Насловна Аутори Бранко Ракочевић: Поводом 150.годишњице смрти Шарла Бодлера – СУЂЕЊЕ „ЦВЕЋУ ЗЛА“

Бранко Ракочевић: Поводом 150.годишњице смрти Шарла Бодлера – СУЂЕЊЕ „ЦВЕЋУ ЗЛА“

158
0
ПОДЕЛИ

Ове године се обележава век и  по од смрти  једног од највећих француских и светских песника свих времена и народа , Шарла Бодлера ( 1821-1867 )  и 160 година од суђења његовом најслсвнијем делу,  песничкој књизи „Цвеће зла „  у лето 1857.

Том догађају је посвећен овај текст.

Бодлера никад нису сматрали за  образац  узорног понашања .Али чак и без обзира на његов лош глас у јавности, нико није могао ни посмислити да ће због  поетске збирке  „Цвеће зла „ он доспети на оптуженичку клупу.

Дана 20.агуста 1857. одржано је заседање судског већа  које  је Бодлера  прогласило кривим због наношења увреда   јавном  моралу и што је  поступио супртоно  уобичајеним правилима друштвеног понашања и нараи.

Аморална „књига

У време судског процеса 36-годишњи Шарл Бодлер једва да  је био познат широкој публици, само што је  интелигенција   читала   његове  књиге у више томова посвећене  историји уметности , као и  његове преводе.

Изгарао месецима на «Цвећу зла»

На својем главном делу ,зборнику песама „Цвеће зла „ у којима је лирски јунак располућен између идеала  духовне лепоте и лепоте  зла,Бодлер је  радио и изгарао месецима. Чак и у готову верзијиу песник је уносио  све новије и новије исправке ,   доводећи тиме издавача у очајничко стање, тако да му је , кад су га питали кад ће „Цвеће зла „ најзад изаћи из штампе, могао  да одговори само „Кад за то буде угодно Господу Богу и Бодлеру“.

А њима је  било угодно да књига од  тиража од 1.100 примерака угледа светлост дана  25.јула 1857.

Ова  књига са свим својим врлинама и манама остаћи у памћењу образованој читалачкој публици заједно  са најбољим песмама Виктора Игоа, Теофила Готјеа, па чак и лорда Бајрона „, био је уверен Бодлер.

Али убрзо након изласка књиге схавтио је да га уместо очекиване и заслужне  славе,  чекају  грдне непријатности.

Тужба  Главне управе Француске за безбедност и чување јавног морала против „Цвећа зла“

Глава управа  за друштену безбедност и чување јавног морала  поднела је тужбу суду против аутора „Цвећа зла“ и  његовог издавача.

„Узбуњивач“ судског процеса   постале су новине Фигар“у којој су један за другим почели да изале критички написи са потписом господина Бурдена (по широко распростарњеној верзији  иза тог псеудонима се сакривао главни уредник  листа  Жан Иполит Велмесан) .

У тим чланцима се захтевало од  генералног државног тужиоца да  одобри покретање кривичног поступка против Бодлера и његовог издавача и да нареди да се конфискују сви непродати примерци „Цвећа зла“.

Јавност  је била убеђена „да је књига господина Бодлера  једна од оних штетних, дубоко аморалних књига  чији аутори   рачунају  да  постану славни   скандалима.“

„Цвеће зла“ је  бацио изазов законима који штите религију  и моралност.Такве песме као што су „Авел и Каин“, „Вино убица“, је одвратно богохуљење. У песми „Покајање жена“ аутор  уздиже срасмотну љубв жене према жени, док у песми „Метаморфозе вампира слика најгрубљим изразима изопаченост и похотљивост „.

Бодлер је молио своје пријатеље критичаре да о његовој песничкој збирци пишу позитивне рецензије, а у вредност  песама успео је да убеди и свог адвоката.

Оптужници против Бодлера  придружио се и тужилац  Пинар који је иза себе имао неуспех у процесу против изазовног романа Густава Флобера „Госпођа Бовари“.

Тужилац Пинар овако резонује  у Бодлеровом случају:

Оптужити неки књигу за увреду јавног морала је врло осетљиво и ризично.Ако од тога ништане буде, аутор ће доспети малте не до пиједестала и стећи статус прогоњене особе „.

Велико Бодлерово разочарење

На велико Бодлерово разочарење, суд је на њега пошао другим путем.

Дана 20. августа  1867. у Дворцу  правосуђа, у 6. Плати правде прекршајног суда департмента  Сена, у којој обично суде лоповимса, скитницама и проституткама,  аутору је изречена  преуда. Прогласили су га кривим за увреду   јавног  морала и непоштовања друштврних норми понашања. А одбчен је онај део оптужнице који се односио на члан вређање  религиозног морала.

Бодлер је осуђен и да палти казну  у износу од 300, а његов издавач од 200 франака.

Осим тога ,пресуђено је да се из скандлне збирке избаци 6 песама:“ Сувише велики весељак“, „Лета“,“На бледом светлу“, „Лезбос“, „Улепшавање“ и „Метаморфозе  вампира „.

 Аутор утучен и обесхрабрен

Писац је био утучен и обесхрабрен јер је до последњег тренутка очекивао да ће му уместо осуђујуће пресуде бити послато извињење „због увреде части и угледа“.

Пресуда као рекалама за продају књиге

Али,као што се то често дешава, ова осуђујућа пресуда послужила је као рекламна кампања за продсју „Цвећа зла“.

Већ сутрадан по изрицању пресуе, пред књижарама се створила гужва: сви су хтели д купе преостале примерке  осуђене књиге.

Песникови пријатељи су по кафанима и ресторанима  у еуфорији и провокативно рецитовали Бодлерове песме које су судским решењем биле избачене из „Цвећа зла“.

Аутор одусатје од жалбе

„Осрамоћени“ песник је намреавао да уложи жалбу на пресуду , али је  убрзо одустао кад  је у новинама објављеа скандалозн пресуда.

Порука Виктора Игоа: “Браво! Песниче, стежам вам руку!“

Виктор Иго, највиши ауторитет   у француској књижевности не само тога доба, је  сазнао из новина о суђењу и пресуди  Бодлеру.

Своме колеги , песнику, је написао:

Вичем из свег гласа:“Браво!“Ваш моћни дух ме одушевљава…

Ви тек што сте добии  једну од  ретких награда које додељују наше власти. Оно што они називају правосуђем, осудило вас је  у име оног што они називају својим моралом.

Ви сте добили још један ловоров венац.

Песниче, стежем вам руку!“

Осуђене песме су 82 године остале забрањене

Бодлер је умро 1867., али његове осуђене песме су током пуне 82 године  биле  забрањене  за објављиавање и продају у Француској.

Тек  31. маја 1949.Касациони суд је по захтеву књижевног удружења  разматрао  забрану   и анулирао  пресуду из 1867.г. Палате  правде број 6. Прекршајног суда департмента Сена .

Савремени читалац  узевши у руке „Цвеће зала“ не може да схавти  одкле потиче и у чему се састоји та ужасавајућа неморалност за коју су оптужили и осудили  њеног аутора.

Али за буржоаско друштво онога  времена  „Цвеће зла“ је звучало непријемчиво.

Више од свега цензоре је  раздраживао сам назив збирке, јер је он давао повода да аутор  учествује у ослиакном у њој  моралном злу.

Бранко Ракочевић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде