Драгомир Анђелковић: Квадратура позерског пријатељства & Ердоган

Поделите:

 

 

Непосредно пред долазак у званичну посету Србији, турски председник Ердоган је истакао да су односи Србије и Турске веома важни за мир и стабилност Балкана. Јер, како је појаснио – подразумевајући да о регионалној улози његове велике и моћне државе не треба посебно причати – „Србија је кључна земља на Балкану за очување мира и стабилности”. С друге стране председник Вучић је нагласио да је посета турског лидера потврда великог пријатељства два народа и прилика да се отпочну нови процеси у међусобним односима. Председник Србије је при томе акценат ставио на економске односе те се захвалио турским инвеститорима. У сличном духу је било и оно што нам је после (гео)политичког увода поручио Ердоган, откривши да је заједнички циљ Србије и Турске да међусобна годишња размена ускоро достигне милијарду долара.

НЕОБИЧНО „ПРИЈАТЕЉСТВО“

Све речено лепо звучи и примамљиво делује. Но, да видимо шта је ту реално и на који је то начин, а колико у свему има протоколарних и пригодних фраза, које увек прате сусрете на врху. Поготово представника држава које су не тако давно прошле кроз период напетих односа. Нема сумње да Србија и Турска умногоме имају, а тим пре су у претходним деценијама на наглашен начин имале, супротне геополитичке интересе. Додуше, не нашом кривицом. Турска се поставља као чувар отоманског наслеђа, укључујући његове етничке компоненте произашле из исламизације током османлијске власти над нашим крајевима и са тим повезаних етно-конфесионланих процеса. Такође је бранилац (квази)државне конфигурације Балкана наметнуте после распада Југославије, чијем стварању је и сама битно допринела.

Анкара је почетком 90-их подржала настојање муслиманске елите у Сарајеву да осамостали Босну и Херцеговину у административним границама које је имала као република некадашња југословенске федерације. То је подразумевало гажење легитимног права српског конститутивног народа на упоредно самоопредељење у смислу одбране права на останак у заједничкој држави са Србијом и Црном Гором. И уз то је имплицирало покушај наметања хегемоније БиХ муслимана над тамошњим Србима и Хрватима.

Тиме је проузрокован рат у коме је Турска на разне начине активно подржавала муслиманску страну. Тако је поступала и у вези са Косовом и Метохијом, где је, додуше у првој фази знатно прикривеније, била на позицијама албанског сецесионизма. Касније је Анкара попустила све кочнице и  била међу најгорљивијим заговорницима и потом учесницима оружане НАТО агресије на Србију те, у другој, мирнодопској етапи агресије, стварања и признавања накарадне косовске парадржавне творевине.

АНТИСРПСКЕ КОМБИНАЦИЈЕ

Јасно је колико су свиме тиме погођени српски интереси. Штавише, они су и даље мета Анкаре. Турска одобрава жеље Сарајева да Република Српска буде суштински угушена, макар и опстала као пука административна јединица без изворног, и у Дејтону потврђеног, државног садржаја. Слично ствари стоје и са Косовом и Метохијом. Није ни за очекивати да Турска одустане од тамошње сецесије коју је подупирала, али она наставља да ради против нас, неумањујући своју подршку актуелном настојању Приштине да заокружи своју накарадну „државност“ кроз чланство у релевантним међународним организацијама и проширењем круга држава које су признале сепаратистичке тековине косовско-метохијских Албанаца.

Да ствари буду и горе Анкара изражава подршку тзв. „територијалном интегритету Косова“, што, како изгледа, представља из њене перспективе црвено светло за његову могућу поделу, о којој Београд тихо поново почиње да прича као моделу за какво-такво компромисно развезивање косовског чвора. Штавише, такав став може да се тумачи као подршка за покушај окупације и севера Косова у неком тренутку. Између осталог и ради тога већ сада Турска асистира припремама за стварање тзв. косовске војске.

Тешко да су све то добре основе за пријатељство Србије и Турске. Наравно, осим ако се не ради о својеврсном садо-мазо геополитичком односу, где Србија одустаје од виталних српских националних интереса, односно своди своје претензије само на заштиту онога што је остало од њене територије и на настојање да се крња српска држава и део српског националног простора који обухвата, економски консолидује и некако укључи у све флуиднији евроатлантски поредак. Надам се да није тако, јер то би било за наш народ погубно.

ЛАЖ И ИСИТНА

Геополитичка архитектура Евроазије је дубински већ промењена а само је питање када ће и како то постати формализовано. Држава Курдистан у повоју, нарушавање турско-америчког савезништва, све отвореније непријатељство Анкаре и Берлина, руски успеси у Сирији. То су само неки аспекти тих ерозивно-конструктивних кретања у вези са Турском. А ради њих је Анкари битно и да на Балкану потврди свој значај, односно учврсти статус кво на начин како га она види.

То подразумева – ако је то могуће – додатно претварање лажи у „истину“ и истине у лажи, те цементирање већ раније обављених таквих подухвата. У том лицемерном светлу, деловање Срба на северу Косова има сецесионистички карактер, о одбрана целовитости Косова је у складу са међународним правом. Босна и Херцеговина је недодирљива а Република Српска реметилачки фактор као што су, наводно, Курди на Блиском и Средњем истоку.

Нема везе што је садашња конфигурација Балкана настала као резултат чистог, западно-турског, директног или индиректног насиља. Економском, пропагандном и војном агресијом ту, баш ту, срушено је међународно право, што данас као бумеранг погађа многе државе од Шпаније до Ирака, укључујући и саму Турску.  Срби у БиХ и Хрватској су у време почетка распада Југославије, у складу са њеним тада важећим уставом, имали право да на територијама где су били већина одлучују о својој судбини једнако као и њихови други конститутивни народи. Штавише, право конститутивних народа на самоопредељење било је старије од аналогног права југословенских република.

(И)РАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ

То је Запад у савезу са значајним факторима из тзв. „исламског света“ (Турска, Иран, Саудијска Арабија) грубо анулирао. Додуше и ми смо – уместо да одлучно делујемо у складу са могућностима које нам је пружао Устав државе у којој смо живели – накратко пристали да учествујемо у прљавој игри која је до тога довела. Да сада не ширим причу о Бадинтеровој комисији (1991-92), али она је, уз маскирање бруталног разарања светског поретка у лажно рухо међународног права, трасирала пут за једнострану сецесију Хрватске, Словеније, Македоније па, на крају крајева, и БиХ.

Неко са стране је узео себи за право да процењује да ли има шансе да опстане или је у фази распадања међународно призната држава, и какве ће, упркос ономе што каже њен уставни поредак, бити нове међудржавне границе њених административних елемената. Ипак, чак и Бадинтерова комисија није могла да призна право на сецесију Косова. Но, исти они глобални играчи међу којима је велику улогу имала и Турска, који су се подржавајући рушење Југославије позивали на поменуто арбитражно тело основано од тадашње Европске економске заједнице – противно његовим ставовима да републичке границе постају државне – дрско су радили на отцепљењу Косова од Србије. И, да се не лажемо, у многоме су то постигле.

Сада је Анкара дошла у ситуацију да неки од ње моћнији чиниоци, по свему судећи, прихватају да се на делу крурдског ентничког простора, макар де факто, омогући постајање курдске државе са  последицама које то у наредним етапама може да има и по територијални интегритет Турске. А већ пре тога свакако ће та земља осетити консеквенце по њену стабилност, међународни престиж и мир унутар њених граница. Авет разбијања Југославије лебди над светом. Но, то су сада већ турски а не наши проблеми. За разлику од те земље која у духу своје отоманске империјалне традиције и исламске солидарности делује против нас и тамо где је се то – ако посматра у ужем смислу своје националне интересе – не тиче, Србија је давно доказала да ван сфере наших непосредних интереса не чини ништа против Турске и када то може.

Сетимо се само грчко-турског рата (1919-1922) када је регент, односно затим краљ Александар Карађорђевић – можда и погрешно – одбио да се у сукоб умеша на страни Грчке и тако у критичном моменту, када је и мали додатни импулс могао да пресуди исход рата, допринесе и горем удару на турске интересе од онога који су Срби доживели крајем 20. века. Да је тако било, вероватно, током ратова за југословенског наслеђе не би имали на начин како је испало Анкару против себе. Наравно, Турска све то не цени, што је и за очекивати од рационалних геополитичких играча. Ту, по правилу, нема емоција нити памћења онога што није исплативо. Немамо основа да се љутимо на друге што не поступају ирационално као ми. Уместо тога вратимо се, уз уважавање историјског подсећања, актуелној посети турског председника Србији и перспективама турско-српских односа.

СТАТИКА И ДИНАМИКА

Турска свакако не намерава да помогне решавање „српског питања“ ни на начин који би подразумевао чак и болне компромисе (нпр. одрицање од дела КиМ) ради дуготрајнијег мира и помирења балканских народа. Камоли да је спремна да са нама прави аранжман који подразумева више од тога. Напротив, од нас очекује да се ради интереса оних према којима има дубинске симпатије на Балкану (Албанци, исламизирани Срби тј. Бошњаци), тотално одрекнемо права да у по нас повољнијим геополитичким околностима ишта учинимо себи у корист (нпр. ујединимо се са Српском или подржимо њено право на самосталност).  Све то има и блискоисточну димензију у контексту борбе Анкаре за непроменљивост граница (пошто је већ допринела њиховој промени тамо где јој је то одговарало, односно и сада би нашла неку алхемијску формулу да прича једно а ради друго када би јој неко ставио у изглед припајање нафтом богатог ирачког Мосула који одавно прижељкује).

Турци полазе од просте конструкције: како на Балкану тако и на Блиском истоку. Разуме се, на начин да њима све иде у корист. То у овој фази када су на помолу по Турску опасне тектонске промене, подразумева тежњу статици а не динамици. Из нашег угла, наравно, ствари стоје другачије. Не треба да срљамо нити да се активно мешамо у надигравања великих, али нам свакако одговара, када су српски интереси већ били грубо рушени, да се постојећа геополитичка архитектура нашег ширег и даљег окружења суочи са озбиљним изазовима. Осакаћене српске земље, тј. територија која је данас под јурисдикцијом Београда и Бањалуке је по светским стандардима ретко хомогена. Срби ту чине 85-90 посто становништва, док је већина мањина добро интегрисана. Постоје само мање, и то испресецане српским појасевима, зоне потенцијални и актуелних сепаратистичких струјања, али ако смо каква-таква држава а не баш државни провизоријум, то не би смело да нас озбиљније угрози. Опет, око нас се налазе разноврсне вештачке творевине које стоје на стакленим ногама и питање је да ли би и како опстале у новонасталим околностима а без директне стране подршке.

Све у свему, нама одговара парафраза познате изреке једног кинеског лидера: нека цвета хиљаду геополитичких цветова. Макар то бујање носило са собом и ризике. Не одговара нам замрзавање постојећег поретка већ динамика па ћемо видети шта ће из тога испасти. Било би  сулудо да Београд буде бранилац светског и регионалног система који је на разне начине антисрпски, што не значи да треба да делујемо као авангардни рушилац било чега. Нека се ствари развијају својим током а на нама је да чекамо прилику да их у погодном моменту, уз што мању цену, усмеримо себи у корист, али и да до тада не нарушавамо позиције које сада имамо и омогућавају нам офанзиву у погодном тренутку (од севера Косова до РС). Да не заборавим и Црну Гору, где је Београд већ озбиљно подбацио на рачун тамошњег српског народа изложеног, без претеривања, идентитетском геноциду.

РУСКИ КЉУЧ

Када све речено саберемо и одузмемо, јасно је да ми са Турцима нисмо никакви пријатељи. Само се правимо, што је сасвим уреду док је у функцији економске сарадње. Нама требају инвестиције, Турцима простор за привредну експанзију. Док не преузимају секторе који су за нас од стратешког значаја јер се одражавају на капацитете државе да се бори за своје интересе – добродошли су. Имамо у позерском падању у загрљај интерес и ми и они. Потенцијал за економску кооперацију свакако је вредан тога те празних фраза које нам политичари сервисирају. Уз то оне имају и значај у вези са заливањем националног престижа, поготово турског.

Та земља жели да буде велика сила, али ипак је још далеко од тога. Озбиљан регионални чинилац јесте, у стању је да брани свој суверенитет, али у спољном судару са Русијом или САД види се, како би наш народ рекао, „ко коси а ко воду носи“. А ми јој добро дођемо са нашом спремношћу да, макар вербално, признамо примат великима који је и већи од значаја који имају. При томе, верујем, у нашим институционалним структурама ипак имају на уму да на Балкану Анкара ни приближно није оно што су Москва и Вашингтон. Када се ради о утицају на овдашње процесе битна је – што свакако није мало – скоро колико и Берлин, само док је немачки примат у економско-финансијској сфери турски је у домену утицаја на муслиманску популацију али и мигрнтске изазове.

Тако ствари стоје. Са посетом Ердогана, уз сву помпу, ништа се радикално није променило. Привредни односи свакако додатно добијају замајац. Протоколарно „пријатељство“ се подиже за један степен. И то је то. Међутим, не значи да ће трајно бити тако. Да на специфичан начин релативизујем оно што сам рекао. Са Турцима смо сада далеко од тога да будемо истински пријатељи па и геополитички партнери. Но, можда последње у неком моменту и постанемо, без обзира на колизију интереса и сентимената којима смо се бавили, што трајно искључује прво. Само по себи, у домену билатералних односа, ни право партнерство није могуће, али као део ширег геополитичког мозаика постоје извесне шансе да се њега дође. У вези са урушавањем постојеће геополитичке архитектуре света и изградњом нове, можда дође до стратешких споразума између Руса и Турака и у вези са Балканом, односно њиховог споразум да се заједнички боре за наметање договорених сфера утицаја. Тада се отвара простор и за, макар у минималним оквирима (РС, Црна Гора и Србија са делом Косова), решавање „српског питања“.

Али не заваравајмо се, то понављам, да би нам и тада Турска била „пријатељ“. Пријатељ и кључни савезник за тако нешто Србији може да буде само Русија. То је истина као што је чињеница да су у геополитици могућа креативна решења те је много тога до неких граница подложно променама. Сетите се само недавног наглашеног руско-турског непријатељства проузрокованог обарањем руског авиона и садашњих помака ка озбиљној сарадњи. Слично томе, прилагођено нашој величини и уз неизоставну асистенцију Москве, није искључено ни проналажење својеврсног модуса вивенди између нас и Турака. Али, поново смо код фактора и граница које дефинишу простор за геополитике маневре, без Русије остаје нам да се са Турцима само правимо да смо „пријатељи“ и тргујемо. Не ваља ако имамо илузије да је другачије.

Драгомир Анђелковић

ПЕЧАТ

 

Поделите:
5 replies
  1. KiM
    KiM says:

    nije Arktik, pa da se deli, vec deo suverene drzave Srbije.Ne deli se KiM, vec Srbija, a ni Srbija se nece deliti, vec ce razmeniti svoju teritoriju na jugu Srbije za svoju teritoriju na severu KiM.

    Одговори
  2. Manfred Augenthaler
    Manfred Augenthaler says:

    VOJNI saveznik Srbije je Rusija,a EKONOMSKI Kina.
    Nemojmo to zaborvljati.Pustite statistiku,gde EU prednjaci,pa kada su nas okupirali.
    Sruse nam firmu,ili je otmu,pa posle kazu,da ta firma(koja je nasa),trguje sa EU,jel?
    Pa nam kao daju bespovratno 500 miliona evra i sire se po TV…a oteli nam 50 milijardi evra,kroz bombardovanje i otimacinu,koju zovu,privatizacijom.
    Ta „ekonomska“ unija,jeste i vojna unija,ali to ne zelimo da kazemo… u koju nas uvlace,na nacin da je sve njihovo a nista nase,(nase je da radimo za njih i za platu od 300 evra) ,taj fenomen neko tek treba da objasni,jer propaganda kaze da je to model,ok.
    Srbija ima sve sanse da nestane.Sasvim ozbiljno i bez dileme.
    Sa zapada katolicki popovi sede na haubama zapadnih tenkova,od Ukrajine do Krajine,i ubijaju ppravoslavlje…
    A sa juznog dela istoka,nadiru islamisti,raznih nacija i etnickih grupa,naseljavaju,otimaju…
    Ne zna se ko je gori.
    Muslimani imaju praksu da do 30% njihovog stanovnistva u nekom mestu ili zoni,cute,ali posle 50%,izlaze na ulice i traze „pravo“…to zavrsava otcepljenjem,na periferiji hriscanstva,ali oni tu logiku imaju i u sred Pariza…samo cekaju momenat.
    Ali,katolici su jos gori.
    Ako ima 3% hrvata u Drvaru,Subotici ili bilo gde,oni traze svoja prava,na nacin da to izgleda kao da je upravo njih,97%.
    Jos gore,ako jedno dete ima jednu osminu(1/8) hrvatske krvi,dakle,ako mu je baba po majci hrvatica,a sve ostale babe i dede,Srbi,dete je Hrvat,sa hrvatskim pasosem,koje mu se forsirano daje,ali i sa svim sansama da se to dete krsti upravo u katolickoj crkvi.
    Mozda politicari prodaju „veru za veceru“,ali narod to radi zbog radnog mesta ili golog opstanka…
    Znamo ko i znamo gde,na zalost.
    Ta ogavna katolicka politika i sirova islamska politika,dovesce do toga da sledeci „kosovski boj“ bude izmedju Turaka i nekog NATO pakta,ko zna kog.
    Svakako,tada nas nece biti,ne zato sto necemo u NATO,vec zato sto nas nece biti.
    Resenje je vratiti stvari na pocetak,sto kaze pesnik,“kada se reka zamuti,podji ka izvoru“…
    Kosovo Srbiji vratiti,oterati vestacki naseljene siptare tokom komunizma i sada posle okupacije,vratiti Srbima prava i zemlju…u CG,Makedoniji,BIH ,Hrvatskoj.
    Izboriti se za princip da se drzava ne moze prosirivati „katapultiranjem naroda“…
    Posebno ne vrsenjem genocida.
    Jer ce to sutra osetiti Francuska,zbog Alziraca,Nemacka zbog Turaka,Spanija zbog Marokanaca…
    Ako to ne moze,pa onda nas nema.
    Dzaba jalove price,ako toga nema.
    Rusi i Kinezi su daleko,ako mi svoj strateski polozaj narusavamo i gubimo svaki dan.
    Onda nas jednostavno nema.

    Одговори
    • Spase Uzelac
      Spase Uzelac says:

      Ne za 300 njihovih usranuh evra, vec za manje od dvjesta; a da nas nece biti, to uporno tvrdim; i da nekog jada bude, to necemo biti mi, vec svjezi
      o n i, a u fji ispunjavanja gologuzacke obaveze i ciscenja njihove „stvari“ u svrhu slhedece upotrebe.

      Одговори
  3. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    „Приближује се њихово царство, њихова апсолутна власт! Почиње неограничена власт њихових идеја пред којима вену осећања човечности, жудња за истином, хришћанска и национална осећања, као и осећања националног поноса европских нација“.
    Ф. М. Достојевски

    Имајући на уму да је југословенски робовласник Јосип Броз Тито, Франков супарник у продаји милионских радника-гастарбајтера на извесном западно-европском капиталистичком маркету, који су постали марксистички вишак вредности шездесетих и седамдесетих година, укључио југословенски рајхстаг у свемоћну корпоративну Светску Федералну Владу (World Federal Government, United World Federalist, World Constitution and Parliament Association… ) у Њујорку у Сједињеним Америчким Државама, у којој је имао, између осталих и своје представнике др. Алексу (Алоша) Беблера и др. Лазара Мојсова ((Види: Olivia Marie O’Grady, The beast of the apocalypse, Benicia, California, 1959, стр. 397; Gary H. Kah, En route to global occupation – A high ranking Government Liaison exposes the secret agenda for world unification, Lafayette, Louisiana, 1992, стр. 189).

    У овом контексту ваља указати на историску чињеницу, да су рат у Југославији планирали и изазвали западно-европски и амерички империјалисти и да су
    организовали, контролисали, усмеравали, наоружавали, тренирали, помагали, снабдевали и потпаљивали терористичке, милитаристичке и сепаратистичке антијугословенске фракције, преко којих су остварли своје националне и виталне интересе у оквиру завојевачке стратегије НАТО пакта, која се састојала у највећем злочиначкиом подухвату у историји Европе после Другог светског рата и у највећем етничком чишћену србског прекодринског и Косовско-Метохијског историског простора (Види: NATO SUCCEEDS IN DEFEATING — DESTROYING — THE FIRST SOVEREIGN NATION IN ITS 50-YEAR HISTORY! Knowledgeable Americans would have been livid had the United Nations attacked Serbia, because they would have realized that it might be Serbia today, but the United States tomorrow being attacked. What most people do not realize is that NATO IS the United Nations! We look at founding NATO documents for the startling truth. http://www.cuttingedge.org/archives1999.html;

    Исто: AMERICAN TROOPS ACTING AS POLICE IN SERBIA, EXACTLY AS THE 1952 ILLUMINATI PLAN CALLED FOR! American troops are now on the ground in Kosovo and surrounding areas of Serbia, and are acting as a police force. This is precisely the role envisioned in the 1952 Illuminati Plan to police all areas of the world after the New World Order was established. Clinton is following the plans of the Conspiracy exactly! http://www.cuttingedge.org/archives1999.html;

    Исто: ILLUMINATI ACHIEVES ITS 1952 GOAL OF PUTTING AMERICAN GROUND TROOPS INTO YUGOSLAVIA THROUGH THIS WAR OVER KOSOVO In NEWS1270, we revealed the plan to place American troops in the Balkans, Yugoslavia, Romania, and Bulgaria. We demonstrated that this war was the ruse to achieve this goal. Apparently, this ‘peace agreement’ fulfills that goal; American troops are going to Serbia, and we are already in the other countries in that region. http://www.cuttingedge.org/archives1999.html;

    Исто: NATO CONTINUES TO INCH ITS WAY TOWARD THE 1952 GOAL OF ESTABLISHING AMERICAN TROOPS IN THE BALKANS AND YUGOSLAVIA The existence of this part of the plan proves timing of Antichrist is very close! As we pointed out in NEWS1270, the Illuminati decided to place American troops in six different areas of the world after the New World Order had been established, with one of those areas the Balkans and Yugoslavia. This „war“ is simply the ruse to get these troops in this region. Now, Clinton and other NATO leaders are gradually edging toward this goal, with one eye on American polls each step of the way. http://www.cuttingedge.org/archives1999.html;

    Исто: IN 1952, THE ILLUMINATI PLANNED TO STATION AMERICAN TROOPS IN THE BALKANS AND YUGOSLAVIA AFTER NEW WORLD ORDER WAS ESTABLISHED! President Clinton is simply following the Illuminati Plan as he maneuvers American troops into the former Yugoslavia! This information demonstrates that Clinton has to order troops into Serbia if he is to fulfill this part of the Plan. Conspiracy skeptics are also going to have to admit we have a Conspiracy afoot. http://www.cuttingedge.org/archives1999.html;

    Исто: Region 55 — Yugoslavia, Greece, Albania, Romania, and Bulgaria — the Balkans Region [NOTE: Serbia, Bosnia- Herzegovina, Croatia, and Macedonia were originally part of Yugoslavia; See CIA map of this Central Balkans Region, at http://www.odci.gov/cia/publications/factbook/figures/802587.jpg You can also view the general map of Europe at http://www.odci.gov/cia/publications/factbook/figures/802586.jpg ] -http://www.cuttingedge.org/archives1999.html).

    Да би се ово могло разумети потребно је имати у виду програм Џорџа Ф. Кенона, који се 90-тих годнина XX столећа залагао у западно-европском и америчком империјалистичко- тријалистичком естаблишменту за “ограничени сувернитет за Србију”. Кенон је посебно познат широј србској јавности од 1948. године и као један, између осталих, Брозових ментора и главних режисера и пројектаната у НАТО-југословенском, бундистичком, фабијанском, троцкистичком, комунистичком и интермаријумском рајхстагу. Он је у познатом тексту којег је објавио под насловом ”Балканска криза 1913. и 1993,” дословно рекао:

    “Турци су за време вишестолетног владања на Балкану били сразмерно сношљиви према немуслиманским верским установама. Однос турских власти према тим установама у сваком случају, није био главни приговор против њих…

    Не ваља бити преоштар када је реч о Турцима, зверства која им се приписују у
    извештајима нису већа од оних што су их починили хришћани према Турцима…

    Пре свега, јасно је да је ситуација на Балкану, према којој Сједињене Државе не могу остати равнодушне, у првом реду проблем Европљана…

    Обичај да се такав статус додељује Балканским народима није новост. Таква
    пракса је уследила пре једног столећа, кад се прва од њих ослободила турског
    ропства. Ни тада то није било срећно решење, што је јасно наглашено у Кернеги извештају 1914. Врло брзо, то је постало јасно да су нове државе имале велике тешкоће у односима једних према другима да сарађују у мирном и зрелом начину. У извесном смислу, било је више мира док су били под турском влашћу, него што су имали када су стекли своју независност…

    У вези са тим, постоји и додатни проблем због будућих односа појединих народа, посебно Срба, да их прикажемо као водећи пример кршења једног и темељног услова за примање у чланство Уједињених нација…” ( Види: George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, стр. 3-7).

    На послу су се опет нашли дегенерисани и денационалзовани „Срби и Српкиње“ интернационалисти, римски католички темплари, идолатристи, окулисти, езотеристи и парамилитаристи-исламисти, као остаци бивших империјалиста, Османлија и Аустро-Угара. Хрвати су „били у Хрватској владајући народ, а у свима другим јужним покрајинама Аустро-Угараке, као римокатолици, привилегисани према Србима. Године 1918, та српска раја изједначила се с њима. Они су, осим убеђених Југословена, морали то тешко примити, као и остали народи-господари: Мађари, Немци, Арнаути, Турци. Једнако би аристократа тешко примио друштвено изједњачење свога кмета са собом“, како то лепо рече Адам Прибићевић.

    Одговори
  4. Вуле
    Вуле says:

    Радун: „Ој Турчине од невоље куме.“ Све човек рече у едной реченици. Одвалише два тешка шамара сили у кою се луди надамо (авион и амбасадор) и на концу слизаше се ко нокат и месо? Сећа ли се неко од вас, ние то тако давно било, они се почерупаше, Русия намигну на Србе, Срби скочише на ноге лагане, Русия сколпи мир са Турском у коме Србие нема. Турска са сто иљада љутих ханџара креће, пишти свеколико србство, црне мараме, пишти Његош: „Да е брата, неђе у туђини, да пожали ка да би помога.“ Славни Владико, задња памет магарцу или кењцу под реп. Пожалили су, наређено е да се у свим храмовима у Русии служи парастос за страдални Србски народ. Ако некога интересую детаљи, никакав проблем. Детаљи око „Велике Бугарске“ 1878, никакав проблем. Роде дражи сте ми ви хипнотисани русофили од ових несвстанаца и неутралаца. То су идиоти вишег реда.
    Без Краља не ваља, да се Дражин…..(биио тежак Юугос) виее било би Албаниее, али не и Косова, неби се Сербия цепала 74 -те. Као озбиљан политички аналитичар у гео и локалу даем к….на цепало да ми се одсече ако неко има аргументе противне горе изреченим. Сада и да ми га одсеку, касно, Вуле се одужиио Роду, кое прво устане найбоље се обуче и обуе. Да се нађе соко на „Видовдан“ па уместо латинско „ј“напише наше старо србско „й“ неби ми било жао умрети. Ко га ебе, мрети се мора, данас или сутра, све е пало под „ј“ САНУ, Матица, Црква….личим на последњег Мохиканца, али занимљиво нико нема м….Све су ово глупости Роде, битно е да га не вадиш. Лепо са женама, убеди е, све обећай и карневал у Рию. А, ако знаш за неког пицмайстора као „Отписани“ пробуши му све четири гуме да не може на посо. Он окрпи, а ти опет, само се тада пази камера. Е то е патриотизам а не Министар и: „Србии никада ние недостаяло войске.“То су Юлини ликови, комуна зомби, планирање породице, коии никада нису имали у подсвести да празна врећа не стоии узгор. Шта е слобода без народа? Ово е нови Вулетов бисер:“Шта е слобода без народа?“Изволите србска господо, дошло время да се потуче србски интелект, боље ми него србско – србски рат. Али, када видите да е тврдо ви ко п….патризанске, офанзиве, офанзиве али ни едне на Яасеновац. Где е оптужница и потерница за Антом Павелићем а ђенерала Дражу сте смакли? Убили би и краља Петра да Британци нису давно знали оно што е др Рашковић рекао: „Срби су луд народ“ Убисмо и њега и све умене људе. Кога носимо на раменима, сутра у прашини ваљамо. Др Кољевић, британски ђак дипломатие, Шекспиров енглески, отац РС,остварење вековних снова државе преко Дрине убисмо и њега. Роде, убили смо нашего Николу.Чему се надамо?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *