Насловна Актуелно Др Иван Пајовић: Тавријски дворац дочекује скупштину

Др Иван Пајовић: Тавријски дворац дочекује скупштину

297
0
ПОДЕЛИ

У Санкт Петербургу ће 14. октобра 2017. године бити свечано отворена 137. Скупштина најстарије светске међународне политичке организације — Интерпарламентаре уније (ИПУ).

Скупштинско заседање ће бити одржано у Тавријском дворцу — колевци руског парламентаризма. Управо на том месту окупљао се први изабрани и стално активни парламент у историји руске државе. У њему се налази седиште Интерпарламентарне уније Заједнице независних држава, која обједињује органе законодавне власти земаља са постсовјетског простора.

Интерпарламентарну унију је формирала група делегата парламената више земаља 1889. и она је постала најрепрезентативнија организација парламената многих држава. Данас су њени чланови представници 173 парламента и 11 међународних парламентарних организација (у својству придружених чланова). Посебну важност за нашу земљу она има и стога што јој се Краљевина Србија придружила већ 1891, те је држава Србија њен члан и до данас, без престанка. Република Србија је, такође, пуноправни члан Парламентарне скупштине Медитерана – међународне интерпарламентарне организације, ћерке Интерпарламентарне уније, захваљујући правном континуитету са државном заједницом Србија и Црна Гора, пише др Драган Петровић.

 

ИПУ формирана је пре Лиге народа и Уједињених нација, као прва међународна мултилатерална иницијатива која је покренула и оснивање многих других организације и била кључни иницијатор за повезивање националних парламената. Ова организација већ дуго се успешно одупире покушајима да буде потчињена диктату разних центара моћи и претворена у још једну институцију спровођења глобалне једнополарности.

Парламенти-чланови Уније (са изузетком Азербејџана) припадају једној од шест геополитичких група: Афричка, Арапска, Азијско-тихоокеанска, Евроазијска (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан, Киргизија, Молдавија), Латиноамеричка и група „Дванаест плус” (Западна и Централна Европа, плус друге земље које иступају са прозападних позиција).

Претходна, 136. скупштина у Даки (Бангладеш) била је важан догађај у међународној политици. Русија је тада иницирала пројекат резолуције о веома важној и врућој теми: „Улога парламента у спровођењу принципа немешања у унутрашње послове држава” и, добивши подршку огромне већине делегација, обезбедила је прихватање документа.

Централна теза резолуције била је констатација недопустивости такозваних „хуманитарних интервенција” и насилног обарања законитих власти. Свет је био сведок таквих преврата у Ирану, Авганистану, Либији и другим земљама. Чини се да сама теза, која потиче из основних принципа међународног права, не тражи додатне аргументације и адвокате. Ипак, у току расправе закључног текста постала је очигледна нескривена конфронтација са земљама — „западним партнерима”. Сама чињеница жестоког супротстављања западних земаља очигледно доказује крајњу актуелност резолуције.

Штавише, уопште није било речи о разлици у приступу тумачењу одређених одредби резолуције, већ о једноставној неспремности да се изјасни против спољашњег мешања у унутрашње послове држава.

Улога Интерпарламентарне уније као највеће и најрепрезентативније међународне сцене развитка међупарламентарне дипломатије у данашње време је веома велика. Управо зато што је данас слободан рад многих других међународних парламентарних структура фактички парализован деловањем западних политичара.

На иницијативу руске делегације, на заседању у Санкт Петербургу одлучиваће се о резолуцији „У сусрет двадесетогодишњици Универзалне декларације о демократији: заједничке карактеристике наших различитости”, у којој је указано да не постоји универзални модел демократије и да демократија није искључива привилегија ма које земље или региона.

Осим тога, у резолуцији је предвиђен апел ОУН-у да прогласи 30. јун за Дан парламентаризма. Управо тог дана далеке 1889. године била је основана Интерпарламентарна унија. Данас је то најстарија организација у свету.

Активно учешће руских скупштинских представника у Интерпарламентарној унији (премда са прекидима) траје више од једног столећа. Мењали су се називи држава, државна уређења, имена делегата… али циљ је остајао исти: доследно бранити државне интересе у складу са циљевима и принципима утврђеним Повељом Интерпарламентарне уније.

Треба нагласити да је Интерпарламентарна унија једини орган који обједињује практично све парламенте у свету, а у коме западне делегације немају већину.

Руски организатори су спремни да приме представнике свих 170 земаља-учесника и предложиће учесницима форума конструктиван, политикантством неоптерећен дневни ред, чији је циљ јединство парламената и посланика. Председавајућа Савета Федерације Валентина Матвијенко обећава да ће сви посланици који буду желели да учествују на дискусији скупштине у Санкт Петербургу, такву могућности и добити.

Валентина Матвијенко је такође саопштила да представнике украјинског парламента, који су активно иступали против оджавања Скупштине Интерпарламентарне уније у Русији, као и раније очекују у Санкт Петербургу. Она је изразила наду да ће украјински парламент бити не само учесник заседања у Петербургу, већ да ће показати и спремност за здрав дијалог и конструктивно деловање.

Председник Интерпарламентарне уније Сабер Чаудри (из Бангладеша) је већ назвао заседање у Санкт Петербургу „фестивалом демократије”. По његовим речима, делегати не треба да буду под ударом санкција и такве забране представљају „затварање врата” за међупарламентарну дипломатију.

Председница комитета за међународне односе Сената Националног конгреса Мексика Габријела Куевас изјавила је: „По мом мишљењу, то ће бити важан форум. На дневном реду заседања налазе се расправе о различитим питањима, као на пример о унапређењу културне разноврсности и мирног развоја кроз међуконфесионални и међуетнички дијалог. Осим тога, биће спроведени избори за председника Интерпарламентарне уније. Чека нас пуно посла”.

На Скупштини Интерпарламентарне уније у Санкт Петербургу учешће ће узети око 90 председника националних парламената. То је практично два пута више него 2016. године у Женеви, када је на Скупштину пристигао рекордан број председавајућих парламената. Све скупа, Петербург очекује око хиљаду ипо учесника из више од 150 земаља света.

 

Др Иван Пајовић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде