Е. Вејн Мери: Горка победа Ангеле Меркел

Поделите:

Изгубљена је историјска мисија Меркелине CDU да спречи појаву одрживе политичке партије крајње десних погледа

У недељним националним изборима у Немачкој Ангела Меркел је била кључна фигура у великом политичком поразу њене партије и њене земље. Да, Меркелова ће бити канцеларка и у четвртом мандату, вероватно у крхкој коалицији три партије. Међутим, историјска мисија њене Хришћанско-демократске уније (CDU) била је да на националном нивоу спречи појаву одрживе политичке партије крајње десних погледа. Канцелари и лидери CDU од Конарда Аденауера до Хелмута Кола схватили су и испунили ову мисију. Меркелова није успела, у првом реду због свог све већег приближавања политичком центру и усвајања левичарске политике и програма. Тако је оставила довољно простора на десници за нову странку Алетрнатива за Немачку (AfD), која је у недељу освојила 13 одсто гласова.

Резултати гласања су јасни. CDU, њена баварска сестринска партија CSU и социјалдемократе (SPD) су велики губитници, док су AfD и слободне демократе (FDP) велики победници. Зелени и Лева партија остали су прилично стабилни, узевши приближно по девет процената. Осим тога, излазност је била већа него на протеклим изборима 2013. за око четири одсто.

Далеко највећи губитник је Меркелина листа CDU/CSU, која је изгубила 8,7 одсто од 2013. Добар део изборног губитка отпада на катастрофалан резултат CSU у Баварској, њихов најгори од оснивања Федералне Републике 1949. године. Баварска није у скорије време имала републичке изборе на којима би се могла тестирати снага AfD, која је ушла у парламенте 13 од 16 република. Сад знамо да AfD има снажно упориште у Баварској, толико да је допринело да Унија (CDU плус CSU) оствари један од најгорих изборних резултата. Може се повући паралела са недавним изборним неуспехом британске Конзервативне партије, када је премијерка Тереза Меј остала у кабинету, али зависна од удаљених политичких савезника из Северне Ирске. Меркелова ће бити у сличној ситуацији ако оформи трочлану коалицију са FDP и Зеленима.

СЛОМ CSU У БАВАРСКОЈ
Меркелова и лидер CSU Хорст Зехофер, иако политички савезници, у последње време су се сукобљавали, често и јавно. Иако ће Меркелова осетити извесно лично задовољство због Зехоферовог изборног понижења, то ће јој бити слаба утеха, будући да ће сада предводити знатно ослабљенију Унију у преговорима о формирању нове владајуће коалиције, посебно јер Слободне демократе памте како их је је пре четири године пустила низ воду док су били политички савезници.

Велики губици CSU у Баварској учинили су да избори дан за AfD буде недвосмислено успешан. Не само да је овај релативно нови актер немачке политике ушао у савезни парламент (Бундестаг), већ је то учињено уз више него потребних пет одсто гласова, односно уз огромних 13 одсто, што је драматично постигнуће у немачкој политичкој историји. AfD је почела као мала коалиција академика и економиста који су се противили финансијској политици Меркелове у Европској унији. Изабрали су назив Алтернатива за Немачку због навике Меркелове да наводи како њени политички избори „немају алтернативу“. Желели су да покажу да није тако.

merkelizbori201701AfD је касније преплављена ксенофобичним елементима у реакцији на Меркелину политику отворених врата за мигранте. Они су на партију гледали као на најпогодније средство за изражавање својих брига. На републичком нивоу AfD је остварила серију изборних успеха који су кулминирали недељним тријумфом на националним изборима. AfD је сада изнад FDP, Зелених и Леве партије у Бундестагу и на само седам процената мање од некад моћног (и владајућег) SPD. AfD је данас политичка снага на коју се у Немачкој мора рачунати на свим нивоима. Иако су приметно привлачнији бирачима на истоку (бившој Немачкој Демократској Републици) него на западу земље, њихова победа у Баварској показала је да AfD у већој мери представља националну политичку снагу него источна Лева партија.

Изборни дан био је разоран и за SPD, стандардног носиоца социјалдемократије у Европи од 19. века. Њихов изборни резултат, најслабији у послератној Немачкој, најтеже је пао члановима странке који су се пре само неколико месеци надали да су коначно (након неколико покушаја) пронашли лидера који може да победи на националном нивоу. Међутим, испоставило се да је Мартин Шулц, који није могао да се успешно прилагоди немачкој политичкој сцени након много година проведених у Бриселу, био изборна грешка. Иако лично симпатичан многим гласачима SPD, недостајала му је харизма и кохерентна порука. Дуже од деценије SPD прати тенденција да многи њихови природни гласачи пре бирају да остану код куће него да дају глас партији за коју сматрају да је изгубила идентитет и сврху. Освојивши суморних 20,4 одсто гласова (губитак од 5,3 одсто), Шулц је најавио да ће његова партија отићи у опозицију радије него да формира још једну велику коалицију под вођством Ангеле Меркел – што је SPD требало да уради пре четири године.

ПОВРАТАК СЛОБОДНИХ ДЕМОКРАТА
Једина добра изборна вест је повратак центристичких Слободних демократа у Бундестаг. FDP је пре четири године први пут пао испод прага од пет одсто, ризикујући политички нестанак. Срећом, опоравили су се, а њихово ново руководство је разумело да се привлачење млађих немачких гласача не врти само око маркетинга већ и око принципа. FDP се залаже за грађанске слободе и слободно тржиште. Служећи се америчком терминологијом, могли бисмо их назвати ајзенхауеровским демократама. Након солидних резултата на већем броју републичких избора, FDP је у недељу однео уверљиву победу са 10,7 одсто гласова – што је раст од готово шест одсто. FDP ће вероватно бити средишна партија у такозваној „коалицији Јамајка“ (названој тако због партијских боја које скупа чине заставу те земље), између CDU и Зелених. За разлику од велике коалиције са SPD, Коалиција Јамајка ће донекле земљу окренути удесно, премда би интерно подељени Зелени могли бити реметилачки фактор.

afdizbori2017AfD је још увек релативно слаба у односу на десничарске партнере у Француској, Немачкој, Пољској, Мађарској и остатку Европе. Очигледно, из историјских и савремених разлога, Немачка је другачија. Немачке елите су у суштини обећале Европи да се AfD неће догодити. Сад кад се ипак догодила, поставља се питање колико далеко може да иде. Поглед на веће успехе крајње деснице у Аустрији показује да политички неуспех Меркелове захтева корекције. Избори у недељу су одржани у земљи са ниском незапосленошћу, ниском инфлацијом, високим животним стандардом и великодушним социјалним програмима. Тема кампање Меркелове била је – задовољство. И доживела је неуспех. Последице њене мигрантске политике – недовољно промишљене и примењене без правих консултација са немачким републичким владама или другим лидерима ЕУ – дошле су на наплату у недељу. Немачко друштво није пријатељски расположено према ваневропским мигрантима. На само сат вожње ка западу од мултикултуралне атмосфере Крајзберга у централном Берлину, AfD је освојила четвртину гласова.

МЕРКЕЛОВА ВИШЕ НИЈЕ „ЛИДЕР ЗАПАДА“
Тврдње да је Меркелова „лидер Запада“ озбиљно су уздрмане њеним неуспехом да освоји изборни мандат. Запањујуће је да су и CDU и SPD у недељу доживели велике поразе. Ове две немачке „владајуће партије“ заједно су освојиле 53 одсто гласова. Неспособност Шулца да покрене бираче Меркеловој није донела буквално ништа. AfD је већину гласова добила од традиционалних бирача CDU/CSU. Нова немачка владајућа коалиција (полазећи од тога да ће уопште бити формирана, што ће можда захтевати вишемесечне преговоре) неће имати кохезију и кредибилитет коју је у претходном периоду имала велика коалиција. Немачка канцеларка не може више ауторитативним гласом причати у име Немачке, да не говоримо о Европи или још мање о „Западу“. Није немогуће да се средиште лидерства ЕУ врати у Париз, ако средишта уопште и буде.

sulcizbori2017Протеклих година многи Немци су са отвореним задовољством говорили о стању политичке демократије у Америци, поредећи театралност и недоследност Трампове администрације са својом наводно „зрелијом“ европском демократијом. Сада је отпорност немачке политике суочена са тестом који доноси улога демократски легитимног вентила за фрустрацију деснице, која је од краја рата – опрезношћу и просперитетом – држана испод површине. Бонска Република је издржала сличан изазов радикалне левице у 60-тим и 70-тим, али је то био анксиозан период. Немачки уставни систем садржи елементе такозване „опрезне демократије“ који се заснивају на идеји да су немачке демократске институције крхке и да морају бити заштићене од екстремизма широких народних маса како би се гарантовала безбедност Европе. Неки немачки политичари су тврдили да је њихова демократија сада довољно зрела и проверена, те да би Немачка требало да буде сматрана „нормалном земљом“. Појавом Алтернативе за Немачку на националном нивоу, немачким суседима ће можда требати више времена за додељивање те етикете. Да будемо поштени, многи Немци ће осећати исто.

Е. Вејн Мери је виши сарадник за Европу и Евроазију америчког Савета за спољну политику у Вашингтону

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

The National Interest

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *