Мр Данијел Игрец: Амбасадори САД – пси чувари америчке „дубоке државе“

Поделите:

Светска јавност навикла је на каубојски начин опхођења америчких амбасадора без обзира на то где они били стационирани. Сваки њихов потез показује да то нису представници „колевке савремене демократије“ како у својим говорима воле да називају Америку већ обичне експозитуре америчке империјалистичке политике.

Бахате изјаве, дате у заповедничком тону и са циљем да код државних власти изазову одређено (Вашингтону пожељно) понашање постале су свакодневица дипломатије САД. Брутално мешање у унутрашње ствари суверених држава постало је најомиљенија пракса дипломатских представника Вашингтона.

У демонстрирању те праксе не заостаје ни актуелни амбасадор САД у Србији, Кајл Скот. По узору на свог претходника, Мајкла Кирбија, који је узимао себи за право да одређује хоће ли наша држава угостити руског председника Путина или не, Скот се у више наврата до сада уплитао у ствари које су ван домашаја његових ингеренција и које спадају у искључиву надлежност унутрашњих органа државе Србије.

Присетимо се само коментара поводом „спонтаних“ грађанских протеста одржаних на пролеће ове године када се амерички амбасадор отворено ставио на страну демонстраната, критикујући државно руководство због „нетранспарентности политичког деловања“ и оптужујући државне институције за „недостатак поверења јавности“ у њихов рад. Да ли је то амбасадор САД умислио да је држављанин Републике Србије па да себи даје за право да критикује њену власт и учествује у њеном политичком животу? У обиму посла једног амбасадора није да изражава став о легитимитету и легалитету државних институција јер он није никакав правосудни орган па да о томе може да доноси одлуку. Његова функција је да доприноси стабилним односима двеју држава и да поштује власт коју су својом већинском вољом изабрали грађани државе у којој делује.

Не прође дан, а да Кајл Скот не прозбори коју критику на рачун државе Србије и потеза њених власти који одступају од зацртаног курса европеизације спољне политике, натоизације безбедносног система и пацификације српског друштва. Тако се последњих дана појавила још једна „добронамерна критика“, овога пута упућена на рачун српског Министарства одбране јер његови представници, наводно, величају“ратне злочинце, подривајући тиме рад на побољшању имиџа Србије у САД„.

Замислимо сада да српски амбасадор у Америци изађе са ставом да је Вашингтон са својим глобалним интервенционизмом починио стравичне ратне злочине над светском популацијом и да Стејт департмен и Пентагон својом политиком непризнавања злочина умањују имиџ САД као демократске државе. Не би прошао ни сат, а тај амбасадор већ би се налазио у авиону на путу за Београд. Притом Србија за разлику од Америке никада у својој историји није водила освајачке ратове већ се искључиво бранила од најезде агресора. У последњем између тих ратова српски генерали нису били ратни злочинци већ браниоци свога народа и зато има држава пуно право (а и дужност) да им укаже адекватно поштовање и уважавање.

Како то да Кајлу Скоту не смета деловање хрватских власти које доказаног ратног злочинца Анте Готовину промовишу као будућег саветника у Влади или поступање правосудних институција БиХ које ослобађају Насера Орића, човека за којег постоји мало море доказа о учешћу у ликвидацији и масакрирању на хиљаде српских цивила? Одговор се крије  у томе да за нашу државу не важе исти стандарди већ политика дуплих аршина чија је Србија мета већ годинама.

Није на амбасадору једне државе да даје своје мишљење о искључиво унутрашњим политичким процесима са јасном тенденцијом дестабилизације интерних политичких прилика и вршења притиска на власт да се повинује жељама оних који стоје иза таквог једног амбасадора.

Поврх свега, кад му се спочита да својим непримереним понашањем нарушава међудржавне односе он узврати реченицом: „Нисам се мешао у ваше унутрашње ствари. Само сам коментарисао!“

Очигледно амерички амбасадори своју дипломатску функцију не схватају као инструмент промоције и учвршћивања односа матичне државе са државом у којој бораве већ као средство дисциплиновања државних власти и њиховог подјармљивања америчким интересима. Они себе доживљавају као колонијалне намеснике постављене од стране вашингтонске метрополе да политику земаља у којима службују кроје према интересима својих политичких газда.

Они као верни пси бране оне који их финансијски и материјално одржавају у животу и оштрим зубима нападају и демонизују сваки покушај вођења самосталне и аутентичне државне политике.

 

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. Патриота
    Патриота says:

    Јуче је Чепурин само поменуо статус за Ниш а Скот као куче одмах скаче и лаје већ данас у председништву како би то спречио, ако смо држава тај статус треба потписати Русима још у петак кад дође Шојгу, доста нам је скотова и каубојске политике Запада и Америке, па јел треба да наљутимо Путина толико да ће пре да дође у усташки Загреб код Колинде него код нас, у Београд и Бањалуку?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *