Насловна Актуелно Милош Дојчиновић: Антифашизам и остала Месићева ,,чудеса’’

Милош Дојчиновић: Антифашизам и остала Месићева ,,чудеса’’

826
29
ПОДЕЛИ

Геополитички брлози изнедрили су бројне политичке структуре на Балкану, које су баштиниле своје националистичке опусе, онда када су сматрале да им је то најпотребније и одрицале се својих шовинистичких фантазија, онда када им је било најризичније. Хрватска се, за разлику од Србије, самим учлањењем у Европској Унији није одрекла своје немиле прошлости која се базирала на свођењу српског становништва на занемарљивих три процената.Видевши да неће бити позвани на одговорност, хрватски политичари су осетили поприличну количину слободе, да кокетирају са националистичком реториком на рачун својих бирача, и са друге стране, да упорно доказују своју лојалност пред Бриселским званичницима, првенствено по питању Косова и Метохије око којег се води спор пред европским и међународним правом.

Међу њима је и свакако Стјепан Месић, који иза себе има дуг стаж непријатељске политике према српском становништву, иако је он то често невешто желео да прикрије. Током свог председавања у Хрватској, представљао се за ,,демократског’’ политичара, покушавајући да са Београдом изглади односе и ,,закопа ратне секире’’, упркос томе што је активно учествовао у њиховом откопавању током деведесетих.

Месић је боравећи у Приштини, исказао одушевљење  међународној политици, те је након интимног састанка са косовским премијером Рамушом Харадинајем, кога је ословљавао са ,,вечити пријатељ’’, пружио политичку подршку самопроглашеном Косову и окарактерисао његово постојање као ,,сасвим легитимно’’.

Овакви потези хрватских политичара више нису изненађујући, али су зато јасан доказ да је Србија окружена земљама које не воде  пријатељску политику према самој Србији и њеном неотуђивом делу Косову и Метохији.

Месић је на овај начин у стању политичке деменције, још једанпут признао да није оно зашта се приказивао, те је бледа еманација онога о чему је неуспешно покушавао да прешуткује. Изненађење би било утолико мање, када се не би узело у обзир, да је управо Месић себе самопрогласио за тврдокорног ,,антифашисту’’ који се чак осмелио да присуствује таквим догађајима у Хрватској. Да ли настанак самопроглашеног Косова има било какве везе са антифашистичком борбом или демократским принципима, Месић вероватно нема адекватан одговор али зато има итекако припремљен и политички обојен, по коме Балкан ,,живи у атмосфери продуженог Хладног рата’’.

Постоји читав дијапазон политичких говора и реторичких срљања које јасно доказују, да је бивши председник Хрватске чист пример транзиционе неправде којој су политичари на овим просторима изложени. А његов развојни пут се може окарактерисати као пут од екстремно задојеног националисте до политички освешћеног антифашисте. Који од ова два Месића је прави политичар, питали су се многи у Хрватској, али са ускраћеним одговорима на питања.

Његов нацистичко-шаљиви говор у Аустралији пред сам почетак ,,Домовинског рата’’ јасно показује којој идеологији је припадао:,,У Другом светском рату, видите, Хрвати су два пута побиједили и ми немамо разлога се никоме испричавати. Ово што траже од Хрвата – ајде идите клекнути у Јасеновац, клекните овдје…Ми немамо пред ким шта клечати! Ми смо два пута побиједили.Ми смо побиједили 10 травња када су нам Силе осовине признале Хрватску државу и побиједили јер смо се нашли послије рата са победницима, за побједничким столом’’.

Међутим најтрагичнија је Месићева изјава по питању политике према Србима из Крајине: ,,Срби из Хрватске могу однијети онолико земље колико су донијели на опанцима…’’.

Нажалост неколико година доцније, овај Месићев говор је проглашен за визионарски. Хрватска је остала без Срба али није и Месић од своје прошлости. Од које је итекако желео да се отараси.

Месићеви лапсуси остаће упамћени као својеврсна борба против заборава, онога за шта се Балкански јахачи апокалипсе представљају, без обзира из које државе долазили.

О томе да ли свугдје у свијету ријеке теку испод мостова, а у Србији теку преко мостова, како је ноншалантно Стјепан Месић тврдио приликом НАТО агресије на СРЈ, одлучиваће управо они који су нас увукли у Балкански брлог без краја.

Ко је у свему томе саучествовао и био лакмус папир страној интелигенцији, показаће историја или вредносни суд части. Како време буде више одмицало, неки од учесника у распаду Југославије показаће се борбенијим од других.

Међутим једно је сасвим сигурно, антифашиста Месић има велике шансе да однесе титулу најборбенијег.

Милош Дојчиновић

ВИДОВДАН

29 КОМЕНТАРА

  1. ИСТО је радио и ТитА са својим подрепашима, попут Лунета… То није ништа ново, осим за лаике и наивне. Пицек Месић је типични представник Балкана данас: нема ЈАСНИХ НАРЕДБИ из Ватикана и Цие (некеда из коминтерне), па онда лавира. А негде ће се зауставити. Можда и на позицији превелике љубави према Србији, као што су то често радили у 19. и почетком 20. века. А 1919. године МОЛИЛИ да буду у савезу са Србијом. ТАКВЕ, комуноусташе, не треба низашта питати. Имају више господара – па разговарати са онима који управљају. Ова мала клика узурпатора и тако ће у историјску клоаку, заједно са комуноусташким творевинама НДХ и СФРЈ.

    • Добар вам је овај појам „комуноусташе“…али не мислим да је то мала клика узурпатора. Чак и да јесте, ефикасност тих људи је импресивна, ако погледате шта су ти људи урадили за 100 година. Као да су секли стабла по Далмацији, Босни, Херцеговини, Крајини, Банији, Славонији…као да су им шуме били противници, а не заједнице живих људи.
      Ја не знам јесте ли гледали Зафрановићеву „Окупацију у 26 слика“, али мени се од тог филма „леди крв у жилама“. Не могу замислити реални страх Срба 41 или 91 године.

  2. Добар је текст, у смислу да на ове ствари стално треба подсећати. Али стално, изнова и изнова. Е сад, нама који пратимо Месића и његов рад није речено ништа ново.
    Веома интересантно поглавље о Месићу налази се у књизи Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, обавезно штиво за све оне који претендују да разумеју савремену историју.

    • Bas bih volio da Gospodin Gordic pojasni svoje „dobar je tekst“. Dobicu motivaciju da pojasnim svoje da jeAutor totalno promasio, odnosno pisao nesto sto nema nikakve veze sa „fenomenom“ mesic. Mesic je, tek napomena, vrhunski igrac, a ne, kako misli autor, da isti baljezgari; buduci
      o mesicu pise kako pise, za Autora- da uzmem njegov izraz- se moze reci da baljezgari..

      • I zasto bi se, Gospodine Gordicu, ledila krv u zilama gledajuci „Okupaciju…“ !? To se dogadja onima koji ONIMA „pristupaju“ sa a p s i l u t n o promasene postavke ,moze i pretpostavke. OCEKIVATI bi da da vas uhvati- moze, gledajuci film, i u h v a t i o
        nemjerljivi BIJES, ali ne prema hrvatima ( u s t a s e su“ ideolosko“ pokrice hrvatstva i tu se krije „odgonetka“…).

        • Vec sam rekao zasto. Stvar je interpretacije. Mnogo tih „vrhunskih igraca“ u ovom plasticnom polju, ako ih suocite sa pravim protivnikom, ne ume da „bekne.“ Obicni prodavci magle, profesionalni demagozi, sta ti rade nego baljezgaju. Zamislite sta bi od Mesica ostalo ako bi ga jedno dva sata preslusavao Ratko Dmitrovic. Izgubio bi 5 kg i ne bi znao da pokaze strane sveta:)
          Okupacija…nakon tog filma, osetim bes prema srpskoj eliti u zadnjih 150 godina, a strah…tu vidite lice ustastva, nije isto kada o tome citate i kada to vidite.

          • Drago mi je, Gospodine Gordicu, radi ove Vase zadnje recenice- u onome dijelu gdje kazete „bijes“, sa izuzetkom imenovanja elitom onih na koje je ovaj bijes odnosan- pretpostavljam da mislite na tzv. inteligenciju i, eventualno, politicare; takodjer u onoj rijeci “ ustastvo“- tu Srbi nikako da „stvar“ nazovu pravim imenom! Sindrom brozizma?
            Mnogo ranije od broza!
            Odgovoricu, nevolim, no sam se
            „nametnuh.

  3. Ovdje, Gordicu, par rijeci o R Dmitrovicu, buduci ga „provlacite“; mislim da je on bio-zaboravih!- taj novinar, dopisnik, mislim, beogradskog Ekspresa, kojemu
    U Kavani Dubrovnik na Trgu republike, u jednoj vec kolektivnim strahom za aSrbe zgusnutoj sitaciji, dadoh podatke o ubistvu policajca Obrovac-Benkovac, a koje ubistvo bijase dobrim okidacem…
    No: Dmitrovic!? Eno ga-Svetozar Livada, dosta stariji od Dmitrovica: ista vela, sto bi rekao Narod; radi se o POSTSCRIPTUM sSrbima; onima koji su jugoslovenili, u ono vreme racanili( Racan), brozovili „da me se ne pozna da sam Srbin, skrivali se od Srpskog Pokreta i svakog Srbina ko od najvece posasti koja ih moze ugroziti, a onda-evo ih, Srbi…!!

      • Свиђало се то вама или не, елита је елита, данас вам је Дачић српска политичка елита, то само говори о њеном квалитету, никако о елити као таквој.
        Дмитровић сам признаје да је био југословен, из партизанске фамилије, да је рођен тридесетак километра далеко од Јасеновца а да му у кући никада нису помињали исти. Постепено се ослобађао заблуде о братству и јединству. Што се ваше епизоде са њим тиче … Хм, хм, ствар је процене шта је у том тренутку најбоља опција за Србе, не сумњам да је он био нека прорачан опција (дакле заговорник тога да Срби подрже умерену хрватску леву партију). По мом суду, то и јесте била најбоља опција и верујем да ју је заговарао РД. Уз таквог Милошевића, такву армију, однос ХДЗа према Србима, верујем да је процена оних који су били на тој страни тада била добра … то не значи да су онни ништа мањи Срби од ових „балван“ крајишких Срба, који су уосталом злоупотребили српско име у Хрватској и били најстрашније инструментализовани.
        Ова ваша лична епизода са Дмитровићем чини вас оправдано гневним, али њега не чини гњидом. Има ли човек право да погреши, да се покаје, итд. Али кажем вам, та опција оних који су рачанили како кажете је ипак била најреалнија.

        • Moj Gordicu, zaletih se ono, te rekoh da cu o m e s i c e v s t i n i ( kao KONSTANTI, Gordicu, hrvatske politike i nimalo upucenima u istu tako znane k o n s t a n t e!) , no samo ubacih, prije one namjere, ovu crticu, te spomenuh Dmitrovica, a Vi?. Iz ove crtice shvatih da imam posla sa licem koje nezna, no, , ako mu se crta, mozda i nesto i shvati; vidjeh da imam posla sa licem koje “ pati“ od tzv. lijevih skretanja (poznata vam ova zlokobna „sintagma“!); zovu ih jos i l i b e r a l i m a, Rusija ih puna, srpstvo razorili, „pamet“ im kod Gazda im za rubezom- isti drze do ovih l i j e v i h k’o do svake krpe za poznatu upotrebu… Ne shvati lijevo, a kategoricko!, “ misljenje“ ni grama necega „stisnutog“ u jednoj natuknici; – eto- da nije bitan Dmitrovic, da ja sa njim- ako je bio on!, ni ovo „misljenje“ ne vidje!- nisam imao nikakav nesporazum ( usput: pa, sve sto sam istom- neznam kojem!- jasno, Gordicu?- saopstio, ta sve je covjek, od rijeci do rijeci! objavio u BGD Ekspresu!); da nisu “ dmitrovici“ nepoznavali, tih godina, srpstvo, jer su, bogati!, p r o c j e n i l i… pravilno, rece Gordic! , pa bili za Racana ( usput: zahvaljujuci poslu istu komunoustasku-ovaj izraz, zaboraviste se!, pravi lijevoskretac!, pohvaliste kod Peragenija- spodobu licno poznavah); a Racan kao i sve hrvatske komunoustase- bas kao i b e o g r a d s k e- u odnosu na Srbe veci nacisti od Tudjmana, i ovaj je bio hrvatski komunoustasa; i ostao, naravno; azbuka je , Gordicu, da su razni racani od cetrdesetpetepete do devedestih, pod drugim sebenazvanjem, stvarali teren za ono sto Anti i njegovim prethodnicima nije poslo za rukom; ne pamte lj e v a c i grozomornije izjave i poteze raznih racana i tomaca vezane za Srbe i od tudjmanovih i od seksovih..
          Balvanrevolucija- izbalvanio se! Planovi se prave na nacin kako to lijevi umisljaju: da bi Racan NEBI BILO NI KOSOVA, NI BOSNE, NI- ho, ho- Vojvodine…Plitko Ti poimanje, Gordicu, jer politika je nesto drugo: ne vidis i ovo malo u kakvom je vrtlogu, jer si ulijevio; a i tuzno je, bedno i Bogom kaznjivo koji bijahu iskasapljeni- makar bili u zabludi-, a sa kojima se lijevi idiotizam sprda.
          I zapamti, buduci nista ne razumijes, a i srce si objesio na za lijeve jedino od djavola stvoreno mjestasce: OVO NEMA NIKAKVE VEZE SA RATKOM DMITROVICEM! UZVICNIK, JER: BOLJE JA ZNAM I RATKE DMITROVICE I ONE KOJI NISU ONI, NO TI! LIJEVI nista neznaju, jer mozga nemaju, nista ne osjecaju, jer srca nemaju… I (ono sa tackom prema Nebu!): d m i tr o v i c i m a se takvi advokati ne primaju- oruze ih i ukaljaju; oni, kad-tad, kao sto ui sam kazes, sazriju, promjene se,; sa l i j e v i m a, buduci nisu po Bogu, to se ne dogadja
          .

          • Аман човече шта све ви овде не написасте, па још све у виду неке слагалице са гомилом знакова интерпункције, и граматички и семантички ово је захтевно „парче“ текста.
            У праву сте – ја сам лице које не зна, тачније које понешто зна и сходно томе и пише. Друго, могуће је да ми је и поимање плитко, али овај ваш лавиринт од објашњења ми не може продубити знање. Треће, та лева скретања, које зову либералним немају никакве везе са либерализмом. Четврто, ја могу имати разумевања за неку идеју, а да је сам не баштиним. Пето, иако имам много сазнања о томе како је братство и јединство изгледало на територији Хрватске, верујем да постоје нормални Хрвати који су хтели људскије односе са Србима, а опет нису југолевичари којима левица скрива усташку срж (Мандић, Каповић, Марковина, Јерговић). Можда се и поводом овог аварам, али шта ћу, није срамота не знати.
            Не воле нас ни рачановци ни милановићевци, али се сигурно не би смели понашати као Фрањо, који је несумњиво био махер међународне политике.
            Ако толико знате, што нас не просветлите доказима, чињеницама, описима, што губите време полемишући са незналицом као што сам ја. Историографија вапи за таквим радовима.
            Ваша прича само потврђује оно што сам рекао – да је између два зла требало бирати оно мање, Рачаново.

  4. „…imati razumevanja za neku ideju…“!
    Nazdravlje! Za ovakvu glypost „interpunkcije“ nisu potrebne.
    „…ali se nebi smeli ponasati kao Franjo…“! Nazdravlje! Interpunkcije ni za ovu p i s m e n o s t nisu potrebne.
    „…izmedju dva zla… birati ono manje, Racanovo…“! Titino je manje od Franjinog, guguce Pera.
    Ja se uhvatio sa Perom u polemiku? Ma, nece, Pero, biti! Pero se nasao da soli: balvan revolucija!, pljucnu Perica, balvancic, ko da ga Vuk( ili Natasica) nabacila. MOGLO SE OVAKO, A NE ONAKO; OVAKO, A NE ONAKO MOGLO SE I SA KOSOVOM… PERA – „ovako-onako“- zna vise, pa zasto Pera to „ovako-onako“ ne i s p i s e, ta, istriografija, jelda, Pero, pati za tim; a tek kao savjjetodavac: Racan bolji od tudjmana! Pobroji, Pera, neke; ali, Pero, ne bijahu o n d a, a i utjecajni su, cak i danas…. Da ne brljavim o gadostima, samo da Peru upitam: da li ti tvoji i u primisli dovode dvije temeljne stvari u pitanje: svoju drzavu i svoju naciju? Ne, Pero, i tome se ne raspravlja. Siguran sam da umiru od muke sto im nema Srba! Spasenje nadju skoknuvsi do Beograda da malo pljucnu o Perinom
    b.jedinstvu.
    Lijevo skretanje! Ala ga shvati. A liberalizam i liberali nemaju nista zajednicko? Mali perica.

  5. Да, ја имам разумевања за неке људе и њихове идеје (иако их сам не баштиним), ја сам либерал, господине драги, иако сте ви далеко од господина, и немам никакве везе са брозовштином. Такође, миљама сте далеко од сваког дијалога и полемике, само број пута колико сте ми име написали у последњем коментару говори о вашој острашћености и вашим намерама. Ја тежим да нешто сазнам, да исправим грешке, а ви да ме направите будалом.

    Југословенски либерали (типа Латинке Перовић) и постјугословенски (типа Чеде Јовановића) немају ништа заједничко са либерализмом Лока, Мила, Попера…можда са неким формама неолиберализма, либертаријанизма и слично, али то за мене либерали нису. То што су они либералнији од Тита и његових сподоба не чини их либералима.

    Па добро, ако они неће да расправљају о Јасеновцу, православној Далмацији, Дубровнику, о културној политици у време Броза на територији СРХр, књигоциду, и слично, онда су они за мене исто што и ови фрањови јуришници. Мене не везује никакав клан или лоби, ја и о својој држави и нацији расправљам, и све доводим у питање, изузев неких проверених ствари. Српска историја има проблематичних места.

    Дмитровићева књига је драгоцена, из ње сам сазнао страшне ствари, као и из књиге Славка Лисице „Командант по потреби“…нисам ја генерал након битке, него покушавам да схватим како је било. Ви сами кажете да су пет деценија водили антисрпску политику, ко зна колико је Крајачића, Бакарића, Рачана и осталих радило на томе…и то је требало да реше Милошевић, Бабић и Мартић!!! Милошевић је човек који је о Крајини знао мање него ја, а ја знам премало.

    Не знам шта ви знате, али на основу онога што ја знам тај рат је био узалудан у тим временима, са неком јаком и сложном Србијом у залеђини то би и могло да се реши позитивно, овако…и ви мени хоћете да ускратите право да о томе мислим на овај начин.

  6. Malo, tek uzgred, na, sa Vase strane, postovani (zaista postovani) Gordicu, mnostvo nabacana cuda.

    Ono zadnje- da Vam „uskracujem pravo“ na sopstveno Vam misljenje
    Besmislica, jer je to neizvodivo; a moja namjera ka takvom necem? Uvjeravam Vas: s m i j e s n o. Neko ko je g o d i n a m a nosio naljepnicu ( mozete provjeriti) „moralno-politicki nepodoban“, sa svim odatle proizlazecim posljedicama, i ne sanja o „uskracivanju misljenja“ bilo kome; a zboriti o necijem misljenju-stavovima- e to je nesto drugo, te p o l e m i k a nije
    s l a g a nj e sa necijim misljenjem: utoliko mi je drago sto sam ja, kao sto rekoste, „daleko od gospodina“. Zaista, najtoplija Vam hvala na ovoj tacnoj konstataciji. Po p o j a v n o s t i moze se odmjeravati bit. Tako, u konkretnom: gospodin ima ljigave, neprirodno vodnjikave dlanove, koji, u „susretu“ sa seljackim dlanom, izaziva specificnu mucninu imenovanu kao gadjenje. Uvjeravam Vas da ja imam seljacke dlanove ( da ne pojasnjavam).
    Ovo direktno navodi na e l i t u o kojoj vi, kada je u pitanju srpski Narod ( veliko „n“), govorite, a ja, govorite, tu omasih. Ja rekoh da je to s e lj a k, a Vi da su to daciici i ini… Nenasadiv je odredjeni pojam iz jedne kulture na drugu kulturu i tu je zaista Hegel nenadmasan; moze ga se n a m e t n u
    t i- i tu je zaista, shodno duhu kojem pripada, Hegel implicitan: evo, svakoga dana, sirom zemljina sara, gledamo kako se ta implicitnost ovaplocuje- toliko je Ovaj nj i h o v aktualan. Da ne kazete kako ( i) ovdje govorim o svacemu – Hegel-, o tome cu, kratko(proklete interpunkcije- zeza me Hegelova Logika), kasnije.Necu o govoru mnogih na tu temu, ali, eto, i stranac Rajs to zapazi, a da ja, koji sam TU i fizicki i genetski, to nevidim. Da i ovo ne sirim- kako sve ovdje moze?
    Nesto mene, postovani Gordicu, zbunjuje. Neki Gordic je na ovom sajtu objavio veoma dobar, za ovaj nacin komunikacije, tekst o onoj nesreci imenom Vuk Draskovic. Pre koji dan! Ja sam ga, pod anonimusom SUR , propratio samo sa par reci: los naslov…; za pametna: dobar tekst, ali zahtijeva „jaci“ naslov!
    E, sad: u ovom javljanju povodom onog drugog zla imenom mesic (malo“m“) javlja se, po n o s i v o m smislu, neki
    a p s o l u t n o drugaciji Gordic, a, isto Petar; ovaj se imenuje kao l i b e r a l, a
    tamo je do maksimuma z a v i c a j a n! Da ne pojasnjavam- teretno je za ovo!- ove dvije istaknute rijeci- upuceni poimaju. I sta.me zbunjuje? Ja neznam, ali Vi znate: da li se radi o jednom Gordicu u oba slucaja? Ako se radi o JEDNOM, onda to implicira nesto dublju analizu psihointelektualnog sklopa doticnog Gospodina. BUDUCI TO NEZNAM, O TOME NE MOGU NISTA, pa mi je, bar za sada, olaksano ovo pisanije, a ono sto pitam intrigira me – bar do moguceg Vaseg pojasnjenja.
    Malo o napred najavljenom, a sa Hegelom! Vidim da se neki Gordic, Petar, bavi – pise i o l o g i c i; molim Vas, uslisite mi znatizelju; da li je to isti Gordic koji se ovdje uhvatio u, nazovite, polemiku? Jer-par rijeci!-, lose po l o g i c k o radi li se o jednom te istom. Ima, takodjer, Petar Gordic koji pise o Dostojevskom („najvecem kojeg je covjecanstvo, poslije Svetog Pavla, dalo“- Sveti Justin Celijski prije osamdesetak godina), pise nesuvislo- tek da se pise! Evo, najintimnije, buduci neznam: koji je to Gordic?
    Zavrsicu, ali: nabacaste ovdje- cijenim ja to!- neke latinke, cede, popere ( nedostaje Vitgenstajn)… Latinka? To je, valjda, ona- uvijek internacionalka, jer je i dolar intetnacionalan!- do b o l e s t i n a s m r t komunistkinja, koja, sa onom nesrecom Nikezicem, a radi udupetivanju brozu ( malo „b“), progna svo misleno u Srbiji; sada je (bila), naravno, dolarliberalka, hocu reci nezavicajna… Poper? Koliko li ga je (ih je) Dostojevski sve apsolvirao!
    Spominje se- ako je isti Gordic!- Kecmanovica: rat-krv, jugosloven-Sarajevo- nesrpstvo( radikalno)- FOTELJA; a, onda: GLAVA ( u pitanju)- bijeg- srpstvo (radikalno- sve zna!)- f o t e lj a. Uvijek se snadju, nikad ne promase. U tekstu o Jadovic Vuku onaj Gordic spominje Zorana Djindjica. Molim Vas, postovani Gordicu, procitajte o istom moju crticu- isto ovako komentarcic povodom nekog teksta na ovom sajtu; sadrzaj „crtice“ je poucan u smislu sta cini nekog c o v j e k o m- on kao j a v a n ili on kao najblize k r v n o – ona z a v i c a j n o s t do n u l t e tacke sabijena!- srodstvo…
    Mnogo toga spomenuste, tek na malo se osvrnuh, a oduzi se, no, prema Vama sa iskrenom namjerom…

    • Ja bih vise voleo da analizirate moje argumente nego moj psiho profil. Ja sam pisao sve te tekstove, taj o Dostojevskom je od pre pet, sest godina…dakle, jedan covek, koji je diplomirao filizofiju i koji izucava logiku, pise i o Dostojevskom, i o Vuku, i ima tu jos tekstova na nspm-u i dvogledu. I mom blogu Sumadijski bluz.
      Ja smatram da je moguce biti liberal i patriota, moderan i tradicionalan, i slicno, da je moguce miriti te, u nasem javnom zivotu, zavadjene i nepomirljive stvari. U nekim granicama, naravno. Ovde svaka ideja ima neke svoje lidere i torove, prosto vas tako bace u neki tor i proglase necijim sledbenikom, kao ovce da smo.
      Niste prvi kome je to cudno, ali nema veze. Ovde vladaju predrasude, prosto nas kljukaju od malih nogu njima, ja na to ne pristajem. Gospodstvenost nema veze sa poreklom, nego sa vrlinama. I nije u opoziciji sa selom nego sa primitivnoscu i divljastvom. I ja sam seljacko dete i znam sta su zuljevite ruke. A vi o selu imate iluzije, danas je nacin zivota takav da je unistio patos sela, bar onih u koja sam ja zalazio. Sve je manje domacina, a sve vise biznismena. „Ratovao“ sam sa pokojnim dedom oko pitanja uzgajanja psenice. Vise smo ulagali nego sto smo ubirali, ali je on insistirao da se zemlja mora obradjivati. Imao je 49 dana skole i sad shvatam da je bio u pravu. i
      Hvala na iskrenim namerama. Posaljite link teksta na kome je vas komentar.
      Milose, tebi cu odgovoriri kasnije😃

      • Sve smo blizi i blizi Gospodine Gordicu. Biti u pisanoj rijeci polucuje nesto sto je svakom kome je Knjiga dusa pripadno, a sto nije moguce pojasniti: neki oblik pobune protiv drugog i drugacijeg; ne, naravno, da bi se d r u g o nistilo, vec da bi ga se uzdizalo na nacin da se u l i c u j e kao dio onoga ko ga „nisti“- eto tu kolijevke svakog govora, polemike…; to je neka pobuna koja tjera na pisanje, na k nj i g u … na t e s k u rijec; sto teza to, samo u ovom podrucju, kao takva potrebna i samo tako potencijalno plodna; svaki JA sebe apsolutno- bez ostatka-
        unosi u r i j ec i uvijek je rezultatom ono t r e c e , koje je, u stvari, JEDNO onoga dvoga i jest n o v o- kao logicar Vi osjecate sta hocu, a koliko ovaj ekrancic dozvolhava, da kazem. SRECAN sam ja po svakom ko je U rijeci. Zamoran je ovaj ekrancic, r i j e c i se nece kroz.njega… i zato par rijeci. UVJERAVAM VAS da sam znao da ce te, reagujete li, dotaci se g o s p o d s t v e n o s t i i reci upravo ono sto ona i jest- vrlina, uslovljavajuca, a ne jedna od mnogih. E, sada mogu i da je ucinim p r e d.m e t n o m ( ne trazite – dugi naglasak na „a“- ovdje, naravno, govor o onom“predmetno“): gospodstvenost je i z v o r n o pripadna seljaku; kod svih drugih je i z v e d e n a, isposredovana, te je uvijek i upitna; vjerujem da ne mislite drugacije. Sada ce te sr ljutiti na.mene ( ona pobuna): Vi niste l i b e r al, to svaka Vasa rijec govori, Vi ste bitno z a v i c a j n i- i evo nam DostojevskogG…
        Mala disonansa: od zaista moga djetinjstva uvijek mi prisutno- na Njegov Grob. PRIJE PET godina u auto i: Rumunija, Ukrajina, Bjelorusija- Moskva- Petrograd ( Sveti- sanjani- Grad) i odmah- a onda ostalo- na Grob: Lavra Svetog Aleksandra Nevskog: ljubio sam MermerDostojevskog! Boze, punoce…
        TU su mu Sincic i Supruga Ana- Trojstvo… Posle stan u kojem je skoncao, Muzej…

        Link teksta? U ovoj “ tehnici“ sam ja analfabeta, zadovoljni. Neznam, zaista. Vidim da hocete da tu crticu o Djindicu „vidite“. Drago mi je. Tuzna je i cemerna , vjerujte. Ukucajte Vidovdan Magazin, moje ime i “ Zoran Djindjic“, valhda ce „izaci“. Od pre dvadesrtak dana, do mjesec najvise. Preciziram vreme, jer sam, moguce, ranije tek spomenuo ga, pa da Vas ne „odvede“ na nesto drugo. Vidjece te jednu tuznu istinu…
        Vise ne mogu
        Pozdrav, Spase

        • Греота је према плејади логичара мене тако назвати. Логичар нисам, али се помало бавим питањима логике и филозофије језика уопште.
          Друго, покушао сам да вам кажем да се либерално и завичајно не искључују. Ја сам либерал на идејном плану. И та доктрина има своје границе и недоумице, али ми је некако најхуманија, најбољее решава низ важних питања.

          Још увек не нађох коментар!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде