Насловна Аутори Томислав Кресовић: Моћ партијских књижица у Србији?

Томислав Кресовић: Моћ партијских књижица у Србији?

165
0
ПОДЕЛИ

Србији (ни)је потребна политичка дебата?

Од повратка на парламрнтарни систем 1990. године  у Србији се поставља питање „Да ли је потребна или је нужна политичка  дебата и дијалог  власти и опозиције  и друштва?. До вишестраначких избора у Србији организовани су  формални „округли  столови“  власти и опозиције  око   услова за   одржавање  парлемантарних избора. Ова дилема из јесени 1990 године, и  данас после  27 година   је у Србији значајна. Направљни су мали кораци у парламрнтарној демократији ,али  у Србији и даље  недостаје  „здрава“  политичка и  јавна дебата,полемика и дијалог који јача  демократску културу, одговорност и бригу  за државу  и  народ. Србија нема  дебате и дијалог власти и опозиције. Није га било ни 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012 нема га ни данас. Власт,  која год била за себе је заузела позицију силе и ароганције, а опозиција комплекса „ниже вредности“, подељености и унутрашње  суревњивости.

 „Политички круг“ власти и опозиције

Опозиција која  постаје власт у Србији   понаша се исто  као и претходна власт, а она се стално  пуни резервоаром  „пребега“ претходне власти. Бивши постају садашњи, а и  обрнито  и  ту се формира олигархијски круг моћи. Цену плаћа друштво и гласачи, који у једном периоду гласају  за једне, па за друге и тако се губи социјлно и политичко  стабилно  бирачко тело битно за стабилне демократије. Интереси, моћ партијских олигахија и страначке политике делују као политичка  предузећа. Партијске књижице постају као „радне“ или „чековне“  за поједине  друштвене слојеве. Србија  је данас више партијска и политички индоктриирана него у  једнопартијском систему. Моћ партијске књижице је јача од „црвене књижице“ са Титовим ликом до 1990 године. Борба политичких олигархија не воли дебате и дијалоге, већ   монологе уз  јак  утицај  режимских медија. Они који су сада опозиција, а били су  власт и оставили су  у наслеђе феномен „глувих телефона“, односно  супротних  мишљења и политика.

„Партијске књижице“ као радна  места ?

Политичке партије у Србији стално траже кроз своју страначку прагматику политичке „непријатеље“ у супроставњеним партијама, а онда се откива и политичка „пета колона“ која касније прелази  у друге  партије  када процени  да  партије у којима су губе позиције. Тако имамо грађане са више од три  партијске књижице  које користе као своје улоге за  нова радно места и позиције. Да би се доказали са новом партијском књижицом, морају да  „ревидирају“ одају, издају ,цинкаре и пониште претходна убеђења, пријатеље, да би добили подршку нове странке и доказали се као „правоверни“. Управо због тога и нема дебате и дијалога јер бивши су садашњи, а садашњи су бивши и тешко је да се око нечега договоре. Интереси и опстанак у политичкој игри је изнад свега. Зато се и каже да морал и није толико важан у политици колико интерси и тренутак. За оне који су изван политичких партија нема много места нити утицаја, нема много јавности нити права на јавну политику. Они грађани без партијских књижица једино могу  да  на изборима гласају  или буду „бели листићи,“  и да  нестану  у  својој „аноними“,Онда партије које се боре за власт „јуре“ грађане без  партијских  књижица да  гласају за њих  уз разна обећања.

Томислав Кресовић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде