Мина Ћурчић: Трамп, Срби и Албанци

Поделите:

Откако је Доналд Трамп постао председник САД, слободно се може рећи да је међу косметским Албанцима завладао страх: одједном, будућност “Републике Косово“ постала је неизвесна, међутим, албански лидери са Космета нису губили време, свесни да ће подршку Албанаца имати само они који се прикажу као “амерички људи“, тј. лидери које подржава САД,  па су одједном Хашим Тачи, Кадри Весељи и Рамуш Харадинај, додуше на другачији начин, постали људи које имају подршку новоизабраног америчког председника. Одавно је познато је да поводом инаугурације Трампа у албанским медијима са Космета настала права збрка: испрва се наводило да ће инаугурацији америчког председника присуствовати Хашим Тачи, потом Вљора Читаку, али и Рамуш Харадинај који је у међувремену био ухапшен у Колмару по српској потерници, па се уместо њега, на једном од “отворених балова“ за који се могу купити улазнице по цени од неколико десетина долара, појавила његова супруга, Анита Мућај, бивша новинарка Радио Телевизије Косова. Недуго након тога, појавила се фотографија Кадрија Весељија и Доналда Трампа, када је Весељи изјавио “ да је добио потврду да ће САД наставити да подржавају Косово и да је то вечни савез“, међутим, може се рећи да је све остало на речима, бар за сада; Када је Хашим Тачи покушао да трансфоримише Безбедносне снаге Косова у Војску Косова, генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг, рекао је да узнемирен предлогом да се створе оружане снаге тзв.Косова. Тачи је тада истакао да “ Безбедносне снаге Косова не представљају ризик по Балкан, већ да Балкану прети опасност од руских војних снага у Србији, руских “мигова“ и руских војних маневара у Србији.“. Након тога, пре само неколико дана, новоизабрани премијер тзв. Косова, Рамуш Харадинај, повукао је захтев Косова за чланство у Интерполу на састанку те међународне организације у Кини.

“Поверење да Косово буде члан Интерпола већ су дале многе земље, али то није довољно да би Косову омогућило да се придружи овој светској организацији.“, једноставно је објаснио Харадинај.

Опозициони лидери, међу којима је најгласније “Самоопредељење“, тврдили су да је реч о Харадинајевој грешки, као и да би “Косово“ постало члан Интерпола да Харадинај није повукао захтев.

Са друге стране, у косметским медијима на албанском језику често се могу прочитати наслови “ да Србија не верује да ће САД укиниту подршку Косову“, алудирајући на оне који су се радовали Трамповој победи, међу којима предњачи Војислав Шешељ, председник СРС, али и чињеница да се у северном делу Косовске Митровице појавио билборд са ликом Доналда Трампа на коме је писало “ Срби су подржали“. Једва су дочекали косметски Албанци, али и другосрбијанци, тренутак да се подсмехну онима који су подржали Трампа.

“Трамп вам није вратио Космет!“, викали су.

Но, сви као да заборављају чињеницу да Србију није бомбардовао Трамп, већ Бил Клинотон, као и да улице, али и приватне трговинске радње у Приштини носе име Хилари Клинтон, коју је на изборима поразио Трамп.

Иако се косметски Албанци труде да оставе утисак да су “најпроамеричкија држава на свету“, па одједном, уместо уважавања традиционалних кануна, тј. обичајних закона, које је установио још Лека Дукађини, једни другима честитају Дан захвалности, не можемо а да не кажемо да су се помало разочарали у САД, које су им обећале стварање нове косовске државе, а не нове косовске класе, односно “високе класе“ коју чине бивши комаданти ОВК и њихове многобројне породице, док остали грцају у дуговима и сиормаштву. Још пре Трампове победе, могло се приметити да се међу косметским Албанцима мења расположење према САД. Током 2016.године, споменик Билу Клинтону који се налази у самом центру Приштине, био је оскрнављен. Ипак, након победе Доналда Трампа, може се рећи, ситуација се погоршала: у појединим албанским листовима са Космета, нарочито онима који су блиски опозиционим странкама, могу се прочитати текстови у којима се Трамп пореди са Слободаном Милошевићем.

Споменик Билу Клинтону у Приштини: новогодишња честитка на албански начин

“Доналд Трамп је на његовој инагурацији, као 45.председник САД, парафразирао речи бившег председника Србије Слободана Милошевића.“, био је један од “ударних наслова“ у приштинском листу “Зери“. Питер Мас, амерички новинар, који је направио интервију са Милошевићем давне 1990.године, први је уочио сличност између Трампа и Милошевића, што су албански медији блиски опозицији дочекали са радошћу. Нарочито је обратио пажњу на Трампову реченицу “да Американци у сваком граду, као и невоље које им се дешавају, неће бити игнорисани већ ће бити први, испред свих.“, доводећи ту изјаву у везу са већ чувеном Милошевићевом реченицом “Нико не сме да вас бије.“, која је изречена 1987.године у Косову Пољу. Иако су околности другачије, може се рећи да косметски Албанци имају разлога за бригу: шта ће се десити са њима ако САД почну да се баве собом?

Такође, албански медији са КиМ, блиски опозицији, тврде да “Косово“ није ушло у Интерпол зато што су се томе противиле Србија, Кина али и Русија, позивајући се на речи Давида. Л. Филипса програмског директора за изградњу мира и очување људских права на Институту за истраживање људских права на Универзитету у Колумбији. Поменути је говорио о северној Митровици, тврдећи да “Срби желе да имају потпуни утицај на том делу Косова“. Очигледно, косметски Албанци се труде да пронађу што више разлога да буду против Срба, али и да објасне свом народу да можда САД више неће толико лобирати за “Косово“. Можда би све звучало као илузија, нарочито поред чињенице да на Космету постоји америчка база “Бондстил“, без обзира на то што се међу косметским Албанцима одавно “шушка“ да је питање дана када ће иста бити затворена, међутим, не можемо а да не приметимо да је у већини медија на албанском језику са КиМ просто “’изостала“ вест која се у српским медијима појавила као ударна: Вучић позвао Трампа да посети Србију, а Трамп прихватио позив. Иако постоје тврдње да од свега тога нема ништа, ипак су косметски Албанци негде остали ускраћени за ову вест, не случајно. У истом тренутку, у Њујорку нашао се и Хашим Тачи, међутим, он није учествовао на Генералној скупштини Уједињених Нација, али се неким чудом појавио у Њујорку, искористивши прилику да се фотографише са Доналдом Трампом.

“Било је велико задовољство разговарати са председником Доналдом Трампом. Састанак је био врло пријатељски и топао. Председник Трамп, као и сви претходни председници САД, има јасну визију за Косово.“, рекао је Тачи. Наводно, Тачи је позвао Трампа да посети Приштину, али се о томе није много полемисало у албанским медијима са КиМ што очигледно значи да се то у скоријој будућности неће десити. Међутим, шта ми можемо научити из односа косметских Албанаца према Трампу? Очигледно да се Албанци спремају на то да САД више неће бити толике присутне у њиховој стварности. Можда још није дошао тренутак да се према ситуацији на Космету односимо онако како бисмо хтели, али се не може рећи да није тренутак за “куповину времена“, односно опрезно али споро деловање по питању ситуације на Космету. У овом тренутку би било бесмислено доносити било какве важне одлуке о подели Космета или  још горе о “међусобном признавању и уважавању“, јер Албанцима са КиМ, полако али сигурно, почиње да гори тло под ногама, пошто се САД не понашају онако како су они навикли: заштитнички и заинтересовано. Просто, САД не чине ништа што би косметске Албанце уверило да и даље делима, а не само речима, стоје иза њих. Покушај да се представе као они који штите америчке интересе на Балкану, супростављајући се “негативном“ утицају Русије, пропао је, као и претње о стварању “велике државе“ која ће објединити све Албанце.

“Ко је могао да замисли оних ратних година да смо дочекали да Београд мора да да благослов за формирање косовске владе? Нико.“, овим речима почео је свој текст један албански публициста са Космета, Рон Ђиновићи.

И заиста, нико то није могао да замисли: ни Срби, ни Албанци. Србима, тих ратних година, просто није звучало могуће да ће једног дана морати да се баве некаквом тзв. “косовском владом“, а Албанцима, који су имали моћне и пре свега поуздане савезника, идеја о присуству Срба на Космету, нарочито након 1999.године, вероватно је звучала као ружан сан. Међутим, десило се другачије: Срби, ни поред терора, застрашивања и уцена, нису одустали од Космета што значи само једно: рат за Косово и Метохију није окончан 1999.године, него траје и даље што пре тога постанемо свесни, већа је шанса да ћемо Космет сачувати.

Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *