Живот под Турцима у Босанској Крајини

Поделите:

У старо доба није било учених љекара. Народ је у муци прибјегавао чак и бајању. На примјер, неко пати од несанице па оде код бајалице. Жена-бајалица се држи важно, тајанствено. Иште „цијеле воде“. Донесу јој у суду воде са извора коју нико не смије да пије. Зато се и зове „цијела“. Она наспе воду у једну здјелицу и принесе здјелицу ватри али тако да болесник све то посматра. Онда, машицама узме жив угљен из ватре и спусти у воду. Бајалица стално нешто шапуће. Угљен писне и потоне на дно здјелице. Онда други, па трећи. Онда, са том водом умије болесника по лицу и нареди да се остатак воде полије низ стабло неког дрвета. За врјеме те „тајанствене“ церемоније, болесник се, готово увјек, смири и заспе. То је и био циљ бајалице. Ако ништа друго, такво љечење је било безопасно. Свештеници су се такође бавили љечењем. Мој ђедо је причао да је његов отац љечио до козица (богиња). Kад би чуо да су се негдје појавиле богиње, он је одлазио код оног болесника који је прешао кризу и узимао мало гноја и стављао у флашицу. С тим гнојем он је урезивао дјецу и дјеца добију ватру али не оболе. Он је то научио од свога оца. Према томе, „вакцинација“ је била позната у Kрупској нахији много прије доктора Џенере. Народни љекари „видари“ нису љечили све болести него је сваки имао своју „специјалност“. Тако су неки љечили од змијског уједа а неки, од уједа бјесних паса, итд.

Ђедо прича да, кад је колера морила шесдесетих година деветнаестог вјека у Kрупи, народ је умирао сваки дан, некад, двоје-троје дневно. Тада су хришћани у Kрупи били мањина. Било је људи који су се бранили од заразе, румом, сирћетом и бјелим луком. Бјели лук је нарочито био ефективан за разне болести. Са њим се један човјек изљечио од пантљичаре.

Живот у Kрупској нахији је текао без радости. Kрајину је притискивала тешка мора. Преносили су се свакојаки гласови и све је излазило на једно: овако се не може остати. На дан пред Преображење 1875., отидох ја у Аово. Тамо је тада била црквена слава, а уз то, тамошњи поп Петар Репац је био мој пријатељ. Сваке сам године, о Преображењу, ишао у Аово али те године сам нарочито отишао не би ли поближе сазнао шта значе чудни гласови који круже у народу. Са попом Репцом, сам отишао на Обљај (гранична караула према Аустрији) да што чујемо. Ни тамо нам нису ништа поуздано казали само толико, да будемо спремни на све. Стално су у народ биле пуштане пароле као да ће Аустрија, кад дође у Босну, сву земљу подјелити свакој задрузи. Земља ће бити власништво тих породица за вјечита времена и само ће од ње давати држави порез као и у Аустрији што се даје. Дизаће се цркве, школе, итд. Најпримамљивији глас је био, диоба земље сељацима. Наравно да су лаковјернији људи говорили: „Јесам ли ја будала да се идем крвити са Турцима кад ћу од Аустрије добити све оно што желим, без мога напора и ризика“.

Први већи сукоб између усташа и Турака, десио се у нашем крају на Врлетинама. У том боју учествовало је доста бањалучких богослова. Ту је погинуо Алибег Човка Kуленовић и његовог бијелог коња су усташе запљениле. Чим би Аустрија нањушила да се из Аустрије дотура усташама оружје и муниција, одмах је то кофисковала. На челу усташког одбора био је неки Замфо. У близини села, гдје је Одбор радио, увјек се налазио и Васо Пелагић, бивши ректор Бањалучке богословије. Он је живио управо аскетским животом. Јео је зачудо мало и пио је само воду. Усташе је дочекивао и храбрио на борбу: „Бори се, брате, па или побједи или погини. Ако ти остане турски дрвени јарам на врату, знаш какав је, а ако Швабо дође у Босну, натакнуће нам јарам гвоздени. Него уздај се у се и у своје кљусе“.

Приредио Слободан Осмокровић

Повезани текстови:

НАХИЈА KРУПСKА – ВИЛАЈЕТ БОСНА – ( Историjско-етнолошке белешке )

Поделите:
2 replies
    • Slobodan
      Slobodan says:

      Da… Autor je pisao što po ličnom viđenju a što po priči svojih najbližih. Sa imenima i prezimenima u to doba. Redak zapis koji je došao u moj posed sticajem okolnosti, te zahvaljujući Portalu Vidovdan, ugledao je svetlost dana.

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *