Култура полиса: Економски проблеми ЕУ

Поделите:

Увод

Европска унија десет година живи последице Велике рецесије, односно финансијске и економске кризе, посебно интензивне током периода 2007-2009. Уз мноштво дилема, посртања, изазова, криза, разноразних незадовољстава, пројекат упркос свему опстаје. И после свих најава да ће се Еврозона распасти, односно да ће је Грчка напустити, она и даље постоји неокрњена, са изгледима да се прошири, можда и на 25 чланица у не тако дугом временском периоду. Наравно, поставља се питање колика је цена за њен опстанак и ко је плаћа, и то су неке од тема на које су аутори текстова у овом зборнику покушали да одговре.

Потрудили смо се да на конференцији учествују еменентни српски економисти, који су истражили поједине домене привреда ЕУ. Циљ је био добити што вернију слику економских процеса, изазова и проблема са којима се ЕУ суочава, али и механизама, односно иструмената, којима их решава.

Пред вама се налази скуп десет тематски блиских текстова посвећених економским проблемима Европске уније. Они су практични резултат конференције Института за европске студије: “Економски проблеми ЕУ“, која је одржана 31. маја 2017. у свечаној сали Института, пред бројном публиком, укључујући и колеге, као и новинаре.

Учесницима се прво обратила др Марина Јовићевић, помоћник министра спољних послова Србије задужена са европске интеграције. Она је рекла да је истоија разгвоја ЕУ обележена крзама, али да је свака криза решавана преласком на виши ниво интеграције. Она је нагласила да данашњи талас популизма није озбиљно угрозио ЕУ, и да се уместо тога иде ка редефинисању караткера европских интеграција, са концептом Европе у више брзина. После поздравне речи директора Института за европске студије, Мише Ђурковића, те организатора конференције (Горан Николић), уводно излагање у оквиру првог панела (Основни узроци ‘секуларне стагнације’ привреда ЕУ, који је модерисао Мирослав Прокопијевић) имао је Борис Беговић. Тема је била: Успон и пад европског привредног раста. Беговић је указао на кључни проблем ЕУ, а то је снажно успоравање економског раста, које је узроковано успоравањем продуктивности. Потом се учесницима обратио Бошко Мијатовић, са темом: Евро: Новац без државе. Мијатовић је обрадио по њему кључни проблем ЕУ данас, а то је непостојање фискалне уније, што прети да уруши и монетарну унију. Мирослав Прокопијевић, у раду: Шта је кључни економски проблем ЕУ, је потенцирао стагнацију Европе, која је најспорије растући регион света (БДП 1961-2015. је растао само 2,7% просечно годишње; док је стопа раста ЕУ 2009-2015. била тек 0,9%). Поред тога, напоменуо је да током неколико деценија (од 1960-их до данас) релативни удео ЕУ у светској производњи, трговини и инвестицијама практично преполовио. Потом је излагање имао Владимир Ристановић, који је обрадио тему: Аномалије тржишта ЕУ.

Након дискусије уследио је други панел: Структурна анализа и перспективе привредног раста економија ЕУ (модератор: Горан Николић). Прво излагање имао је Мирослав Здравковић са истраживањем: Опадање релативног значаја ЕУ у светској економији. Здравковић је, користећи бројне податке и графиконе, пластично показао вишедеценијски тренд смањивања глобалног значаја ЕУ када је у питанју укупна светска производња, инвестиције или међународна трговина. Михаил Лобанов (коауторство са Јеленом Звездановић Лобановом) је представио тему: „Резултати структурне трансформације индустрије земаља ЦИЕ и ЈИЕ у периоду 1990-2015. године„. Анализирани су модалитети структурних промена некадашњих социјалистичких земаља, са акцентом на успешне моделе, попут оног у Чешкој или Пољској. Иван Николић је приказао истраживање: Компаративна анализа укључивања сиве економије у БДП: ЕУ и Србија. Кључни налаз је веома значајан за креаторе домаће економске политике а то је да је наш БДП знатно потцењен, вероватно за десетину. Потом је предавање имао Марко Маловић (‘Клиничка слика кризе у Еврозони: Има ли основа за оптимизам?). Маловић је указао на монетарне проблеме Еврозоне, и њену лошу перспективу ако се не предузму реформе попут финализовања банкарске уније. После Слободана Зечевића, који је обрадио тему економског федерализма ЕУ (од самог настанка те супранационалне организације), последњи се присутнима обратио организатор конференције, у име Института за европске студије, Горан Николић. Тема је била: Актуелни економски индикатори и перспективе раста економија Еврозоне и ЕУ. Николић је анализирао економске резултате у првој половини 2017, који су истина охрабрујући, али и је потенцирао и то да је тек престигнут предкризни ниво (нпр. БДП је тек за око 4% већи него пре деценију). Након тога је уследила дискусија.

Надамо се да ће ово посебно издање часописа “Култура полиса“ имати извесног утицаја на јавност, академску заједницу, али пре свега на државну адиминситрацију, која треба да креира нашу економску политику. Овој је посебно важно имајући у виду да је ЕУ наш доминантан економски партнер (у свим кључним релацијама, од робне и размене услуга, до прилива страних директних инвестиција, кредита, дознака и донација), који уз то има растући утицај и на креирање наше спољне политике.

САДРЖАЈ

Први део:

Основни узроци ‘секуларне стагнације’ привреда ЕУ

Борис Беговић

Успон и пад европског привредног раста

Бошко Мијатовић

Евро: Новац без државе

Мирослав Прокопијевић

Шта је кључни економски проблем ЕУ?

Владимир Ристановић

Аномалије тржиста ЕУ

Други део:

Структурна анализа и перспективе привредног раста економија ЕУ

Мирослав Здравковић

Опадање релативног значаја ЕУ у светској економији (производња, инвестиције и спољна трговина)

Михаил Лобанов и Јелена Звездановић Лобанова

Резултати структурне трансформације индустрије земаља ЦИЕ и ЈИЕ у периоду 1990-2015. године

Иван Николић

Компаративна анализа укључивања сиве економије у БДП: ЕУ и Србија

Марко Маловић

Клиничка слика кризе у Еврозони: има ли основа за оптимизам?

Слободан Зечевић

Економски федерализам ЕУ

Горан Николић

Актуелни економски индикатори и перспективе раста економија еврозоне (ЕУ)

THE CONTENT

The first part:

The main causes of „secular stagnation’ of the EU economy

Boris Begovic

The rise and fall of European economic growth

Bosko Mijatović

The Euro – A Currency without a State

Miroslav Prokopijevic

What is the key economic problem of the EU?

Vladimir Ristanovic

Anomalies of the EU market

The second part:

Structural analysis and perspectives of economic growth of the EU economy

Miroslav Zdravkovic

The decline of the relative importance of the EU in the global economy (production, investment and foreign trade)

Mikhail Lobanov & Jelena Zvezdanović Lobanova

The results of structural transformation of industry in CEE and SEE countries in 1990-2015

Ivan Nikolic

Comparative analysis of the inclusion of of underground economy in GDP: the EU and Serbia

Marko Malovic

The clinical picture of the Eurozone crisis: whether there are grounds for optimism?

Slobodan Zecevic

Economic federalism of the EU

Goran Nikolić

The current economic indicators and growth prospects of the euro zone economy (EU)

 

Преузето из посебног издања K. Полиса број 2, за 2017. годину.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *