Жељко Ињац: Шта је Тачи тражио код папе и улога религије у политици

Поделите:

Након незваничне получасовне посете председника самопроглашене тзв. државе Косово, Хашима Тачија папи Франциску у Ватикану, домаћу јавност је заинтригирала могућност да Ватикан коначно призна Косово. Ватикан до сада није признао Косово као државу. Разлози за непризнавање Косова као државе од стране Ватикана нису, како се то уобичајено сматра у домаћој јавности због масовног уништења српских православних (тј. хришћанских) сакралних објеката од стране Шиптара на Косову, јер таква непочинства су се дешавала и широм Хрватске па то Ватикан ни најмање није спречило да међу првима призна Хрватску као независну државу.

Главни разлог формалног непризнавања косовске «независности» је труд Ватикана на добрим односима са православним светом, пре свега кроз екуменизам, али и уважавање од стране Ватикана Косова као центра српске духовности и идентитета. Отворено признавање Косова од стране Ватикана сасвим би пореметило односе са Српском црквом, али оно што је значајније за Ватикан, посредно би пореметило односе са Руском православаном црквом и сасвим обезвредило могућност за даљи екуменски дијалог који је од велике важности за садашњег папу. Када се има у виду да је највећи број православних хришћана управо у Руској цркви, јасно је зашто Ватикан не жели ову врсту конфронтације са православљем или у најмању руку блокаду процес екуменског дијалога са Истоком. Срби и српска Црква су схваћени као нека врста «врата према Истоку» која су одшкринута али би са признањем Косова била за неко време затворена.

Посета Хашима Тачија Ватикану и папи је пре свега маркетиншки потез у циљу придобијања западне јавности до које након бомбардовања континуираном антисрпском пропагандом «на кашикицу» долазе информације о масовном разарању хришћанске културне баштине од стране косовских Шиптара са антисрпских и антихришћанских позиција. Антимиграционо и антиисламско расположење упоредо расте у Европи, чега је показатељ недавни тријумф десничарске странке на недавним изборима у Немачкој која је изразито антимиграционо настројена. Исто тако је и на таласу антиисламизма и антиимиграционе политике победио у САД Доналд Трамп. Шиптарима на Косову који су већински муслимани, никако не одговарају савремени политички трендови у Европи у којој јача десница која не гледа благонаклоно на ислам.

Иако су Шиптари уложили озбиљан труд и средства да формирају препознатљив хришћански идентитет по укусу запада, пре свега у јачању култа мајке Терезе, значајним финанскијским учешћем у подизању храмова римокатоличке цркве, па чак и допуштањем конвертитства, Ватикан још увек није признао Косово. Католичка црква је озбиљно присутна на Косову, а међу самим Албанцима има око 10% римокатолика. Чак се практикује да у Приштини у католичкој цркви која је посвећена мајци Терези (за коју се тврди да је албанског порекла) у спрези са властима и државном телевизијом преноси уживо конвертовања појединих Шиптара из ислама у католичанство. За шиптарску јавност на Косову веома је болна чињеница да Ватикан као главни центар западноевропских хришћана није признао Косово као државу. И поред отвореног или прикривеног прозелитизма католичке цркве уз прећутну сагласност власти, шиптарска политичка елита на Косову нема тако добре односе са Ватиканом, па чак ни толику подршку коју је својевремено уживао Ругова (који је држао папину слику у канцеларији). У том кључу се може разумети Тачијево помињање мајке Терезе и „добрих међуверских односа“ као путева лобирања код католика и других западних хришћана.

Ипак главни „папа“ Хашиму Тачију је свакако Мајкл Пенс и Америка, коме је отишао у посету након Ватикана да лобира „благослов“ за формирање војске Косова као и да покуша да убеди Пенса да се Америка директно укључи у преговоре Београда и Приштине. Све ово показује извесну дозу несигурности па и страха код актуелних косовских власти. Премда Трампова администрација није успела да преузме контролу над дубоком државом и да се политика у региону строго спроводи према замисли претходне америчке администрације, сама измена на челу Америке и актуелни раст популарности анимграционо и антиисламски настројене деснице у Европи унела је несигурност и пометњу и међу косовским становништвом а и међу политичарима који на власт долазе управо гласовима тог становништва. Веома лоша економска ситуација на Косову и стално и масовно исељавање Шиптара, додатно су допринели политичкој нестабилности. Трећа узастопна влада Косова која није дочекала крај мандата замењена је владом Харадинаја и то уз значајну подршку косовских Срба. Чак и да тренутна влада дочека крај овог мандата, велике су шансе да ће их заменити много екстремније политички оријентисани Шиптари. Лобирање Хашима Тачија је тренутно више лобирање за себе и опстанак на политичкој сцени а не толико за независно шиптарско Косово.

Пенсу су веома важна права хришћана у одређеним деловима света, то је део њихове политике, јер су обојица верујући људи у њиховим конгрегацијама. Тачи је свестан тога и јасно му је да Американци врло добро знају како се на Косову третира СПЦ. Сем СПЦ и представници других вероисповести имају озбиљне проблеме на Косову, на пример малобројна протестантска популација, а треба напоменути да су Јевреји скоро сви протерани. Американци знају и да је у порасту радикализовање Албанаца, на које ниједна влада, а Тачи је био у скоро свим владама, нема одоговор. Због тога је, вероватно да би пред посету Пенсу показао колико му је стало до хришћанства и хришћана и уопште права верских заједница на Косову, Тачи прво свратио до папе. Такође овом посетом Тачи покушава да и пред албанском јавношћу добије неки поен, јер нема ни нових признања Косова, а по питању Интерпола и чланства у УНЕСКО ове године нису остварени никакви резултати. Шиптарска власт на Косову за чланство у УНЕСКО нема подршку западних земаља, тако се може рећи да је сасвим извесно да се неће ни кандидовати.

Шта Србија треба да уради? Да јасно пошаље поруку Ватикану да ће у случају признања Косова и цивилна и црквена власт прекинути све разговоре са њима и лобирати код Руса да и они следе њихов пример. Са друге стране Мајкл Пенс је амерички хришћански фунадаменталиста коме би био велики минус ако би његова конзервативна јавност била запљуснута снимцима о томе како Шиптари руше хришћанске храмове и ломе крстове на црквама. За америчку јавност је непозната чињеница да су Шиптари муслимани а Срби хришћани те да су муслимански екстремисти убијали и прогонили хришћане и уништавали хришћанске храмове и у двадесетом и у дведесет првом веку. Ако би Србија повела дугорочну и систематичну кампању међу америчким конзервативним и хришћанским круговима то би могло имати утицај и на политичаре чија је то изборна база попут Пенса. Без тога – те чињенице тамо готово нико не зна и оне немају уплив у политичке одлуке у Вашингтону чак и у оним круговима који се називају конзервативним и хришћанским.

Жељко Ињац, Видовдан

Поделите:
9 replies
  1. Деки
    Деки says:

    Одличан преглед.
    Само да појаснимо још нешто.
    Срба на Косову има 150 000
    Шиптара услед масовног исељавања има 900 000, али то нећете прочитати нигде.
    Срби имају по троје четворо деце и по два три примања од државе Србије, само да остану доле.
    За 5 до 10 година, на Косову ће бити пола Срба пола Шиптара, дакле фитфти-фифти.
    А на дужи период ако се ова политика према Косову настави Косово је опет српско.
    И све на исти начин како нам је и отето.

    Одговори
      • Lune
        Lune says:

        Hm,hmm…mozda, do 700.000 Siptara, a ostalo su “ Albanski imigranti“.. Dobar deo,trazi mogucnost za dalje. A,sa papom je dogivarao,dovodjenje Albanaca katolika,da popune praznunu,koja im je napravljena iseljavanjem Hrvata katolika, na primer iz Janjeva,u Knin-Benkovac, u srpske kuce. Jednoga sam upoznao,slucajno u Beogradu,dosao je nekim poslom,nije imao vise vremena,zurio je na autobus…pitao sam ga da li su ih oterali,covek kaze..“ Dali si ti lud, pa ko moze da zivi sa njima“..i pre rata,Siptar viseg obrazovanja,zivi u Hrvatskoj..“ Ti,nisi normalan,ja sam sa Kosova, dole zivi bukvalno stoka“….

        Одговори
    • Ђорђе Ивковић
      Ђорђе Ивковић says:

      „…Bravo Zeljko. Samo….ne zasipaju srpske vlasti svet nformacijama o Kosmetu, nego su obolele stokholmskim sindromom. Istina Vucic je to nesto malo popravio.“

      „…За 5 до 10 година, на Косову ће бити пола Срба пола Шиптара, дакле фитфти-фифти…“

      Каква су ово интерконтинентална лупетања, сунце ти жарено!

      И, велите, биће Срби-Шифтари пола-пола? Оће, оће… Само ће сви бити Шиптари, и то у Великој Албанији, као што Шиптари већином и јесу Срби-пропалице, па коначно и Тачи је бивши Србин.

      Оно што про-режимски слугерањски тисак и електронски медији крију као змија ноге је да уз прећутну подршку нашег квислиншког режима и Срби полако улазе војску „Косове“.

      То вам је ово:
      http://nimbusovpodrum.blogspot.rs/2017/07/blog-post_9.html

      Е, то је босанчерос из Чипуљића „мало поправио“, јеб’ло га весло – да Срби пристају да буду јаничари.

      Ма, ал га је оправио! Шта ће само бити кад све поправи?

      Што се чипуљичке „дипломације“ тиче, „Косова“ би већ била у УНЕСКО, него планове чипуљићчана премакарили Руси и неке земље до којих наша „дипломација“ није стигла.

      А да ће „Трамп као верујући човек“ због тога нешто да нас штити је обично блебетање и бацање прашине у очи.

      Са шуцкорском жгадијом на власти, какву ми имамо, можемо бити срећни ако нам сатрапи буду неки амерички чамуга и Курц, а не Харадинај и Марко Перковић- Томпсон.

      Одговори
  2. Вуле
    Вуле says:

    Жељко, па и ваш Путко, мало – мало трчи код Папе, а Белускони му штели да прогура гасоводе. То су познате ствари, и птице на грани. Само бољи познаваци гео – политике знаю да е Ватикан у шаху.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *