Драган Дамјановић: Стрпимо се и отрпимо, све је у времену

Поделите:

ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ, ПУБЛИЦИСТА И НОВИНАР, АКАДЕМИК СКАНУ О СВОЈИМ ДЕЛИМА И  КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

-Како је могуће да смо ми најмултиетничкији народ, а да су свуда унаоколо нас Срби на мети свих бруталности, понижавања, а било је и огромних погрома и геноцида над нама. Одговор на ова питања, изгледа лежи само у духовној сфери- каже Дамјановић Драган Блажов Дамјановић, рођен је 1952.  у Врелу, код Липљана, надомак Голеша, на Косову и Метохији, кога га је у детињству занимако родно место  као место на коме је, по предању,  Страхињић Бан погубио силног Влах Алију и повратио љубу Анђелију, а Марко Краљевић,  Мусу Кесеџију.
Напајан радозналошћу у таквом амбијенту, Дамјановић је са лакоћом прескакао школско штиво. У Приштини је студирао Фолозофски факултет, а завршио је и – Педагогију. Пре  пар година промовисан је у академика СКАНУ ( Српске краљевске академије наука и уметности). Био је дугогодишњи дописник београдских медија  са Косова и Метохије.
Бавили сте се новинарством дуги низ година. Кад направите  паралелу  између новинарства у комунистичком периоду и овог данас,  каква је разлика?
  – Без обзира на идеолошке оквире, у комунизму новинарство је имало много више одговорности према реалном животу,  било је много озбиљније, чак и хуманије. Нека исконска људска морална начела нису се газила. Ово данашње дошло је као пошаст, све је обрнуто, и надам се да ће се ускоро уозбиљити и стати на ноге уместо као што сада стоји на глави. Данас је све подређено материјалном интересу, нема више никакве идеологије, о патриотизму да и не говорим.
Која је поента ваше књиге „Решетке без прозора” и којим путем се иде „из безизлаза у слободу”?
-Ми Срби смо одавно иза решетака.  Затворили смо се, а и други су примогли, у сами себе. Пре сто година када смо правили ону велику Југославију и када су наши конзервантни политичари мислили да ће на крилима великих српских жртава и победа, сви бити са нама, насамарили су нас Хрвати, Словенци,  и данас  све новокомпановане нације: Црногорци, Македонци, Бошњаци…. Још смо иза решетака западних нескривених и скривених  центара моћи. Никако да нам  забораве 1914, ни  1918, ни 1941… Испредају демонске приче о томе како смо ми криви што смо наводно разглавили и отоманску и хабсбуршку  и комунистичку империју. Уствари, они нас не могу културолошки ни хришћански да држе за партнера, зато што смо ми цивилизацијски, иако малобројан народ, верни православној, ортодоксној Христовој вери, и њеним изворним начелима.
Шта Вас је одвело у свет духовне сфере човековог трајања, посебно у области православља?
 
– Покушао сам да тражим одговор на једно ужасно питање зашто се над мојим народом стално намећу неправде?
Како је могуће да нас на све начине кроз историју малтретирају и тероришу, а ми никад нисмо били ни отимачи, ни освајачи ничег туђег, нити смо ми икад угрожавали било чију веру, обичаје и право. Како је могуће да смо ми најмултиетничкији народ, а да су свуда унаоколо нас Срби на мети свих бруталности, понижавања, а било је и огромних погрома и геноцида над нама. Одговор на ова питања, изгледа лежи само у духовној сфери.
Објавили сте 30 књига. Утисак је да Вас највише испуњавају књижевна остварења на инспиративну тему средњевековне српске династије Немањића? 
   -Можда је наш народ међу најстаријима на свету, и ми то ни на који начин сада да сазнамо. Али, то за нас и није тако важно питање. Сигуран сам да ми као народ историјски, постојимо на чврстом темељу од времена Немањића, када смо се, како се то каже, венчали у Христу, када нас је Свети Сава крстио као народ и као Божију децу. Дакле то време средњег века, време Немањића, тада настаје модерна српска држава, од тада имамо и свој језик, своја слова, своје цркве, болнице,  своје обичаје.
Прошле године објавили сте „Пророчанство Немањине жене”. Која је најзначајнија духовна нит овог дела?
-Света Анастасија мајка свих наших мајки и мајка свих нас, она је далеко у Христу испред свих Српкиња, трудила се да остане у најдубљој сенци Немањиној и Светог Саве, и синова владара, Стефана и Вукана. А као врхунски образована Византијска принцеза донела је овим светим члановима своје и Божије породице велика знања и сазнања, захваљујући којима су они у свом времену били на нивоу задатка који је од њих поставило  српство, а пре свега Господ наш. Они су ставили адресу на нашу земљу, на наше Косово и Метохију, Поморавље, Повардарје, на Колубару, Зету,  Далмацију, Уну, Врбас. Њена основна визија је да ћемо опстати и постојати докле год се будемо молили Господу Исусу Христу, Сину Божијем, докле год будемо светосавски народ.
Како гледате на покушаје Приштине да отме српску културну баштину на Косову и Метохији?
 
-Исто онако како би било да радикални исламисти  покушају да отму Јерусалим. Узалуд је њихова болесна агресија, а и жеља да преваром света и насиљем отму наше богомоље и прогласе их својим.   Па много пута српска земља била је отимана и окупирана, али и враћана. На нама је да се боримо, да будемо стрпљиви, и да се молимо ономе који је најјачи а то је Господ који није оставио нас Србе.
Како видите питање повратка прогнаних Срба на Косово и Метохију?
Свакодневно звоне манастирска звона, молитве се узносе Господу, наше школе раде, институције постоје… Зато верујем да ће Космет  без икаквих сукоба и проливања крви остати саставни део националне државе Србије.  Стрпимо се и кад је у путању Косово и Метохија, јер време сада ради за нас. Одлазе Албанци са тог простора, иду у бео свет, све њих више. Стрпимо се   кад је у питању и све друго. Стрпимо се и отрпимо, јер све је у времену, а нама треба много великог добра, да би се препородили, да би нам било боље. У нестрпљењу и несмирењу наше молитве не може ни Бог да чује. Дакле, мислим да је пред нама дохватива будућност, боља свакако, и да нам као народу који има своје корене и свају адресу, и свој дух, припада боља будућност.
Разговор водила: Славица Ђукић
Јединство
Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *