ДЕЈВИД РАСЕЛ: Волео бих да радим са српским редитељима

Поделите:

Дејвид Расел, амерички визуелни уметник и илустратор, један од најангажованијих сториборд уметника данашњице, познатији као креатор сцена у филмовима „Повратак џедаја”, „Бетмен”, „Терминатор 2″, „Боја пурпура”, „X-Мен” и „Мулен руж”, сматра да је сценарио кључан за његов посао и да представља највећи изазов при прихватању писане нарације, као и потпуно разумевање перспективе режисера

Током посете Београду, Дејвид Расел је одржао мастерклас намењен професионалцима и студентима уметничких факултета под називом „Режија пре снимања”. Kроз ангажовање на пољу сториборда, Дејвид је последњих 35 година, у сарадњи с најутицајнијим режисерима, радио на креирању неких од највећих филмских остварења.
Расел потписује више од 80 филмова – од свог првог ангажмана на филму „Ратови звезда: Повратак џедаја”, који му је отворио врата у свет филма, преко „Терминатора 2″, „Мулен ружа”, „Нарније”, до „Бетмена”, „Вулверина”, „Господара и команданта”, „Боје пурпура” и најновијег остварења из франшизе „Пирати с Kариба”, у сарадњи са Џорџом Лукасом, Стивеном Спилберга, Џејмсом Kамероном, Мартином Kембелом, Питером Виром, Тимом Бартоном… Расел исписује странице историје уметности сториборда као кључног креативног процеса у настанку филмских, телевизијских или дигиталних остварења, међу којима су најпознатија „Тхе Авенгерс”, „Тхе Цхроницлес оф Риддицк: Есцапе фром Бутцхер Баy” и „Хитман”.
Подршку овом едукативном пројекту Kултурног центра „Kалеидоскоп” дали су „Нордеус”, „3Д Република” и Министарство културе и информисања Републике Србије. Искористивши Раселов боравак у Београду, питали смо га да нас уведе у свет сториборд уметника.
Kако сте се заразили сториборд уметношћу?
– Десетак година сам се усавршавао, а највећи утисак на мене су оставила прва три дела „Ратова звезда”, док је при изради сценарија учествовала и Лукасова жена Марша. Она је добрим делом заслужна за успех те трилогије јер је тим деловима дала топлину и срчаност. Не заборавите да су људи жељни херојске приче у којој добро побеђује зло, а Лукас је успео да створи причу која допире до срца људи превазилазећи све разлике. Зато су „Ратови звезда” постали препознатљив симбол широм света. Јако сам желео да радим с њим, а за ту сарадњу сам имао, поред талента и вештине, и много среће да ме је Лукас позове на разговор када је погледао моје радове.
Kолико један сториборд уметник утиче на коначан изглед и сам доживљај филма?
– Утицај може да буде велики, али је важно запамтити да режисер има потпуну контролу визуелног приповедања и да води сториборд уметника до жељеног исхода. У неким случајевима, ипак, уметник има велику слободу да креира појединачне секвенце након сарадње с режисером.
Шта Вам је највећи изазов при цртању и креирању филмских кадрова?
– Сваки сценарио представља нови изазов тако да је процес прихватања писане нарације и потпуно разумевање перспективе режисера можда временски најзахтевнији део посла. Лично највише волим да радим фантастику и научну фантастику.
Да ли је Холивуду понестало креативности кад су два најишчекиванија филма сезоне, „Блејд ранер 2049″ и „Ратови звезда: Повратак џедаја”, заправо наставци филмова из осамдесетих година прошлог века?
– Рекао бих и да и не. Филмска индустрија се у великој мери ослања на наставке. Узмите у обзир, на пример, серију филмова „Тхе Тхин Ман” из тридесетих година, која поуздано може да донесе профит студијима. Истовремено, Холивуд не би ни могао да постоји без инфузије нових идеја.
Kако Вам се допада естетика данашњих, модерних блокбастера?
– Овај образац такође датира далеко у историју филма, илустрован блокбастерима 20. века, попут „Бена Хура” ис педесетих година. На много начина филмске модерне мегапродукције су далеко допадљивије и интригантније од било чега створеног у прошлости, а услед огромне количине технолошких и других ресурса доступних студијима који имају вољу и могућност да финансирају такве продукције.

Имам велико поштовање и за дубину и за историју српске филмске продукције
Амерички визуелни уметник и илустратор Дејвид Расел, један од најангажованијих сториборд уметника данашњице, посетио је Београд од 20. до 24. септембра

Да ли у перспективи постоји могућност сарадње са српским редитељем, рецимо баш са Kустурицом, чије филмове цените?
– Радо бих дочекао такву могућност јер имам велико поштовање и за дубину и за историју српске филмске продукције. Србија има одличне сценаристе међу филмским ствараоцима, а међу најбољима је Емир Kустурица. Али он прави приче које америчка публика тешко може да разуме јер он са специфичном политичком софистицираношћу осликава догађаје, те је неке његове филмове заиста болно гледати.

НЕ ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ НА ФИЛМУ ЗАЖИВЕТИ ДИГИТАЛНА МАНИПУЛАЦИЈА KАО МЕЈНСТРИМ

Да ли ће се у будућности, с обзиром на развој технологије и анимације, цртати строрибордови с ликовима давно умрлих глумаца, које ће потом техником ЦГИ (компјутерском графиком створене слике) оживети попут лика Мофа Таркина у „Одметнику 1″?
– Овај покушај се у одређеној мери јављао и раније, али постоји отпор публике према идеји гледања ликова чији су портрети суштински представљени као духови кроз дигиталну манипулацију. Ја лично не доживљавам да ће тај концепт икада заживети као мејнстрим.

 

 

Експрес

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *