Мр Данијел Игрец: Шта се крије иза слаткоречиве реторике НАТО-а према Србији?

Поделите:

Мај 2017: Британски парламентарац Ричард Бенион, члан Парламентарне скупштине НАТО пакта, написао је извештај у којем је Србију означио као највећи реметилачки фактор на Балкану.

Октобар 2017: На састанку Комитета за економију и безбедност Парламентарне скупштине НАТО-а Србија је, за разлику од претходних извештаја, похваљена и о њој се говори афирмативно. Она се чак помиње и као „један од најпоузданијих партнера Западне алијансе“ у овом делу Европе.

Шта се десило па су званичници НАТО пакта за само неколико месеци заузели став, дијаметрално супротан оном који су према нама гајили у досадашњим извештајима? Помало изненађује оваква, може се рећи радикална, промена реторике, зар не?

Нипошто.

На делу је само једна од добро познатих западних политика према Србији, метода „штапа и шаргарепе„, метода „привлачења“ ради даљег комадања и уништавања наше државе под плаштом приче о „евроатлантским интеграцијама„.

НАТО је врло добро свестан да се пред Србијом отварају конкретне и суштинске геополитичке алтернативе, алтернативе од којих се назиру вишеструке, огромне и опипљиве политичке, економске и безбедносне користи за разлику од апстрактних и магловитих европских обећања.

У страху да би наша држава могла одлучније да крене путем тих алтернатива Запад се као курва додворава и умиљава, упучујући Србији „позитивне сигнале“ и служећи се афирмативном реториком, како би је задржао у својој орбити утицаја.

Али слатке речи и гола реторика су једино што унутрашње расцепљени Запад са озбиљно пољуљаном глобалном доминацијом може да нам понуди.

Надајмо се само да владајуће структуре неће пасти на лепе речи и ради њих жртвовати озбиљну перспективу која се Србији отвара даљим продубљивањем сарадње са новим светским центрима моћи – Русијом, Кином, БРИКС-ом, ОДКБ-ом, Евроазијском економском унијом, Индијом, Турском и свима онима који више не желе да буду под атлантистичким јармом.

Превише пута до сада смо били намагарчени и зарад пустих обећања Брисела и Вашингтона пристајали на развлашћивање државе, отимачину њених природних ресурса, деградацију наших војних, образовних, научних и културних капацитета. И шта смо добили? Добили смо једно велико ништа – нашли смо се на дну међународних лествица према економском развоју и квалитету животног стандарда становништва док смо у области одлива мозгова у самом европском и светском врху. Сада имамо могућност да озбиљном државотворном политиком, политиком стратешког позиционирања у новом, мултиполарном светском поретку повратимо изгубљено и обновимо свој суверенитет.

Преко 80% грађана Србије је против НАТО интеграција.

Зато сваки наш следећи корак мора да буде усмерен ка јачању војне неутралности са циљем да се она у догледно време верификује и на међународном плану.

 

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

Поделите:
11 replies
  1. Пржун
    Пржун says:

    Бајтт,
    браво Бајтттт!
    Ти си србенда из Словеније.
    Сви срби треба да се преселе у Словенију да би им било боље него код куће.
    Можда све србе могу да замене два – Вучић и Вулин. Да вам њих пошаљемо, бићете нај у Европи и шире.

    Одговори
  2. Драган
    Драган says:

    “ЕПИЗОДА“:
    “Тако се мој пријатељ и бивши колега из бенда Урбана герила, који
    већ тридесет година живи у Британији, присетио епизоде са српских
    протеста у Лондону поводом НАТО бомбардовања 1999.
    Пришла му је Енглескиња с малом ћерком, и уследио је дијалог.
    „Објасните ми шта се тачно догађа у вашој земљи, пошто мислим да
    није све онако каквим се приказује на нашој ТВ.“
    „Шта вас буни?“ упитао је мој ортак.
    „Па, збунио ме је разговор с мојом ћеркицом пре пет минута. Питала
    ме је зашто се бомбардују Срби?
    Рекла сам јој зато што су зли.
    A моја ћерка је само кратко рекла на то: ‘Па, ако су они зли, зашто
    они нас не бомбардују?'“

    Драган Славнић

    Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      Moj Igrec, Zapad se niti “ dodvorava“, niti “ umiljava“, UVIJEK ISTIM NACINOM RADI STO RADI; i nije problem u Zapadu- on radi svoj posao; problem je u meni koji znam ili, po funkciji, moram znati sta je taj Zapad, taktiziracu spram njega i znati kako i koliko taktizirati; ali ja moju funkciju ne smijem pretvoriti u taktiziranje, njoj mora predlezati strategija kako se v r e m e nebi pretvorilo u niz, jednih te istih, ponavljajucih trenutaka- od ovih se ne vidi ili ne zeli vidjeti i niz povoljnih, a propustenih, sansi da se zahvati u ono stratesko. Evo- pa zavrsavam!-, jutros je Kolinda G. Kitarevic u Sociju, prijem kod Putina. Gledam na ruskom kanalu: latinka z n a ko danas, a i sutra, drma pozornicom- kada vidis mene jadova i nju, moras Igrec, ako imalo imas dostojanstva, da, zbog mene, osjetis bar stid. Priblizicu: kada bi joj Putin rekao da joj nude eto tu sitnicu-Centar za crezvicajne situacije ka sto je u Nisu, ma odmah bi prihvatila i nebi se srpski, tj. bedno mudrovalo o nekom dipl. statusu… A ja? Ja volim da narod bude takav da misli da sam ja JA- Centar oko kojeg oblecu muve, te iz Centra „govorim“ na nacin da uoblicim u rijeci zujanje muva… I uspjesan sam, a za narod vreme prolazi, makar bilo svedeno na niz jednolicnih trenutaka… Sitnica?: u momentu kada Kitarevicka pruza ruku Putinovoj Ruci ja sam pomislio kako ce Putina potapsati po ramenu, ucini mi se i, mozda, i zapjevati mu
      k a lj i n k u, bas ono sto bih ja ucinio, jer mi i nije u mozgu da ucinim nesto
      za Narod- vazno je da narodu milo da sam ja JA! Jer😵putina je mnogo…

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *