Томислав Кресовић: Суверенитет Србије на испитивању?

Поделите:

Kолико је Србија независна држава?

Председник Србије и лидер СНС за медије каже „Суштина политике за коју се залажем је независна Србија. Независна, не само у својим границама, већ пре свега у одлучивању и бризи за свој народ. Ако то неко не може да разуме, онда је то његов проблем. Нека сви знају: водићемо јединствену – српску политику у коју се странци неће мешати док сам ја на челу државе!“. Поставља се суштинско питање колико је Србија суверена и независна држава, односно колико је самостална. Уставно и правно она је субјект међународног права и чланица је УН и других међународних организација ,,има формално своју државну политику и институције. Где је онда Србија као држава у проблему када дефинише свој суверенитет и независност?

Отето Kосово и независност Србије?

Србија каже председник Александар Вучић је „независна у својим границама”. Поставља се питање да ли Србија има тачно дефинисане своје границе, или има низ међународних спорова пре свега са Хрватском, а највећи проблем је државна сувереност Србије на Kосово и Метохија која је по Уставу део Србије, а у реал-политици Kосово је „независна” држава призната од око 100 чланица УН, пре свега САД и највећег броја чланица ЕУ. Србија је по Бриселском споразуму на Kосову видно „суспенодована” и обавеза Србије на путу ка ЕУ је пуна нормализација односно признање независности Kосова ”. Дакле Србија на Kосову и Метохији није суверена већ је у протекторалном статусу САД, НАТО и ЕУ и са влашчу Приштине на највећем делу Kосова и Метохије. Суверенитет и територијални интегритет Србије на Kосову и Метохији је суспендован и угрожен од 1999 године. Сада међуародни фактор на путу Србије ка ЕУ тражи уставно „брисање” Kосова као аутономије Србије.

Моћ Брисела и САД на независност Србије?

Србија на путу ка ЕУ, као кандидат извршава обавезе отварањем поглавља који су у великој мери „суспензија” домаћег законодавства и прихватње „правила игре” ЕУ иако се не зна када ће Србија и да ли ће учи у ЕУ. Србија се законима које доноси по правилу ЕУ одриче низа својих национланих и државних интереса на „бланко” и у Србији се формира политика ЕУ без статуса Србије у ЕУ. Годишња цена пута Србиеј ка ЕУ је око 80 милиона евера. Ако Србија тежи да буде у ЕУ до 2025 мораће да уплати више од 600 милиона евра. Пут у ЕУ има своју цену. ЕУ постаје оптерећење својом бирократском праксом која кроз законе угрожава низ људских права и сувернеитета држава. Реалност је и британски референдум „Брегзит”. На стање суверенитета утичу ии међународне организације попут ММФ које „кроје” не само домаће финансије већ и низ економских и политчких слобода. Србија има ограничену сувереност и по питању војне неутралности, јер је између концепта НАТО који је увезан у одбрамбени систем и ОДKБ са Истока из Русије. На овај начин Србија нема ни пуну војни сувернеитет већ је „протекторално” везана. На политичкој сцени Србије од 2000 године амбасадори моћних држава пре свега САД, Немачке, Велике Британије. Русије свака на свој начин утиче на унутрашњу полтику, на носиоце власти пре свега Председника Владе и и Председника Србије. Амбасадори моћних држава често преузимају улогу критичара, кадровика и саветника у Србији, и то је показатељ да ни институције власти у Србији нису у потпуности независне. Чувени теоретичар међуародних односа Ханс Моргентау је дао образац државне моћи, односно факторе који дефинишу државну моћ (територија, становништво, економија, ресурси, институције, етнички односи, безбедносни фактори, позиција у међународним односима и друге). Србија по Моргентау нема пуну сувереност и независност. Ако Председник Србије мисли да је суверност и независност само право на избор институција пре свега владе и председника државе онда је ово питање банализовано.Сви председници Србије и владе изабране су на изборима вољом грађана, али у „сенци” су били и остали разни страни утицаји и притисци који утичу на носиоце државне власти. Вођење јединствене државне и националне политике је тешко за реализацију јер чим је Србија кандидат за ЕУ видно је предала свој суверенитет Бриселу, ММФ али и моћним државама које утичу на позицију Србије 564,0 у региону и начину вођења унутрашње и спољне политике. Данас ни чланице ЕУ нису више суверене јер су највећи део свог суверенитета предале ЕУ и НАТО и то утиче и на полтичке институције у државама чланица ЕУ. Исто ово важи и за све државе на Балкану које имају ограничени суверенитет како је својевремено дефинсао совјетски државник Леонид Брежњев.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply
  1. Manfred Augenthaler
    Manfred Augenthaler says:

    Tomo,u poverenju…procitao sam samo naslov i prva dva reda,i dosta,veruj mi.
    Ali cu ti ,u vezi naslova reci nesto…eno nocas,pocela hapsenja po Spaniji,lidera separatista.
    Tako se cuva suverenitet.
    Onaj ustasa Pucdemon ima rok do 06,00 sabajle,u cetrvrtak,da povuce rec i potpis o nekakvoj republici kataloniji…tada ce katalonsku policiju staviti pod komandu Madrida,a sefa su ves stavili na optuzenicku klupu…a posle dolaze po njega,po tog fasistu i egojistu Pucdemona,i jos nekoliko njih,ekstremista.
    Nisam Tomo vidovita Zorka,jednostavno,to je posao ozbiljne drzave.
    Sve su im vec rekli,nema tajni.
    A mi,sta mi radimo Tomo?
    Umesto da hapsimo Haradinaja,mi sa njime pravimo koaliciju…protiv nas.
    I to orkestrirano saopste svi pijuni na vlasti…da nas ubede Tomo,da je dobro,da je odlicno,da „srpska“ lista,sadejstvuje Haradinaju?!
    Ponizavaju nas bre mnogo,sramota bre Tomislave.
    Izvini Tomo,zaista nemam zivaca da ti posvetim paznju celom tekstu.
    Ne zameri.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *