Саша Недељковић: Сећање на Соколско друштво Београд III

Поделите:

У часопису Савеза Соко Србије „Око соколово” од јуна 2017. изашао је интервју са Павлом Врачарићем, почасним чланом Соколског Савеза Србије. На питање како је постао соко, одговорио је да је рођен и растао у соколској породици. Његов отац Владимир је 1908. био у Вуковару члан Српског сокола. После Првог светског рата био је члан новосадског соколаског друштва. Брат Павла Врачарића Боривој и сестра Гордана били су соколићи. Такође у његовој широј породици одрасли су били соколи : учитељи Жарко Зечевић, ујак Паја Ковач, Олга Зечевић. Олга Зечевић је била члан управе Соколског друштва  Београд III. (1)

У Београду је после ослобођења и уједињења 1918. дошло до наглог прилива  становништва. На периферији Београда су преко ноћи настајала читава насеља. Видно се истицао Смедеревски ђерам. У Београду су тада постојала  само три соколска друштва : Матица,  Београд I и Београд II. У лето 1928. покренута је иницијатива за оснивање градског позоришта. Иницијативом Добре Богдановића сазвана је 1 јула 1928. конференција грађана Смедеревског ђерма и Булбудера у основној школи на Смедеревском ђерму.   На   конференцију је дошао пуковник  Драгутин Живковић, члан  Соколског друштва Београд II. После говора о покретању позоришта  говорио је Живковић о значају соколства и потреби оснивања соколског друштва. То је прихваћено и изабрана је управа. (2) Управа је решила да се упозна са соколском идејом. Од Соколске жупе Београд  тражила је правила и  литературу.  (3)

У свечаној  соколској поворци приликом  прославе Пробоја Солунског фронта 7. октобра 1928. учествовало је 11 чланова Соколског друштва  Београд III. У Народном позоришту прослављена је двадесетогодишњица соколског рада Мирослава Војиновића, заменика начелника Југословенског соколског савеза. Делегат Соколског друштва  Београд III, Рајко Мићић, поздравио је Мирослава Војиновића у име друштва.(4)

У основној школи „Цар Душан” отворена је 2 децембра 1928.  вежбаоница Соколског друштва  Београд III. Старешина друштва Илија Петковић отворио је свечану седницу и вежбаоницу. Певачки хор „Тесла” отпевао је први део соколске химне „Хајте, браћо !”. Старешина је прочитао текст заклетве коју је поновило целокупно чланство друштва.  Хор је отпевао други део химне. Момир Коруновић је у име жупе поздравио Соко Београд III. Др. Иван Рибар поздавио је друштво у име Соколског друштва  Београд II. После тога су се ређале вежбе осталих соколских друштава из Београда и мушке и женске деце  Сокола Београд III. Свечаност је завршена после игранке. (5)

Тома Владимировић, родом из Скопља, био је вежбач од 1914. После 1919. постао је предњак Соколског друштва у Скопљу. Од 1921. до 1923. био је начелник у Соколском друштву Велес, куда је био послат од Жупе. Вратио се у Скопље и био начелник новог Соколског друштва Скопље I, које је основано 1924, и у коме је био старешина Драгутин Живановић. По одслужењу војног рока 1926. Тома Владимировић се вратио у Скопље и наставио рад у истом друштву. Од 1927. до јула 1928. радио је у  Соколском друштву Велес, а затим је прешао у Београд и био начелник Соколског друштва  Београд III. (6)

 Адвокат Доброслав М. Богдановић, подпредседник београдске општине, био је старешина друштва од 1930. до 1933. Тамбурашки збор и музичка секција основани су 1930. Музичка секција састојала се од 20 чланова свирача подељених у 3 одељка : оркестар са 10 чланова, џез-оркестар од 5 чланова и 4 заменика; тамбурашки збор са 10 чланова. Друштвена фанфара са 6 чланова основана је 1932. Музичка секција први пут је учествовала са својим оркестром на академији друштва 1 децембра 1930. Тамбурашки збор свирао је Соколски марш и три народна напева, оркестар две увертире и један балет, а џез оркестар игранку. Тамбурашки збор учествовао је у Љигу  приликом освећења заставе тамошњег соколског друштва, на неколи посела и приликом излета. Музичка секција  учествовала је на забавама и приредбама осталих друштава и то : Друштву за уређење и улепшавање Булбудера и околине, Јадранској стражи, Ђачком склоништу, Дечјем обданишту, … . Такође спремала је комаде „Ковачев студент”, оперу у 3 чина; „У краљевству патуљака”, дечју игру у 3 чина од Рибичића; позоришни комад у 1 чину „Нада Истре” Клонимира Шкалка. (7)

Поводом Посланице римокатоличког епископата на соколство и “пунктација” са седнице управе друштва 19. јануара 1933.упућен је телеграфски протест Савезу Сокола и председнику министарског савета. (8) У приређивачки одбор друштва ушли су : начелник Тома Владимировић, начелница Косовка Филиповић, Ђорђе Станојевић, Иван Бан и Марјан Черновиц. На седници нове управе друштва 26 јануара 1933. старешина Живановић је истакао чињеницу да су у нову управу ушла три свештеника : православни, старокатолички и муслимански. Старешина је поздравио свештенике Магазиновића, др. Калођеру и Хаџића, и истакао да је овакав заједнички рад у соколу најбољи доказ, да је соколство за јединство. Позивајући их на заједнички рад, замолио да и делом потврде речи : „Брат је мио, које вјере био”. Имам Хаџић захвалио се на поздраву и заветовао се да ће свим силама радити за соколство и његове идеје. Друштво је основало стрељачку секцију за коју је је Београдска стрељачка дружина ставила на располагање своје стрелиште.(9) На окружном слету Смедереву почетком јуна 1932,  Соколског друштва  Београд III учествовало је са 68 чланова. По налогу Савеза Сокола Тома Владимировић уредио је за изложбу Соколски павиљон на слету у Прагу 1932. Друштво је учествовало на школским свечаностима у Булбудеру (прослава Св. Саве, на забавама Фонда сиромашних ђака, Ђачког склоништа и Дечјег обданишта). Преко својих чланова друштво је помагало Булбулдрском месном одбору Друштва Црвеног крста и Јадранској стражи у скупљању прилога и учествовало на њиховим приредбама. Помагало је и Друштвима за уређење  Булбудера, Предграђа принца Томислава, месном одбору друштва „Просвета”. (10) Заузимањем просветара Душана Прице за књижницу друштва добијено је преко 100 књига од министарства просвете и 13 књига од Учитељског удружења. Од жупе Београд добијено је око 50 књига. Основана је дечја књижница 1930. и набављени дечји класици „Златна књига”, … . Почетком априла 1933. отворена је читаоница. (11)

Друштво је извршило освећење камена темељца 21 јуна 1931. Старешинство  са соколима кренуло је у поворци од техничког факултета ка дому. Напред је ишла застава Соколског друштва  Београд IV са Чукарице, после ње војна музика. Прота Љубомир Богићевић и имам Абдулах Хаџић извршили су освећење камена темељца. Соколски дом друштва је освећен 6 новембра 1932. Чинодејствовали су прота Љубомир Богићевић, старокатолички жупник др. Нико Калођера, имам Абдулах Хаџић и рабин Абинум. На јектанија је одговарао певачки квартет Престоничког одбора Јадранске страже којем је дириговао Живојин Пауновић. Квартет је певао и неколико песама. Говорили су старешина друштва Доброслав М. Богдановић,  старешина Жупе Београд Бранко Живковић, председник Престоничког одбора Јадранске страже др. Душан Пелеш, и свештеници Љубомир Богићевић и старокатолички жупник др. Нико Калођера. Свечаност је закључена академијом. (12) Летње вежбалиште поред дома отворено је јавном вежбом  20 јуна 1932, пре завршетка дома. У друштвеној књижници било је преко 500 дела са преко 1.000 књига. Књижница је била подељена на дечју, нараштајску (омладинску), соколску и забавну. Уз књижницу друштво је имало  књижницу ђачких уџбеника, којима су се служили сиромашнији чланови и чланице. При друштву основане су секције : луткарска, позоришна и мушки мешовити хор. Петогодишњицу друштво је прославило 5 новембра  1933, уз освећење заставе друштва, дара Вере и Ђорђија Гајиновића ветеринара. Друштво је 1934. основало сеоску соколску чету у Винчи  са око стотину чланова. Чета је 1935. осветила своју заставу, дар лекара дра Воје Станисављевића. Нараштајска застава друштва, дар  апотекара дра Ђорђа Станојевића освећена је 12 децембра 1937. Чланови су у великом броју учествовали на свесоколским слетовима 1930. у Београду; 1932. у Прагу; 1935. у Софији; 1938. у Прагу. На покрајинским слетовима у Југославији учествовали су у Сплиту, Љубљани, Сарајеву, Шибенику, Загребу, Суботици, … .(13)

На дечјој академији 3 априла 1932. први пут је наступио соколски дечји хор са песмама у два и три гласа, које је спремио просветар. На Видовдан 1933. певала су у два и три гласа деца соколићи из школе „Цар Душан”, а на дан престолонаследника Петра деца соколићи из школе „Филип Вишњић” (14)

Соколско друштво Београд III са Звездаре учествовало је 1929. са одељењем нараштајаца на академији Соколског друштва у Старој Пазови, када је одржана и жупска годишња скупштина. Друштво је послало своје делегате на академије   Соколског друштва Београд Матица и  соколског друштва у Земуну. Соколско друштво Београд III учествовало је средином септембра и почетком октобра 1930. на прославама у Љигу и  Старој Пазови. У  Љигу је освећивана застава друштва, а у Старој Пазови камен темељац Соколског дома. На челу са Богдановићем и начелником Владимировићем друштво је учествовало у  Љигу са 54 члана. На прослави су вежбали са справама и одржали концерт тамбурашког збора. У  Старој Пазови друштво је учествовало на челу са Миличком Шошкићем, Миладином Јовановићем и начелником Томом Владимировићем. Истакле су се чланице вежбом „У колу”. Друштво је учествовало 14 јуна 1931. на прослави освећења заставе  Соколског друштва  Београд IV Чукарица и 20 септембра 1931.  у свечаној поворци Соколског друштва  Београд V Сењак поводом  освећења заставе. Учествовали су мањим бројем чланова  у Старој Пазови 4 октобра 1931. на прослави 25 годишњице друштва и  освећења дома. Делегати друштва присуствовали су на академији руског сокола, и на свечаностима соколских друштава у Обреновцу, Барајеву и Руми. На прослави 50 годишњице  Соколског друштва  Матица 1932. учествовао је млађи нараштај тачком „Ђаволић”. На оснивање руског соколског друштва  у Земуну послана је 12 јуна 1932. делегација. Чланство свих категорија друштва учествовало је 26 јуна 1932. на јавној вежби Соколског друштва  Београд II. На освећењу камена темељца  Соколског друштва  Београд IV 7 августа 1932. присуствовало је старешинство и чланство друштва. Неколико чланова друштва присуствовало је  14 августа 1932. освећењу  заставе у  Барајеву. На  освећење заставе у Обреновцу 18 септембра 1932. присуствовали су делегати друштва. На академији  руског сокола 11.3. 1933. присуствовала су 4 делегата.  На академији  Соколског  друштва  Београд II  23.4.1933. било је неколико делегата. Приликом освећења соколског дома на Чукарици 21. 5. 1933. учествовало је друштво са 350 чланова, на јавном часу и увече на академији једном вежбом са свим категоријама.

Друштво је учествовало 18 јуна 1933. на јавној вежби и забави Соколског друштва  Београд VIII и  6 септембра 1933. на Жупској прослави десетогодишњице старешине престолонаследника Петра.  Било је представљено делегатима на академији  Соколског друштва  Београд II; затим приликом  освећења заставе у Руми, на жупском соколском вечеру;  са већим бројем чланства у свечаној поворци на Спасов дан, о слави општине града Београда. (15)  Павле Врачарић је присуствовао прослави Првог децембра 1932. На прославу га је повео брат Боривој. Павле био одушевљен, и на братовљево питање “Хоћеш ли ти да долазиш овде ?“ рекао је да хоће, и наредне недеље одвео га је на час соколића. Постао је члан друштва Београд III. У интервју је истакао да је соколски дом постао његова друга кућа. Ту је вежбао читао зидне новине, у читаоници узимао књиге. Своје окретне игре је увежбао на соколским матинеима. На летњем вежбалишту је једна група играла одбојку, друга група је скакала скок у вис и у даљ у пешчану јаму. Нараштајке су вежбале бацање диска. Нараштајци и чланови бацали су куглу. Зими вежбалиште је претварано у залеђену површину на којој су вежбали клизање на леду. Павле Врачарић је истакао да га је уз учење за школу, програми у соколани и вежбалишту везали за Ђерам и да никад није имао жеље да одлази у центар Београда. Васпитавали су га против пушења и конзумације алкохола. Имали су културно-просветни програм, па је прво гледао луткарске представе, а затим читао улоге за поједине лутке. Био је у хору у коме су увежбавали патриотске песме. (16)

На жупским утакмицама на Сави у пливању и скоковима 27. августа 1933. учествовало је и Соко Београд III са једним учесником. Код мушког нараштаја првак на 50 м. слободан стил био је Божидар Арсић из  Соко Београд III.(17)

Друштво је планирало да освети своју нараштајску заставу 12. децембра 1937. (18)

 На конференциjи Савеза Сокола Краљевине Југославиjе посвећеноj соколским четама у Мостару учествовали су представници свих жупа из Југославиjе, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза сокола 1935. На конференциjи jе утврђен став да су чете jеднаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течаjеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секциjа и хорова. (19) Друштво Београд III је 1934. основало сеоску соколску чету у Винчи  са око стотину чланова.

Друштво  Београд III прославило је Први децембар 1936. одржавши свечану седницу управе у присуству својих чланова. Свих дванаест београдских и два земунска друштва одржали су ујутру своје свечане седнице. На седницама је говорено о значају Дана Уједињења, читана је посланица Савеза Сокола, изнети су нацрти соколске Петрове петогодишњице рада, полагало је завет на верност соколској идеји ново чланство, вршено је превођење из млађих у старије категорије и предаване су дипломе награђенима на жупским утакмицама. Жупа Београд организовала је заједнички помен изгинулим и умрлим члановима београдског соколства у капели на новом гробљу. Чинодејствовао је из почасти, члан друштва Београд III, прота Милутин Магазиновић. На помену су биле делегације свих београдских друштава.  После локалних свечаних седница  сво чланство београдских друштава, у соколским одорама, са заставама на челу дошло је у двориште Савеза Сокола, одакле је формирана поворка. На челу поворке ишла је жупска коњица  са коњичком фанфаром, па затим пешадија са соколском музиком друштва Београд VIII. Соколско  друштва Београд VIII довело је своју чету Железник, а Соко I чету из Болеча, те су чете учествовале у поворци у народним ношњама. Поворка је прошла кроз град до Коларчевог народног универзитета, у чијој дворани одржана свечана седница Управе Жупе Београд. Члан сокола Драг. Гошић, члан Народног позоришта, рецитовао је песму од Ст. Бенешевића “Први децембар”, а академско певачко друштво “Обилић” певало је песму “Народни збор” у један Мокрањчев руковет. Соколско друштво Београд III  одржало је после подне свечану приредбу за децу са позориштем лутака, а увече свечану академију са вежбаћим тачкама. (20)  Соколско друштво Београд III приредило је освећење нараштајске заставе  12 децембра 1937. у свом соколском дому у Војвођанској 31-а.

У свом дому Соколско друштво Београд III одржало је предњачки течај за чланове своје чете у Винчи. Течај који је завршен 24.2.1938, похађало доста чланова а предавали су и чланови управе жупе Београд. (21)

Соколско друштво Београд III прославило је 18 децембра 1938. на свечан начин десетогодишњицу рада. Друштво је одржало свечану седницу на којој су поред чланова присуствовали изасланици жупе, других соколских друштава и других организација. Старешина друштва Добра Богдановић изнео је у свом говору укратко рад друштва и поздравио изасланике и госте. Свештеник Душан Јовановић одржао је помен умрлим члановима и чланицама и у име своје цркве честитао јубилеј. У име жупе ђенерал Андра Петровић, заменик старешине, честитао је на успешном раду. У име друштва Истра-Трст-Горица говорио је инж. Анте Лорендин. Свечаност је завшена са “Хеј Словени”. У вече приређена је академија на којој су наступиле све категорије. Друштвени хор и музика учествовали су на свим друштвеним приредбама. Позориште са луткама приређивало је поучне представе за децу.  Позоришна секција спремала је позоришне комаде из народног живота. (22) У друштву је 1939. припремана велика соколска приредба. На летњем вежбалишту прављена је „жива пирамида”. Павле Врачарић био је на врху и држао заставу. Сомборски соколи су имали летовалиште на уласку у Ивањицу. Позвани су да учествују и чланови Београдског сокола III. Уз Павла Врачарића били су Недељко Прица, Станче Ковачевић, Миле Костић, … . Било је и панчевачких сокола, Кончар  и нараштајке Мира и Нада. Било их је преко 180. Једна барака је била женска, друга мушка а у трећој трпезарија са кухињом и магацином.  У сећању Павла Врачарића остао је излет почет ноћу уз Јавор до врха. Вежбао је са бициклом заједно са Станком Одавићем и Муракозом. Летовање је трајало месец дана. Соколско друштво је организовало излете бродом од Београда до Винче. У четворореду су ишли од старог Ђерма  до пристаништа и певали соколске песме „Малена је Фрушка Гора”,  „Соколи били на Авали”,  … .  На броду који је пловио само за соколе, од  Београда до Винче, била је војна плех музика која је све време свирала. У Винчи су их  дочекали соколи и маса грађана. Винчански младићи и девојке, као и београдски нараштајци и нараштајке приказивали увежбане саставе. Организован је ручак на обали Дунава на дашчаним монтираним столовима.  (23)

Поводом прославе 550 годишњице Косовске битке 1939. Соколско друштво Београд III са Звездаре је заједно са редитељем Петром Матићем одлучило да прикаже драмски спев „Смрт Мајке Југовића“ од Иве Војновића на летњем вежбалишту. Представа је требала да буде изведена уочи Видовдана, али због кише одложена је за 1 јул. На представи је било око 2.000 гледалаца. Гледаоци су били из свих слојева и свих крајева Београда и као и из околине. Представу је помогло Градско поглаварство и управа Народног позоришта. У представи су играли глумци из Удружења и гости из Народног позоришта. У комаду је учествовало око 300 лица (глумци, хорови дечији, женски и војни оркестар). Академију је отворио старешина друштва Добра Богдановић. Др. Нико Калођера одржао је предавање о Косовској битци и значају Косова. Затим је музика свирала увертиру. У првом чину се појављује Двор Југовића, мајка, девет снаја Југовића и унучад. Други чин почео је женским хором уз пратњу оркестра. Љуба Дамјанова дочекала је Дамјана, а мајка кад је чула за погибију Југ-Богдана и младих Југовића, враћа Дамјана на Косово да и он положи свој живот за отаџбину. У трећем чину, Косово поље, пуно жита. На пољу жена жање са унучићем. Турци гоне робље. Гуслар пева. Појављује се Косовка девојка са кондирима. Долази поворка. Хор пева Свјати Боже. Народ долази са свих страна. Носи цвеће и побожно клећи уз поворку. Доносе главу Југ-Богдана и руку Дамјанову и предају мајци, која мртва пада на земљу. Трагедија је тиме завршена. Један од угледних посетилаца изјавио је после завршетка представе : „Био сам на многим местима; имао сам прилике многошта да видим, али ово што сам вечерас видео, нисам до данас видео“. Дуго се о представи разговарало у Београду и унутрашњости. Они који нису дошли на представу, долазили су касније да виде простор и кулисе. У соколском друштву сматрали су да је представа успела као ретко ккоја. (24)

  Академија Соколске жупе Београд у Народном позоришту 1940. приређена је у част гостију краља Петра II, који су позвани на прославу Материца у двору из средишта бановина и Београда. На академији су учествовала соколска друштва Београд-Матица, Београд I, II, III, Земун-Матица, Панчево и Смедерево и чета Болеч. Академија је почела говором старешине жупе инж. Светислава Вучковића и свирањем химне. Затим су млађа деца Београд-Матице извела вежбе са пушкама од Р. Бана-Шмита и мушка деца Сокола Београд III скупине од Ф.Азабагића. Млађа женска деца Београд-Матице одиграла су Косовске народне игре од А.Жица, а мушки нараштај истог друштва слетске вежбе 1941 од Р. Бана. … Соко Смедерево вежбали су Југословенску трилогију од Х. Милошевића. … Донка Шпичек рецитовала је „Соколицу”, а Сташа Анђелковић „Соколску заклетву”. Академија је завршена са “Хеј Словени”.(25)

У току последњих месеци 1939. друштво је одржало 19 посела. Посело од 16.9.1939. било је посвећено др. Мирославу Тиршу и Карелу Чапеку. Предавали су Бранислав Бакић и књижевник Нико Бартуловић. На поселу 14 октобра 1939. начелник ССКЈ. Иван Ковач предавао је “О утицају теловежбе на душу”, а после предавања наступила је врста врхунских вежбача. На поселу одржаном 11 новембра 1939. предавао је професор др. Нико Калођера о дану примирја. Прочитан је одељак из “Српске трилогије” Ст. Јаковвљевића. Милица шепа, заменица начелнице ССКЈ. Одржала је предавање “Жена у соколству”. Затим је жупска врста извела вежбе на греди и разбоју. Заједно са Управом Аеро-клуба друштво је одржало посело на коме су предавали Велеслијан и Јован Пивош из Аеро-клуба и Селимир Радовановић из начелништва ССКЈ. Приказани су филмови о једрилицама и ваздухопловству. Одржано је посело посвећено зимском спорту уз приказивање филмова које је ставио на расположење Савез Сокола. (26)  У Соколском друштву Београд III 1939. одржано је предавање са филмом о једриличарству коме је присуствовало око 120 слушалаца. (27)

 На оцеве приређена је мала свечаност за децу. Старешина друштва Добра Богдановић одржао је говор, а затим је свако дете добило кесицу бомбона.

Најсиромашнија деца добила су поклоне у оделу, ципелама, капама, џемперима … . За ту сврху постојао је социјални фонд у који је ишао прилог са гардеробе, са посела и добровољни прилози помажућег чланства. У току новембра и децембра 1939. одржано је пет  позоришних представа за децу. Програм су изводила само деца. (28)  Редовна годишња скупштина Соколског друштва Београд III одржана је на Богојављење. За старешину био је изабран  Добра Богдановић, за заменике Стојан Глигоријевић и Иван Тринајстић, за тајника Ферид Азабагић, за просветара Имре Кон, за начелницу Добрила Миленовић.  На седници Старешинства  друштва, одржаној 18 јануара 1940. решено је да се приложи још 900 динара као помоћ Соколској жупи Београд за кујну у којој су се хранили незапослени чланови соколских друштава. (29)

Начелништво друштва је заједно са Просветним одбором било решило да отвори предњачку школу. Школа је требала да траје једну годину. У програму је било предвиђено изучавање соколске историје, идеологије, организације, историје теловежбе, Тиршевог система, анатомије, физиологије и хигијене теловежбе, прве помоћи, педагогије, … . Практични и теоријски часови требали су да се одржавају сваке стреде од 19 часова. Предвиђено је да  изводи предавања која су одржали чланови Предњачког збора, Управног, Просветног и Лекарског одбора буду умножени. Рад у школи почео је 31 јануара 1940. Старешина  Добра Богдановић  отворио је школу својим говором. Пошто је начелник И. Кон дао слушаоцима неколико упустава о похађању школе, просветар Бор. Врачарић одржао је предавање : „Како и зашто је постало соколство”. Истог дана предавао је Бранислав Бакић : „Значај теловежбе са физиолошког и педагошког гледишта” и „Историја, вредност и подела масаже” а  И. Кон  „Теловежба код старих народа”.  На поселу од 10 фебруара 1940. посвећеног Младој Босни говорио је Радмило Грђић, тајник Савеза Сокола. У Фонду за доградњу Дома  било је 20.000 динара.  Летње вежбалиште друштво је зими претворило у клизалиште. У друштву је радила друга група мушког нараштаја, већином из редова занатлијске и трговачке омладине. Зато што су били сиромашни и живели у рђавим хигијенским приликама начелништво друштва је посебну пажњу посветило њиховом васпитању, како телесном, тако и духовном. Из података које је друштво сакупило у анкети већина њих се хранила по народним кухињама а радно време им је било по 12-15 часова. (30)

Вече словенских народних игара  одржано је 2 марта 1940. у Соколском дому. Из техничких разлога одржано је костимирано вече уз учешће чланова Југословенско-пољске лиге, Руског сокола у Београду и Удружења Истра-Трст-Горица. Вече је отворио Митар Баошић са  неколико пригодних речи. Девета дечија академија одржана је 3 марта 1940. Наступили су чланови нараштајског одсека. Академију је био отворио Данило Малешев, заменик начелника друштва. (31) Трећа нараштајска академија одржана је 6 априла 1940. у дому друштва. Академију је отворио др. Нико Калођера. Окренувши се нараштају који је био постројен на позорници, говорио је о теми : “Омладина и идеал”. Истакао је да се клања лажним идеалима. Циљ извесних елемената био је да се омладина загреје лажним идеалима и упути путем који је носио пропаст културе, правде, слободе и истине. Чланско посело одржано је 13 априла 1940. ради пропагирања соколског таборовања. Хрвоје Мудроња предавао је на тему “Таборовање”. После предавања било је приказано неколико соколских филмова о припремама југословенских такмичара за олимпијаду. Чланско посело било је посвећено стогодишњици композитора Чајковског. Захваљујући иницијативи Станка Бенедикта организовано је 20 априла посело. Вече је отворио Иван Тринајстић, други заменик старешине, и представио живот и рад Чајковског. Истакао је да је словенска музика већином рађена по мотивима словенских народних песама и напева.  Чајковски је заједно са Мусогорским, Дворжаком и Шопеном био најизразитији представник такве музике. Станко Бенедикт и Станислав Ковачевић свирали су неколико композиција  Чајковског, а на крају је гђа Брајиловски употпунила вече са неколико словеначких народних песама. Друштво је у свом просветном раду посвећивало пажњу и вокалној и инструменталној музици. Чланови музичке секције често су наступали на друштвеним приредбама и својим интерпретирањем разних композиција пожњели успехе. Одржавали су и посебне вечери за публику која је из дана у дан показивала све више разумевања за музику. Вокална музика била је често заступљена на друштвеним приредбама. Појединци и мушки хор наступали су изводећи дела југословенских композитора.  (32) Друштво је организовало три течаја  у оквиру припреме за одбрану отаџбине.  На летњем вежбалишту организована је стрељачка школа. Чланство које је учествовало у стрељачкој школи, сваке недеље посећивало је стрелиште код Цареве ћуприје у Београду, где је гађало под вођством својих десетара. На комеморативној седници у спомен смрти краља Александра учествовала су и национална друштва. (33)

Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За чланове и чланице Сокола Београд III. Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940.  Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста  др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка  Црвеног Крста присуствовали су испиту Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор  Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше. (34)

Друштво је одржало редовну годишњу скупштину 19 јануара 1941. Скупштини је присуствовао старешина жупе Веља Поповић. Поздравио је рад друштва и истакао да може да служи као пример многим соколским друштвима. Редовна седница просветног одбора одржана је 29 јануара 1941. (35)

После Априлског рата 1941. соколско друштво је било забрањено. После 1945. нове власти су уместо сокола основале Друштво за телесно васпитање Партизан. Звонко Шабан се почетком педесетих година двадесетог века учланио у Партизан Београд III. Од предњака друштва слушао је да је то друштво наставак предратног Соколског друштва Београд III.

Стари чланови Соколског друштва Београд III на Звездари састајали су се бар једном годишње у салама ресторана да би обнављали успомене из младости проведене у соколани. Веровали су да соколство кад-тад опет заживети. Од 1960. састанци су били учесталији. Увек су веровали да ће соколство кад-тад опет заживети. Зато су радосно дочекали обнављање Сокола Југославије 1992. Подстакнути овим окупили су се стари чланови и обновили Соколско друштво Београд III Звездара.  (36) Павле Врачарић био је један обнављача Соко Звездаре.

У оквиру прославе јубилеја 200-годишњице Првог српског устанка обновљено Соколско друштво Београд III на Звездари организовало је 2004. излет аутобусом на Опленац. На излет је ишло 22 соколића из соколског друштва Нови Београд на челу са начелником друштва професором Обрадом Јанковићем, а из друштва Звездара 14 соколића и 8 чланова, на челу са старешином Зораном Андрејевићем. Прво су посетили Орашац. Пред меморијалним спомеником у Маричевића јарузи говорила је професор историје Сузана Анић. Потом су обишли спомен цркву, па музеј и спомен школу. Затим су отишли у Аранђеловац и Буковићку бању. Пут су наставили према Тополи и Опленцу. Посетили су храм Св. Ђорђа. Обишли су музеј. У Тополи су посетили Карађорђеву цркву, Конак, Кулу и музеј Првог српског устанка. (37)

Соколско друштво Београд III било је најбројније соколско друштво у Београду. Основало је своју соколску чету у селу Винчи. После Априлског рата 1941. било је забрањено, а од 1992. обновило је рад.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Напомене:

  1. Др. Владимир Вукашиновић, „Интервју са  Павлом Врачарићем, почасним чланом Соколског Савеза Србије”,  „Око соколово”, Београд, јун 2017, бр. 63-64, стр. 26-29;
  2. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, Београд 1933, стр. 4, 5;
  3. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, Београд 1933, стр.  6;
  4. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, Београд 1933, стр. 11;
  5. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, Београд 1933, стр. 12, 13;
  6. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 37, 38;
  7. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 20, 23,49, 50, 51;
  8. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 32;
  9. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 34, 35;
  10. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 68;
  11. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 49;
  12. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 54, 55, 56;
  13. „Соколско друштво Београд III“, „Око соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр.7, стр. 146; И.Т, „Прослава десетогодишњице Соколског друштва Београд III“,  „Око соколово“, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2, стр. 26, 27;
  14. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр. 45, 47;
  15. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр.  65, 66 и 67;
  16. Др. Владимир Вукашиновић, „Интервју са  Павлом Врачарићем, почасним чланом Соколског Савеза Србије”,  „Око соколово”, Београд, јун 2017, бр. 63-64, стр. 26-29;
  17. М.Ј, „Жупске пливачке утакмиице”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1933, бр. 37, стр. 3;
  18. Вести, „Око соколово“, Београд, 1 новембар 1937, бр. 10, стр. 243;
  19. Павле Врачарић, „Соколске чете”, „Око соколово”, Београд, Јул 2009, бр. 33-34, стр. 26;
  20. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 39,40, 41;
  21. Вести, „Око соколово“, Београд, 1 март 1938, бр.3, стр. 53;
  22. И.Т, „Прослава десетогодишњице Соколског друштва Београд III“, „Око соколово“, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2, стр. 26, 27;
  23. Др. Владимир Вукашиновић, „Интервју са  Павлом Врачарићем, почасним чланом Соколског Савеза Србије”,  „Око соколово”, Београд, јун 2017, бр. 63-64, стр. 26-29;
  24. „Видовдан у Соколу Београд III“, „Око соколово“, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 97;
  25. „Жупска соколска академија”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2;
  26. Бор. Врачарић, „Из просветног одбора”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 37, 39;
  27. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“, стр. 24, Око Соколово, Београд, април 1940, бр. 4;
  28. Бор. Врачарић, „Из просветног одбора”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 37, 39;
  29. „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2;
  30. „Вести Соколског друштва Београд III“, „Око Соколово”, Београд, 1 март 1940, бр. 3, стр. 55;
  31. „Вести Соколског друштва Београд III“, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 72;
  32. „Вести Соколског друштва Београд III“, „Око Соколово”, Београд, мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 103;
  33. „Вести Соколског друштва Београд III“, „Око Соколово”, Београд,  1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 174, 175;
  34. И.Т, „Народно-одбрамбени рад у Соколском друштву Београд III”, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;
  35. „Вести Соколског друштва Београд III“, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруар 1941, бр. 1, стр. 16;
  36. Зоран Андрејевић, „Соколско друштво Београд III Звездара”, „Око соколово“, Издавач Соколска жупа Београд, јануар 1997, бр. 7, стр. 8;
  37. Зоран Андрејевић, „Били смо у Орашцу, Тополи и Опленцу”, „Око Соколово“, Београд, септембар-октобар 2004, бр. 19-20, стр. 5, 6;
Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *