског утицаја у овом делу Европе. Поред изванредног економског партнерства између Кине и Србије, тродневна посета првог човека свих служби безбедности у Кини (Менг Ђијенџу) је потврда напретка у политичкој и безбедносној сарадњи. Постигнут је низ споразума, а акценат је највише био стављен на антитерористичке акције и безбедност кинеских инвеститора и туриста.

Продор Кине у Европу је алармирао све европске званичнике који се максимално труде да га осујете, али Кинези су већ почели са улагањима тамо где је новац преко потребан – чланице Европске уније попут Грчке, Мађарске, Шпаније, Португала. Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, у свом говору Европском парламенту о будућој стратегији Европске уније на средњи рок је саветовао да се спречи продор у ИТ и инфраструктурни сектор тако што се неће продавати стратешки битна предузећа у том домену. Кина, попут Русије, од стране европских званичника етикетирана је као претња по мир и стабилност на Балкану, али то је само још један од покушаја да се задржи монопол на политички, економски и медијски утицај у овом делу Европе од стране Европске уније и САД-а.

Национални савет за координацију сарадње са Русијом и Кином може одиграти кључну улогу у продубљивању стратешких односа Србије са ове две силе и чини се да је основан у најбољем тренутку. На српским званичницима је да повуку праве потезе и из новонастале политичке ситуације извуку највећу корист.

Александар Ружић


2 КОМЕНТАРА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде