Матија Бећковић: Горски венац је Нови завет српског народа!

Поделите:

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога.

„Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“

Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“, митрополит је навео:

„Основна мисао ‘Горског вијенца’ је питање праве и лажне вјере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.“

Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“ објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета:

„Временом је ‘Горски вијенац’ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а ‘Горски вијенац’ у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.“

Срби су и данас у шкрипцу

Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу.

„У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа,“ рекао је Бећковић. „Ко год је имао образа на њему је имао исписан ‘Горски вијенац’. А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан ‘Горски вијенац’ као неку врсту невидљиве тетоваже.“

Догађај је организовало Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Београда. Глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су „Лучу микрокозму“. У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.

ИН4С
Поделите:
6 replies
  1. Srbin
    Srbin says:

    Glavna tema „Gorskog Vijenca“ je istraga poturica. Kao i „Smrt Smail-age Cengica“ ili „Pocetak bune protiv dahija“ ono datira iz pocetka 19 veka i bolje je da ostane veliko literarno delo.

    Mi zivimo izmesani sa nasom bracom Srbima muslimanima, Srbima katolicima, Srbima nevernicima, Srbima visokim i niskim, plavim i crnim, pametnim i glupim . . . Srbija je drzava gradjana koji u njoj zive i nije u redu da neki Beckovicev „Novi zavet“ zamenjuje Ustav Srbije

    Одговори
    • Д. З.
      Д. З. says:

      НИЈЕДНУ НА СВЕТУ ДРЖАВУ НИСУ СТВОРИЛИ ГРАЂАНИ.. Србија јесте држава грађана, али је и држава српског народа. не постоји ниједна држава грађана. Сваку државу је основао својом борбом неки народ. Наравно, то што су дотичном народу помагали у стварању државе и неки други појединци, то не значи да свака држава није држава неког народа.

      Одговори
  2. Spase Uzelac
    Spase Uzelac says:

    „Srbinovo“ shvatanje umjetnosti! Glavna tema kod Homera tamo neki sto Otisao da Dise, neki Ilija koji seJada; Ovidije samarise, Onaj Bode Zle Cvjetove, Fokleno Zlo Goni Antu, Onjegin se sa Puskom naganja sa Lenskim, Djura Ludara o Nesmjelim Srbima, Jova Udjulio Uvenulim Djulicima…
    Sta bi i kamo bi Priroda kada ovakve Korektivne Primjerke nebi stvarala!? A i promasila bi, ako ga nebi nacrtala kao
    s r b i n a.

    Одговори
  3. Д. З.
    Д. З. says:

    Истрага потурица је увек на крају неизбежна. Ако потурице предуго владају, дотична држава мора да пропадне, да се поцепа, разбије, растури. И то се иу историји увек тако догађало. Ако негујеш потурице (издајнике) држава ће ти бити разбијена кад-тад.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *