Насловна Култура Јагош Марковић: Има још паметних људи, има укуса, има стида и образа

Јагош Марковић: Има још паметних људи, има укуса, има стида и образа

154
0
ПОДЕЛИ

„Не бавим се ја држањем дистанце. Само трошим своје дане и године дубоко поштујући живот, а не понижавајући га“, рекао је један од наших највећих позоришних редитеља у интервјуу за специјални рођендански број магазина Оригинал, који сваки читалац Недељника који је на киосцима од 5. октобра, добија на поклон

Јагош Марковић годинама се креће својом мишљу упркос свим ветровима који су дували и који сад дувају, од националистичких до демагошких и популистичких, идући само уз онај један – медитерански који га и сам прати, од Његошеве улице у Подгорици до бројних београдских адреса на којима станује лепота – колико позоришна, толико и људска. На том ветру, сваки звук чује појачано, а на премијерама, којих је до сада било више од четрдесет, уме да чује и различите аплаузе: „из захвалности“, „на труд“, „на минули рад“, „из поштовања“, „из одушевљења“…

„А по мојим мерилима не бива да ја за јавност говорим о аплаузу за моју представу. Не бива никако, па нека смо у овом времену неукуса и самопромоција. Има још паметних људи, има укуса, има стида и образа. Можда га нема на насловним страницама, али га има у животу“, рекао је Марковић говорећи о својој драми.

Kако објашњава наше вишедеценијско кретање за „вођама“, један од наших највећих позоришних редитеља каже:

„Велика Мира Ступица је дивно и мудро рекла – има много нас у нама. Ако у контексту у коме људи живе развијате, да поједноставим, наклоност према наранџастој боји или према чему год, људи ће то великим делом и прихватити. Посебно ако је наранџаста боја директно повезана са опстанком, запослењем, на пример. То наравно не аболира питање појединачне одговорности, а свакако даје на суштинској важности чињеници да су добри они друштвенополитички системи који препоручују, форсирају најбоље у човеку. Kада би, рецимо, било модерно читати Достојевског као што су модерни силикони, знате ли колики би тиражи књига били? Али од Достојевског не би ни издавачи имали не знам какав профит, а он би изнедрио мислеће људе – што не треба ни крупном капиталу, ни постистини. Kао што у позоришту, на сцени, краља играју други својим односом, а не глумац који игра краља, тако је и у животу. Kраља чине други својим клањањем, аутоцензуром, страхом… То су несвесни механизми доброг дела „колективног Ја“.“

На питање како проналази начин да задржи дистанцу од свега што се дешава, како би као човек, уметник који јавно иступа, рационално промишљали проблеме са којима се друштво суочава и која су његова упоришта, рекао је:

„Не бавим се ја држањем дистанце. Само трошим своје дане и године дубоко поштујући живот, а не понижавајући га“.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде