Насловна Култура САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – граматички неправилне

САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка – граматички неправилне

598
4
ПОДЕЛИ

Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства, објављено је на порталу Хронограф.

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присуству или одсуству неке равноправности или дискриминације у језику.

Образложење

1.Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

2.Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћењеchairperson, а уместо policeman – officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

3.Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…).

Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

4.Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

5.Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена.Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос.Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје ГК Франкфурт. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен као одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.

Преузето са портала: Хронограф, сведок нашег времена

in4s.net

4 КОМЕНТАРА

  1. ЈЕЗИК ЈЕ ТАКАВ ДА НЕКАДА И ГРАМАТИЧКА „НЕПРАВИЛНОСТ“ ПОСТАЈЕ „ПРАВИЛНОСТ“, МАДА „ПРАВИЛНОСТ“ У ПРИНЦИПУ МОРА ИМАТИ ПРЕДНОСТ. Српски језик спада у језике који имају трородност. А то значи да је природно да се разликује род у називима за занимања и сл. Правило треба да буде да треба сачињавати речи за жене у обављању функција свуда тамо где је то могуће. Код нас је проблем у томе што жене нису у ранијим временима ни обављале многе функције које су имали мушкарци.Стога нису ни постојале речи за функције које обављају жене. Како се у животу то мења, нормално је да се мења и српски језик у разликовању рода у многим функцијама. За највећи број речи могуће је сачинити реч за жене. То је нама необично у неким речима јер је постојала „лењост“ у језику, тј. лењост људи да стварају речи за женски род. То ће се полако мењати. И треба да се мења у корист разликовања рода у називима за послове које жене нису раније обављале. Наравно, тамо где је то неприродно, треба стварати нове речи. Многима је необично све што је ново. Стога некоме сметају неки називи у женском роду. А треба имати у виду да се понекада у језику прихвата и оно што граматички и није некада „правилно“. Није реткост у језику да „неправилност“ постаје „правилност“.

  2. Није тачно да су речи „војникиња“ и „секретарка“ граматички неправилне. Потпуно су правилне. Српски лингвисти су веома чудни. Ове су им речи „неправилне“, а „правилно“ им је то што једини на свету једино Србима у њиховом језику нормирају два писма и тако најпре затиру српско писмо, а онда и утичу на једну врсту озбиљне графичке шизофреније у Срба. То их не брине, а брину о „правилности“ речи за жену „војникињу“!

  3. Uopšte mi nije jasno šta toliko iritira uvažene dame „doktorke lingvistkinje“ u nekoj rodnoj/polnoj „ravnopravnosti“ u imenima profesije! Gospođa „ta i ta“ šofer/šoferkinja; oficir/oficirkinja; major/majorkinja isto dižu noge na ramena prilikom seksa nezavisno u kom je rodu njihovo zvanje! Tako i linvistkinje koje „traže rodnu ravnopravnost“ za svoja zvanja, neće biti „doktori“ nego „doktorke“ i td. ali, moraju dići noge visoko (ili negi drugi „stil“ (poza) nezavisno u kom rodu je tituliraju kolege i kolegice! Znači, suštinski se tu ništa ne menja, ona je i dalje žena, a žene imaju pizdu i na to su ponosne! (Jedino ove „doktorke“ imaju neki kompleks na svoju pizdu!

    O JEZIKU
    („O Jeziku rode da ti pojem“)
    Jezik je organ al’ isto i medij,
    jezikom se prenosi ono što vredi
    ali se njime i obmana šalje
    a njen je cilj da dopre što dalje!
    Jezik se govori, piše i čita
    jezikom se može svašta da pita
    i odgovor ispravan se dobiti može
    – ako se reči – pravilno slože!
    Za to jezike treba učiti
    pa makar se njma morao namučiti
    – jer koliko znaš – toliko vrediš
    samo znanjem možeš svoj um da središ.
    Nepoznat jezik jeste barijera
    iza nje često neporazum vreba
    pa ako su tvoje namere čiste
    – problem je kako ih razumeti iste!
    Jezik je bogatstvo u izrazu reči
    da izrazi misao na način „naj preči“.
    Neki sebe smatraju za jezičke čistunce
    guše ga i sputaju mu razvojne vrhunce
    a on je slobodan i razvija se sam
    – njemi ne treba taj jezički blam!
    On je k’o voda kad korito traži
    da istinu izrazi a ne laži
    il’ je k’o roba da trgovac proda
    pa kupca da nađe – zvuči što slađe!
    Nije važan jezik kojim govoriš
    ako se dijalogom u ničem ne sporiš?,
    Dobre misli povezuju ljude
    i one se samo na jezik prevedu
    – sporazum je tu – kad sve je u redu!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде