Др Иван Пајовић: Тавријски дворац дочекује скупштину

Поделите:

У Санкт Петербургу ће 14. октобра 2017. године бити свечано отворена 137. Скупштина најстарије светске међународне политичке организације — Интерпарламентаре уније (ИПУ).

Скупштинско заседање ће бити одржано у Тавријском дворцу — колевци руског парламентаризма. Управо на том месту окупљао се први изабрани и стално активни парламент у историји руске државе. У њему се налази седиште Интерпарламентарне уније Заједнице независних држава, која обједињује органе законодавне власти земаља са постсовјетског простора.

Интерпарламентарну унију је формирала група делегата парламената више земаља 1889. и она је постала најрепрезентативнија организација парламената многих држава. Данас су њени чланови представници 173 парламента и 11 међународних парламентарних организација (у својству придружених чланова). Посебну важност за нашу земљу она има и стога што јој се Краљевина Србија придружила већ 1891, те је држава Србија њен члан и до данас, без престанка. Република Србија је, такође, пуноправни члан Парламентарне скупштине Медитерана – међународне интерпарламентарне организације, ћерке Интерпарламентарне уније, захваљујући правном континуитету са државном заједницом Србија и Црна Гора, пише др Драган Петровић.

 

ИПУ формирана је пре Лиге народа и Уједињених нација, као прва међународна мултилатерална иницијатива која је покренула и оснивање многих других организације и била кључни иницијатор за повезивање националних парламената. Ова организација већ дуго се успешно одупире покушајима да буде потчињена диктату разних центара моћи и претворена у још једну институцију спровођења глобалне једнополарности.

Парламенти-чланови Уније (са изузетком Азербејџана) припадају једној од шест геополитичких група: Афричка, Арапска, Азијско-тихоокеанска, Евроазијска (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан, Киргизија, Молдавија), Латиноамеричка и група „Дванаест плус” (Западна и Централна Европа, плус друге земље које иступају са прозападних позиција).

Претходна, 136. скупштина у Даки (Бангладеш) била је важан догађај у међународној политици. Русија је тада иницирала пројекат резолуције о веома важној и врућој теми: „Улога парламента у спровођењу принципа немешања у унутрашње послове држава” и, добивши подршку огромне већине делегација, обезбедила је прихватање документа.

Централна теза резолуције била је констатација недопустивости такозваних „хуманитарних интервенција” и насилног обарања законитих власти. Свет је био сведок таквих преврата у Ирану, Авганистану, Либији и другим земљама. Чини се да сама теза, која потиче из основних принципа међународног права, не тражи додатне аргументације и адвокате. Ипак, у току расправе закључног текста постала је очигледна нескривена конфронтација са земљама — „западним партнерима”. Сама чињеница жестоког супротстављања западних земаља очигледно доказује крајњу актуелност резолуције.

Штавише, уопште није било речи о разлици у приступу тумачењу одређених одредби резолуције, већ о једноставној неспремности да се изјасни против спољашњег мешања у унутрашње послове држава.

Улога Интерпарламентарне уније као највеће и најрепрезентативније међународне сцене развитка међупарламентарне дипломатије у данашње време је веома велика. Управо зато што је данас слободан рад многих других међународних парламентарних структура фактички парализован деловањем западних политичара.

На иницијативу руске делегације, на заседању у Санкт Петербургу одлучиваће се о резолуцији „У сусрет двадесетогодишњици Универзалне декларације о демократији: заједничке карактеристике наших различитости”, у којој је указано да не постоји универзални модел демократије и да демократија није искључива привилегија ма које земље или региона.

Осим тога, у резолуцији је предвиђен апел ОУН-у да прогласи 30. јун за Дан парламентаризма. Управо тог дана далеке 1889. године била је основана Интерпарламентарна унија. Данас је то најстарија организација у свету.

Активно учешће руских скупштинских представника у Интерпарламентарној унији (премда са прекидима) траје више од једног столећа. Мењали су се називи држава, државна уређења, имена делегата… али циљ је остајао исти: доследно бранити државне интересе у складу са циљевима и принципима утврђеним Повељом Интерпарламентарне уније.

Треба нагласити да је Интерпарламентарна унија једини орган који обједињује практично све парламенте у свету, а у коме западне делегације немају већину.

Руски организатори су спремни да приме представнике свих 170 земаља-учесника и предложиће учесницима форума конструктиван, политикантством неоптерећен дневни ред, чији је циљ јединство парламената и посланика. Председавајућа Савета Федерације Валентина Матвијенко обећава да ће сви посланици који буду желели да учествују на дискусији скупштине у Санкт Петербургу, такву могућности и добити.

Валентина Матвијенко је такође саопштила да представнике украјинског парламента, који су активно иступали против оджавања Скупштине Интерпарламентарне уније у Русији, као и раније очекују у Санкт Петербургу. Она је изразила наду да ће украјински парламент бити не само учесник заседања у Петербургу, већ да ће показати и спремност за здрав дијалог и конструктивно деловање.

Председник Интерпарламентарне уније Сабер Чаудри (из Бангладеша) је већ назвао заседање у Санкт Петербургу „фестивалом демократије”. По његовим речима, делегати не треба да буду под ударом санкција и такве забране представљају „затварање врата” за међупарламентарну дипломатију.

Председница комитета за међународне односе Сената Националног конгреса Мексика Габријела Куевас изјавила је: „По мом мишљењу, то ће бити важан форум. На дневном реду заседања налазе се расправе о различитим питањима, као на пример о унапређењу културне разноврсности и мирног развоја кроз међуконфесионални и међуетнички дијалог. Осим тога, биће спроведени избори за председника Интерпарламентарне уније. Чека нас пуно посла”.

На Скупштини Интерпарламентарне уније у Санкт Петербургу учешће ће узети око 90 председника националних парламената. То је практично два пута више него 2016. године у Женеви, када је на Скупштину пристигао рекордан број председавајућих парламената. Све скупа, Петербург очекује око хиљаду ипо учесника из више од 150 земаља света.

 

Др Иван Пајовић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *