Дан сећања у спомен на страдање српске ратне сирочади

Поделите:

На Дечјем гробљу у Сиску, у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине града Сиска, одржана је комеморација – Дан сећања у спомен на страдање српске ратне сирочади која су у Сиску била заточена у усташком дечјем логору од августа 1942. до јануара 1943. године.

Хина преноси да је „свечаност први пут одржана у парку који одлуком сисачког Градског вијећа од јуче носи име хуманитарке Диане Будисављевић, жене која је спасила велики број деце из ратног логора“.

„Људи који су спасавали децу из логора морају да нам буду инспирација. Нисмо овде само због нечијег страдања, него и због нас самих. Ту смо да се радујемо, да обновимо поверење у људе, а не само да тугујемо“, рекла је у име организатора представница СНВ-а Анета Лалић и позвала надлежне да Дан сећања заједно обележе и следеће године.

Наводи се да је у име преживелих логораша о страдању деце у логору говорила Добрила Кукољ из Бањалуке која је рекла да је сисачко Дечје гробље за преживеле логораше свето место.

Навела је да је из логора спасено укупно 11.300 деце, пре свега захваљујући Диани Будисављевић.

„Само на Козари од родитеља је у ратним операцијама отето 23.000 деце“, навела је Добрила Кукољ и захвалила се сисачкој градској власти што омогућује одржавање комеморације.

Парастос су служили свештеници Загребачко-љубљанске и Славонске епархије, предвођени Слободаном Лалићем, а на спомен-обележје Дечјег логора положене су беле руже и запаљене свеће.

Наводи се да су комеморацији присуствовали званичници СНВ-а, сисачка градоначелница Кристина Икић Баничек са сарадницима, представници амбасаде Србије у Загребу, сисачки имам Алем Црнкић и други.

Хина наводи да је „усташко-немачки логор у Сиску основан 3. августа 1942. по завршетку ратних операција на Козари и Шамарици“ и да је „у свом саставу имао и посебан логор који се службено називао Прихватилиште за децу избеглица, највећи те врсте у Независној држави Хрватској“.

Наводи се да „на спомен-обележју Дечјег гробља стоји да је на том месту сахрањено око 2.000 деце, али услед изостанка било каквог систематског истраживања након завршетка Другог светског рата, никад није са сигурношћу утврђен тачан број умрлих“.

Поделите:
2 replies
  1. друга страна
    друга страна says:

    Хвала јој што је србску децу спасила ФИЗИЧКИ,
    али их није спасила ИДЕНТИТЕТСКИ,
    пошто су сва покатоличена и
    као таква остала и после рата.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *