Мр Данијел Игрец: 5. октобар – дан када нам је отета држава

Поделите:

На јучерашњи дан навршило се пуних 17 година од петооктобарских уличних немира у Београду. Немира који су имали судбоносне последице по даљи ток политичких процеса у Србији и који су, на жалост њеног народа, а на срећу њених домаћих и спољашњих непријатеља, одредили курс деструктивне спољне и унутрашње политике у годинама које су уследиле.

Читава плејада другосрбијанских политичара, цела сорошевска културно-интелектуална „елита“ као и „експерти“ из круга двојке 5. октобар славе као дан када је срушен „последњи балкански тиранин„, а над Србијом засијало сунце слободе.

Њихових изјава, интервјуа и ауторских текстова махом су пуни сви прозападни, глобалистички мејнстрим медији. Управо они медији који су били носиоци бруталне пропаганде и незапамћене демонизације не само Слободана Милошевића већ и Србије и српског народа, народа којем су наводно желели да донесу демократију и слободу. Они медији који су важили (а неки међу њима и даље важе) за перјанице долазећег западног, антисрпског поретка. Такви медији пуни су глорификације и хвалоспева на рачун 5. октобра. У њиховим чланцима 5. октобар важи за празник светлости, за пораз таме, за победу „Добра над злом„.

Пустимо на тренутак по страни то величање петооктобарског култа и славље које је само њима и њиховим атлантистичким менторима донело корист и осврнимо се укратко на очигледне историјске чињенице. Петоктобарска дешавања потребно је данас посматрати са историјске дистанце и уважити неспорна сазнања историјске науке.

У том светлу поставља се питање:

„Шта је то 5. октобар донео Србији и српском народу?

Односно шта је то заправо био 5. октобар?

То је дан државног удара и насилне узурпације власти.

То је дан када је, користећи се претходно оружаном силом и методама хибридног рата западни џелат довршио прву етапу свог специјалног рата против Србије и спровео прву обојену револуцију у нашој земљи.

То је дан када су на крилима народног незадовољства западне обавештајне службе спровеле обавештајно-субверзивни пуч са циљем довођења на власт послушничке прозападне елите чији једини циљ је био што брже остварити потпуну постмодерну окупацију Србије, без пушака и тенкова.

То је дан који је означио почетак процеса свеопште деградације политичког, економског и безбедносног система Србије и распродаје најважнијих стратешких привредних ресурса.

То је дан када је Србија предата на милост и немилост једном глобалистичком и неолибералном економском концепту, концепту пљачкашког и предаторског капитализма. Концепту који је урнисао њену домаћу привредну и пољопривредну производњу, разорио њен банкарски и финансијски систем, а грађане и домаћа предузећа гурнуо у дужничко ропство.

Директна последица 5. октобра је ужасавајућа чињеница да Србија више нема ни једну једину значајну банку у свом власништву чиме је озбиљно начет њен монетарни суверенитет, а њена економија доведена у потпуну зависност од кредитних аранжмана ММФ-а и Светске банке. Због вазалног односа према западним међународним финансијским центрима који је наступио те 2000. године грађани Србије тону у све већу егзистенцијалну, социјалну и економску кризу.

Уместо државне стимулације запошљавања, повољних државних кредита и државних субвенција домаћим пољопривредницима и предузећима добили смо на десетине пропалих фабрика, стални пораст стопе незапослености и енормни раст јавног дуга који је одавно премашио законски дозвољену норму од 45% БДП.

  1. октобар је дан када је наговештен даљи продор агресорске НАТО чизме на српско тле. Крајње штетним споразумима о логистичкој и војној сарадњи са НАТО пактом Србија се одрекла великог дела свог безбедносног суверенитета, а трупама овог империјалистичког савеза пружила привилегије које чак ни немачки Вермахт није имао за време колаборационистичке Недићеве владавине.

То је дан када су западни центри моћи искористили постојећу унутрашњу политичку, економску и социјалну кризу у држави како би артикулисали незадовољство грађана и злоупотребили њихову жељу по стабилизацији политичких прилика и демократизацији земље.

То је дан када је штеточинска политика евроинтеграција постала потпуна политичка догма, аксиом у спољној политици и кључно идеолошко и политичко опредељење свих наредних владајућих режимских гарнитура.

То је дан када су најгори политички дилетанти, људи без јасне државотворне визије и свести шта је то озбиљна национална политика засели у све кључне државне институције.

То је дан када је под плаштом политике што бржег приближавања ЕУ отпочето са деконструкцијом уставног поретка и деградацијом безбедносних и обавештајних структура.

То је дан који је отворио врата идеологији националног самопорицања и аутодеструкције, вулгаризацији уметности и културе, урушавању и демонтирању традиционалних и духовних вредности на којима су вековима грађени српска национална држава и народни идентитет.

Након 5. октобра у Србији је извршена масивна културна инвазија са циљем демонтаже традиционалних вредности која је довела до тога да смо новац из државног буџета радије трошили за некакве „Параде поноса„, промоцију анти-породичних вредности и оних културних манифестација које подржавају српску кривицу у претходним ратовима док за промовисање аутентичне домаће културе нисмо имали ни пара ни времена.

  1. октобар је дан који нам је донео деградацију образовног система и систематско угрожавање социјалне, стамбене и породичне перспективе младих људи, младих брачних парова. То је узрочно-последично довело до масовног исељавања квалитетног и образованог кадра и до драстичног пада наталитета. Одлив мозгова након 5. октобра је још већи, а бела куга још јача него у време владавине Слободана Милошевића. Све се радило по плану који је пре много година осмислио бивши шеф америчке ЦИА-е, Ален Далас, који је изјавио да је најбољи рецепт за уништење једне нације уништење њеног највиталнијег дела-омладине. 5. је дан који је отворио врата медијском једноумљу и незапамћеној цензури у штампаним и електронским гласилима.

То је дан који је наговестио нове српске поразе, дан који је наговестио једну поданичку и анационалну политику, политику угрожавања суверенитета и политику ћутања и неделовања на покушаје територијалног распарчавања Србије.

То је дан који је наговестио предају Косова и Метохије, постепену федерализацију АП Војводине, дистанцирање од Републике Српске и препуштање српског народа у Црној Гори, Хрватској и Македонији на милост и немилост новокомпонованој, проевропској и ревизионистичкој политичкој врхушки у тим државама.

То је дан када је за циљ будућег режима уместо јединствене, суверене и домаћинске Србије прокламована подељена, окупирана, грађанска и антисрпска Србија.

  1. октобар није био дан победе „српске слободарске мисли и духа народне непоколебљивости“. 5. октобар је био дан када је анестезиран племенити дух слободе. Јер само народ коме се сломи дух може бити дугорочно поробљен. 5.октобар није био дан рушења диктатуре нити дан победе демократије већ дан губитка слободе и сахране државе. 5.октобар је био дан када смо пали под окупацију!

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

Поделите:
16 replies
  1. Srbin
    Srbin says:

    Ne bih se slozio sa autorom, pad Milosevica je poceo mnogo pre 5 oktobra.

    Na primer, podsetio bih citaoce na Gradjanski protest 1996 koji je poceo u Nisu zbog ocigledne izborne kradje (u korist SPS Slobodana Milosevica) na 17 izbornih mesta, koji se preneo na celu zemlju i trajao 88 dana. To je bio spontani pokret uvredjenih i pet decenija ponizenih ljudi, koji su na ulice danima izlazili sa serpama i pistaljkama. Te ljude su rezimski mediji zvali “snage haosa i bezumlja” ili “strani placenici”, a rektor BU je studente nazvao “fasistima”.

    Одговори
  2. Andjelka sa potoka
    Andjelka sa potoka says:

    Jao pa nemojte tako da pricate, imali smo mi svoju drzavu i tada ali je 5 oktobra prisvojise ovi iz OZNU, sve oni drzu samo nji da niko ne dira…..ovi iz DOS se nizasta nisu ni pitali…sve je sluzba

    Одговори
    • Lune
      Lune says:

      Hm,hmm…imali smo mi,spaljenu skupstinu sas spaljenim glasackim listicima,dokazom da “ nemamo petooktobarsku drzavu“, sas pljacku namestaja,slika,telefona,fotokopir aoarata,,,i,dokazali su,dokazuju bezumlje,sas krvnim i drugim deliktima,abolicijama,rehabilitacijama zla.

      Одговори
  3. Драган
    Драган says:

    20. октобра 1944. Београд је ослобођен од фашиста и нациста,
    а 5. октобра 2000. поново га заузимају и окупирају неофашисти и
    неонацисти, и до днашњих дана грца у њиховој окупацији!
    5. октобар 2ооо. је прва страна – НЕОНАЦИТИЧКА И НЕОФАШИСТИЧКА
    “ИНВЕСТИЦИЈА“ која је у ЦРНО ЗАВИЛА ЦЕО ПРАВОСЛАВНИ СРБСКИ
    НАРОД И ПРАВОСЛАВНУ СРБИЈУ!

    Драган Славнић

    Одговори
    • Драган
      Драган says:

      5. октобра 2ооо је “ослобођен“ од комуниста, па поново
      окупиран од неофшиста и неонациста.
      У време комуниста све је било народно, а сада, код неофашиста
      и неонациста, све је у рукама колонијалиста, а народ сведен на
      робовску радну снагу, покусне куниће за испитивање страних
      лекова и вакцина на нашу децу, на “кориснике“ ГМО исхране,
      жртву хемијског запрашивања из необележених авиона
      колонијалиста, растуреног здравства, школства, војске , растурене
      привреде, и на културу – АНУС – ФАЛУС!!!

      Драган Славнић

      Одговори
  4. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Kakve to veze ima od koga je Srbija „oslobađana“ ko je „oslobađa“ i ko je „okupira“ ako su i komunisti i „neofašisti“ (i „neonacisti“) narod isti! Znači, „isto sr**** samo drugo pakovanje“ suštinski su g**** ista! Srbi su odavna izgubili taj „državotvorački“ (ili „državnički“) gen kada sa svojim vladarima ne mogu (recimo) dva predsednička mandata da sastve (govorimo o republičkom uređenju) a monarhističkom još i gore, eto Broz (koji nije bio Srbin) je bio proglašen za „doživotnog vladara“ i to od Srba, i tako je vlado – doživotno, i još bi ga mumificirali, da bude I posle Tita – Tito!

    Одговори
  5. Драган
    Драган says:

    Југословенство је угушило србство, а нјвеће заслугу за то имају
    комунизам ифашизам – два облика једне суштине – масонства, које
    није самоникло у србском народу, већ је убачено и наметнуто споља ,
    и то кроз два светска рата!
    Циљ је био – уништење православља, у Русији и Србији.
    У Србији је то подстакнуто и грађанским ратом између “патризана“ и
    “четника“, где је губитник само ПРАВОСЛАВНИ СРБСКИ НАРОД!

    Драган Славнић

    Одговори
    • Lune
      Lune says:

      Hm,hmm…opet ogovaras kralja Aleksandra i Jugoslaviju a ?
      Komunisti su,bili treca partija po snazi u skupstini..kraljevine,pa to Ljotici i Obradovici,mogu samo da sanjaju,zato, u agoniji,svog nistavila hoce sukobe,pa ce kao “ na silu“..“ da cuvaju veru“..

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *