Насловна Актуелно Мр Данијел Игрец: Док други славе лажне митове Срби се одричу својих...

Мр Данијел Игрец: Док други славе лажне митове Срби се одричу својих историјских завета!

667
5
ПОДЕЛИ

Овог месеца у Словенији се одржавају шести по реду председнички избори откако је ова бивша југословенска република стекла независност.

Оно што је посебност ових избора је чињеница да се на њима међу чак 9 кандидата нашао и представник покрета „Зедињена (Уједињена) Словенија“ који у свом званичном програму заговара „уједињење словеначких земаља“ односно уједињење свих територија на којима живе Словенци. Кандидат овог покрета јавно заговара припајање хрватске Истре и аустријске Корушке Словенији тврдећи да су то земље које чине „националну окосницу и државотворни мит словеначког народа“.

Зашто је ово занимљиво?

Занимљиво је зато јер нам показује да се чак и у једној држави попут Словеније у политичком животу отворено говори о постојању историјске државности и националних митова на којима народи граде свој идентитет.

У Хрватској се чак и на нивоу званичне државне политике заговара теза да је „хрватска нација“ на овим просторима аутохтона и да је хиљаду година представљала кључну брану Западне Европе од најезде Турака.

Шиптари отворено тврде да су потомци древних Илира које су Словени протерали у старе гудуре Албаније, а Македонци увелико промовишу тезу да су заправо потомци Александра Великог.

Подсетићу и на мит о краљу Артуру на којем Енглези већ вековима граде своју националну самобитност иако у историјској науци скоро па да нема дилеме да је реч о фалсификату и измишљеној причи.

Видимо да док многе околне па и велике европске нације у јавности форсирају сопствене митоманске идеје без упоришта у историјским чињеницама Србија, која реално у великој мери свој Косовски мит темељи на историјским фактима, тај мит олако одбацује, па чак толико да му се на неки начин већ и руга.

Та потреба да будемо оно што нисмо и да тежимо ка оном против чега смо се кроз историју увек борили је највеће достигнуће тзв. проевропске, квази-грађанске елите. Оне елите која нема ништа аутентично и национално у себи већ је вештачки производ насилне вестернизације српског друштва. Антисрпске захтеве те елите данас најватреније заговарају они представници политичког живота који су учествовали у стварању штеточинског петооктобарског култа чија највећа тековина су идеологија самопорицања и аутодеструкција националног идентитета.

Докле ће се од Срба захтевати да се одрекну темеља своје државности, језгра своје колективне народне свести, сржи онога што их чини великим историјским народом? Докле ће се од Срба захтевати да се зарад магловитих обећања економски и духовно пропале Европе дистанцирају од својих корена?!

Докле ће други слободно пропагирати своје великодржавне пројекте за које чак ни немају историјско утемељење, а српски народ убеђивати да је нешто што је његово, веродостојно, за шта постоје историјски докази, само мрачни мит, којег се он мора што пре и под хитно одрећи?!

Нама не треба промена свести већ њена обнова.

Опстати нећемо ако се прилагодимо и усвојимо туђе већ ако у себи обновимо оно што је наше – слободарски дух и Косовски завет.

 

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

5 КОМЕНТАРА

  1. Ми смо, на жалост, једини народ на свету који кроз народну
    поезију опева
    сопствену пропаст – “ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГ“?!
    Историјски није тако, али је народни песник тако сагледао тај
    историјски тренутак, и КЛЕТВУ, бачену на издјанике, оне који
    не дођу у Бој на Косово, учинио основним садржајем Косовског завета“.
    Лепо звучи, али лоше значи!
    Та песма, и клетва изречена у њој, генерацијама је била обавезно
    школско градиво ,и ко зна колико милиона пута је изговорена, и тако,
    несвесно, “инсталирана“ у народно памђење као модел понашања у
    сличним историјским ситуацијама, и увек резултирала НЕСЛОГОМ –
    ПОДЕЛОМ НА “ОБИЛИЋЕ“ – родољубе – и “БРАНКОВИЋЕ“ – издајнике.
    И док је Свети Сава са Неба благосиљао, дотле је Кнез Лазар са земље –
    прклињао?!
    Благослова Светога Саве, са Неба, не можемо се одрећи, а клетву Кнеза
    Лазара, са Земље, прпевати у Благослов Кнеза Лазара, са Неба и тако та
    два Бласгослова објединити на добробит Православног рода србског –
    остварити благословено јединство НЕБЕСКЕ и ЗЕМАЉСКЕ СРБИЈЕ.
    Зато клетву треба препевати у Благослов Кнеза Лазара, и објединити га
    са Благословом Светог Саве изреченог у Светосавској химни.

    КНЕЗ ЛАЗАР:
    “Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, с мислима се бори.
    Да је коме стати па слушати
    Како кнеже Србе благосиља,
    Благосиља и у бој позива:
    „Ко је Србин и србскога рода,
    и од србске крви и колена,
    а дошао у бој на Косово,
    тај имао од срца порода,
    и мушкога и девојачкога!
    Од руке му све живо родило,
    и у пољу пшеница белица,
    и у брду винова лозица!
    Бог га гледо док му је колена!“

    СВЕТИ САВА:
    “С неба шаље благослов Свети отац Сава…
    ……………………………………………………“
    Препевом Лазареве клетве Бранковића /издајника/ уБлагослов
    Обилића /родољуба/ превазиђен је духовно-молитвени парадоск
    узношења молитве Светом Кнезу Лазару, под куполом храма, и појања
    Његове клетве, уз гусле, у порти тог истог храма, после Свете Литургије
    и молебана Светом Кнезу Лазару.
    Неспојиво је било:
    “Свети Кнеже Лзаре – моли Бога за нас!” – у храму, за време Богослужења,
    и: “Љуто куне србски Кнез Лазаре …“ , отпојано уз гусле у порти, дворишту
    тог истог храма, у размаку од пар сати!
    Сада су Благослови обједињени – и Светог Саве и Светог Кнеза Лазара,
    отпослати из Небеске Србије – Земаљској Србији.
    Ово би била практична примена искуства које каже: “ИСТОРИЈА ЈЕ
    УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА!“
    Све оно што у прошлости – историји народа није добро, то треба избрисати,
    заборавитииз народног памћења и заменити исправним, да се не би
    поновиле грешке пршлости.
    Слично поступамо и у личном животу /“историји“ појединца/, када кроз
    исповест и покајање/брисање/ лоших мисли,речи, дела /лоших програма/
    стварамо услове, осигуравамо се да такве исте гршеке не понављамо и у
    будућности.
    Дакле, “ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА“ – и појединца и народа!
    Ко уочи грешку из прошлости, избрише је из свог памћења, тај сигурно
    неће поновити ту исту грешку у будућности, на личну и штету својих
    најближих.

    Драган Славнић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде