Бранко Ракочевић: Век и по Марксовог „КАПИТАЛА“

Поделите:

Књига која је  неповратно променила овај свет  и схватање историје

Без „Капитала“ је данас немогуће представити нашу цивилизацију

Пре 150 година у Хамбургу је објављен „Капитал“ Карла Маркса –књига која је непоовратно променила овај свет и схватање историје.

Овом значајном јубилеју посвећујемо текст  који се бави  односима продаје „Капитала“ и светским кризама као  и драматичном Марксовом биографијом.

Много је мање људи  него што се обично сматра који су прочитали „Капитал“  од почетка до краја.

У време  сваке светске  економске кризе  интересовање за продају «Капитала « нагло скаче

Али у време сваке светске економске кризе капитализма  продаја „Капитала“ нагло порасте , ниво цитираности се диже до неслућених висина и поново га штампају на свим језицима.

За оне  за које је књига сувише дебела и сложена, одавно постоји мини верзија и  одлични стрип  британског политичког сликара    Фила Еванса.

Ејзенштајнови покушаји да екранизује „ Капитал“

У време велике депресије Сергеј Ејзенштајн се спремао да екранизује  „Капитал“ признајући како је на ту идеју  дошао читајући Џојсов „Уликс“.

У кризној 2008. години познати немачки редитељ документарних филмова  Александр Клуге снимио је вишечасовни филм  о „Капиталу“   одбацивши   неуспелу  верзију  Ејзенштајнове замисли.

Након периода кад је дно криза остало за нама ,о“Капиталу“,  и уопште о марксизму се поново почело говорити као о нечему што је застарело и превазиђено, већ  испробано,остало у прошлом веку, тамо где и припада,-идејном  антикваријату.

Обично тако говоре људи који  тумаче сами  себи историју помоћу  кудикамо застарелијих наратива, било да се  ради о слободном тржишту,супарништву империја,божјој промисли и религиозној  мисији,симфонији  сталежа,теорији завере,таласу националне острашћености, итд.

Интерсантно да се Марксовим опонентима сопствена   објашњења не чине нимало застарелим, давно дисредитованим и анахроним.

Извор

Без обзира на мнга прорачанства  у њему која се нису испунила и  спорна места,главно Марксово дело  ево већ век и по  остаје темељ критичке теорије , наважнији  извор  надахнућа  за  противнике капиталиста и пример  уникалног сједињавања  дубоке аналитичности и  острашћене  антибуржоазности.

Без „Капитала „ је немогуће  данас представити  себи нашу цивилизацију

Без Марксовог „ Капитала „ било би немогуће  данас схватити нашу цицилизацију, исто као што немогуће схватити без Библије или Аристотелових трактата.

Марксова анализа система која  је дата у „Капиталу „, постала је база оптике за пролетерске револуције,антиколонијалне покрете, формирање Совјетског блока, маоистичке Кине, нове левице,антиглобалиста  и  умерених   реформских социјал-демократа.

На „Капитал“ се  с невероватном лакоћом подједнако

позивају  и они који се залажу за нову социлану државу као и о они који маштају о крају капитализма.

Марксова критичка теорија упила је у себе и психоанализу и структурализам,али је у њеној основи  беспоштедна критика  ирационалности капаитализма , коју су успели  да на бесконфликтн начин замаскирају, или у крајњем случају да је прогласе прихватљивом и вечном.

Покољење за покољењем  левих интелектуалаца , одбацивши „Капитал“задају своја неугодна питања.

Капитал“ је стартовни  инструмент класне оптике  ( у трећем тому се осврће на опредељење класа ).

Било која револуција без  класне анализе  остаје само  сенка слободе, кратки сукоби у свакодневној стварности,   грађанска оргија солидрнсти, иза које следи обавезно враћање робном фетишизму, социјалној фрустрацији, управљању масама кроз контролу потрошње  и производње комфорне идентичности.

Капитал“ –главно достигнуће у Марксовом животу

„Капитал“ је главно достигнуће у животу Карла Маркса. На њему је велики светски мислилац и револуционар  радио 25 година, често прерађујући текст, држећи се правила да аутор не може  публиковати једну те исту мисао  у истој форми након  што  прође пола године од претходног ојављивања.

Први том „Капитала“ штампан је 1867. г. и  Маркс  га је посветио свом пријатељу  Вилхелму Волфу у знак захвалности  што му је пред смрт завешато  своје наследство.

Рад над другом и трећим  тому  аутор пажљиво насатвља у конетксту драматичних збивања  „Париске комуне“.То је први пример радничког ссмоуправљања.Маркс је у «Париској комуни «видео  живу илустарцију исправности своје теорије и потврду свих прогноза.Наоружани радници  већ раде оно што  је прогнозирано у „Капиталу“, али су беспоштедно стрељани на улицама.

Године 1871. француиски новинари су оптужили Маркса да из иностранства  командује   париским комунарима, али нису  навелу  у име чије обавештајне службе он то чини.

Енгелс је предлагао Марксу да своју главни књигу учини доступнијом  читаоцима, тако што ће цео текст у „Капиталу „ разбити у више  раздела. Енгелс је тако постао први редактор „Капитал“ наговарајући свог пријатеља да избаци сувишна места и  још једном редигује целу кнњигу.

 Дарвин дочитао само до104. стране

Маркс је послао први том „Капитала“ Чарлсу Дарвину, али он је издржао само до 104. странице. Много касније  творац Теорије  еволуције о пореклу човека ( коју сад свуд по свету одбацују ) обраћа се Марксу са озбиљном примедбом да га забрињава сувише  груб Марксов атеизам.

 Планови научника у старости

У старости је Маркс стекао  не само светску славу , него  и извесну респектабилност.

За њега се заинтересовала и крањевска породица Енглеске.

Његови блиски пријатељи и следбеници  су у већини земаља Западне Европе основали  социјалистичке организације.

После „Капитаала „ аутор је планирао да се потпуно посвети  писању књижевне  критике,  (поред осталог и да напише књигу о Балзаку) и математичкој логици, али је ускоро умро од туберкулозе ( 1883) , остављајући  у аманет Енгелсу да среди и објави његову  научну заостсвштину- 23 свеске рукописа .

Марксова кћерка  Елеонора се после очеве смрти  интезивно бавила популсрисањем и  ширењем њгових идеја.У томе јој је помагао познати  теоретичар уметности и сликар прерафаелист  Виљем Морис, који није признавао да не познаје све потанкости  економског учеља.

Капитал“ је преврнуо свест и у глави младог Бернарда Шоа

„Капитал  „ је преврнуо свет и у глви  тада младог писца почетника  Бернарда Шоа.А други британски писац , Херберт Велс, окренувши се „ружичастом „ реформизму,назвао је марксистичкиу анализу вулгарном, а  за најављену  светску пролетерску револуцију је рекао  да је то варварска саблазан Године 1893. У Британији је основана Независна радничка партија, прва партија  са оригинлним  марксистичким програмом.

Бранко Ракочевоћ

 

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply
  1. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    Naravno da se u jednom sajtu prilagodjenom tekstu nemoze mnogo toga reci. Ali MORALO se, jednom recenicom, bar natuknuti: pO FORMI (
    (koja je i SADRZAJEM) MARKS je nosen Hegelovom (Velikom) Logikom, koja jest KRAJEM filozofiranja i implicite uopste mogucnosti- PO filozofijskom misljenju- samo misljenja kao KRITIKE politicke ekonomije.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *