Насловна Економија “Кројачи” економске политике Србије?

“Кројачи” економске политике Србије?

239
0
ПОДЕЛИ

Ко све утиче на економску политику у Србији од 2000-те на овамо, је питање од прворазредног значаја? Од одговора зависи и даљи пут Србије у економском, али и у политичком смислу јер је потпуно јасно да је политика само трансмисија економских односа у једном друштву. Пре свега, треба идентификовати главне актере привредних дешавања у Србији последњих 17 година и уочити мотиве њиховог деловања, без обзира да ли су они домаћи или страни. Неко би (наивно) закључио да је питање – ко води економску политику Србије потпуно излишно, јер по Уставу наше земље једино надлежна за вођење економске политике је Влада Србије. А да ли је то тако у стварност? Формално јесте (преко политичке елите-странака које формирају Владу и Скупштине где већина доноси законе), али је питање колико централна власт економске одлуке доносе аутономно а колики утуцај на њих имају остали актери привредног живота. Ако је легитимни утицај привредника очекиван у одређеној мери (у оквиру законских захтева), питање је колико уплива у формирање макроекономских мера имају међународне (финансијске) институције или стране земље које нису директни учесници привредног живота Србије, нити формално учествују у политичком одлучивању и чиме су мотивисане њихове интервенције? Политичка елита Србије у овом период има сличан пут као и у другим транзиционим земљама бивше источне Европе. Због првобитно значајног удела државног власништва у привреди, политичке странке су стварале политичко-интересне групе, које су државне системе посматрале као плен којима су управљали партијски људи са основним циљем да партијама омогуће финансијску корист којима би подмиривали потребе будућих кампања али и личне потребе елите тих странака. Та технократско-партијска елита, временом би по правилу изнедрила озбиљу пословно-политичку интересну мрежу, која би потпуно контролисала и рентирала те државне системе, добијајући све тендере за инвестиције, набавке итд… Ту нову клановску мрежу нису водили искључиво партијски истурени људи, већ они из сенке, али би однос „наследног права“ на државне система остајао, без обзира на политичке промене у земљи. Променама власти, те интересне групе се нису нападале, често су  финансијски кохабитирале…али са обрнутим процентом у пословима и добити у корист оних који су постајали  ближи новим структурама власти. Циљ тог новог бизнис естаблишмента није био привредни развој земље, стварање нове вредности, изласку на међународно тржиште… већ искључиво богаћење на уштрб државних (народних) пара. Дакле, иако је политичка елита формални креатор економске политике, она је ту улогу добрим делом препуштала овим  неформалним клановским групама. Чињеница, да те групе имају  већи него утицај од политичке елите на формирање економске политике земље је само по себи опасно и неодрживо. Заузврат, она би добијала финансијске ињекције за партијске потреба и учешће у пословима тих интересних кланова. И колико год мотив општег добра, нажалост  није више главна одлика политичке елите на овим просторима, она је епска у односу на ове владаре из сенке, којима је интерес супротан општем добру. Исто би се могло рећи и за банкаре, стране привреднике и интересе страних земаља које такође битно утичу на економску политику. Посебна прича су међународне финансијске институције. Као кредитори наше земље, они (очекивано) једино брину о екстерној ликвидности Србије због уредног враћају позајмљених средстава. Њихов утицај на формирање економске политике је огроман, готово пресудан. Од донешења закона који иду у правцу остварења тих њиховог интереса до конкретних економских мера. Недавно повећања цене електричне енергије коју је Влада донела је директна последица притиска ММФ-а. Или притисак земаља- ментора Приштине, да Србија уђе у суфинансирање ауто пута Ниш-Приштина-Драч, који је Србији ван свих приоритета а геополитички и извесно штетан. Па нескривено лобирање да се одустане од снадбевања гасом из Русије…Мада је и утицај ЕУ на економску политику такође велики, могао би се оценити најпоштенијим у односу на остале невладине актере, јер је логична последица  нашег  опредељења (?) ка интеграцијама и  прилагођавања легислативе ЕУ. Ако би анализирали утицај свих ових групација на економску политику Србије, неспорно је да је он често већи од утицаја оног који је за то задужен, а то су биле Владе Србије у овим периодима. То је обрнута демократија, јер грађани бирају своје представнике који ће формирати Владу која треба да брине о ниховом, а не у интересу корпорација, банака, међународних финансијских институција или чак грађана неких других држава. Узрок овакве аномалије је, што су Владе Србије “производ” странака које побеђују на изборима, и које генерално немају довољно стручних  људи којима је приоритет осећај за опште добро. Или их чак и имају, али би их партијска већина по правилу маргинализовала. Идеја неопходног “рада за општу ствар” мора бити приоритет, иначе нам се лоше пише. Било би катастрофално да се то деси тек ако дотакнемо дно привредне и друштвене кризе, са распродатим националним ресурсима, опустошеном домаћом привредом и демографски десеткованом популацијом …

 

 

Форум независних економиста

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде