Мр Данијел Игрец: Одговор експозитурама америчке „дубоке државе“

Поделите:

Није тајна да је једно од суштинских обележја „америчког погледа на свет“ и са њим повезаног униполарног модела глобалног поретка и „неприкосновено право“ вашингтонске администрације да се без икакве одговорности меша у унутрашње политичке процесе земаља које сматра делом своје интересне сфере. Ни Србија ту није никакав изузетак.

Наша држава је на сопственој кожи осетила шта значи не само када се на тебе обруши читава војна машинерија једне империјалистичке силе већ и како је то када се на тебе дуги низ година врши перманентни дипломатски притисак да се повинујеш њеним интервенционистичким аспирацијама.

Грађани Србије најбоље знају како је то када ти унутрашњу и спољашњу политику уређују и воде они који се налазе далеко изван граница твоје државе. Откако су је на почетку 21. века задесиле промене које су биле све друго осим демократске Србија се нашла у једном потпуно подређеном и недефинисаном положају и својеврсном вакуму када је у питању постојање једне самосталне и независне државне и националне политике.

Примера за то имамо много. Наведимо само катастрофалне потезе државних власти у периоду између 2000. и 2013. године са којима су без икаквог рационалног сагледавања последица испуњавани захтеви и ултиматуми водећих западних држава на челу са САД и Великом Британијом. Приватизације најважнијих домаћих привредних ресурса, девастација српских одбрамбених и безбедносних снага, пузећа предаја Косова и Метохије, све од преноса преговора са УН на ЕУ па до потписивања Бриселског споразума само су неки од примера недржавотворне политике. Политике која није имала слуха за српске државне и националне интересе нити за озбиљан приступ решавању српског националног питања.

Западне силе успеле су да одржавају такво једно неприродно и наметнуто стање управо захваљујући сопственој глобалној доминацији у војној, економској и технолошкој сфери. Али у тренуцима када је та доминација озбиљно начета и када се тежиште светске моћи полако, али сигурно премешта са Запада на Исток нашим европским и прекоокеанским „партнерима“ постаје све теже да Србију држе на удици и одређују сваки њен будући корак у међународним водама.

На срећу српског народа (а на жалост оних који су нам свих ових година кројили спољнополитички курс) међународну заједницу задесио је прави талас тектонских геостратешких промена. Промена које никако не иду на руку центрима моћи који су до сада могли само једном речју својих представника да издејствују да Србија остане на путу који је њима највише одговарао.

Суочени са приметним заокретом наше државе у смеру који наговештава повратак на пут државотворне и одговорне националне политике западне структуре, а понајвише разноразни званичници вашингтонске администрације и амбасадори САД заоштравају своју реторику, постављајући Србији нове ултиматуме, па чак и претећи новим сукобима уколико им се наша држава не повинује.

Ових дана били смо сведоци догађаја који су поприлично уздрмали политичку сцену у Србији и оправдано подстакли мноштво негативним критика и осуду српске јавности. Први је прошлонедељна хистерична реакција америчког амбасадора Кајла Скота на могућност да ће прослављени херој, учесник рата за одбрану Косова и Метохије, српски генерал Владимир Лазаревић постати предавач на Војној академији у Београду.

Други догађај обележиле су поруке заменика помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, Брајана Хојта Јиа. У њима се Русија представља као највећа безбедносна претња даљим европским интеграцијама Западног Балкана (што је иначе и уобичајена пракса америчких политичара да у руској мирнодопској политици виде већу претњу од милитаристичке Исламске државе).

Другим речима, били смо сведоци нечега што се у озбиљној политици и вокабулару међународног права може слободно назвати дипломатским скандалом и недозвољеном интервенцијом у унутрашње политичке прилике. Али не и према америчком речнику силе у којем се такве изјаве третирају као потпуно легитимно средство са циљем дисциплиновања и пацификације „непослушних земаља“.

Што се тиче констатације господина Скота о непримерености ратних злочинаца да предају будућим официрима Србије треба истаћи да генерал Лазаревић није никакав ратни злочинац већ херој српског народа. Подсећам америчког амбасадора да нису Срби ти који су масакрирали недужне цивиле по селима Вијетнама, Кореје и Авганистана. Нису Срби ти који су силовали ирачке девојчице, који су одсецали руке либијским војницима и уринирали по телима невиних ирачких цивила. Нису Срби имали поручника Вика Хајдера који је сакатио тело авганистанског цивила када је страдао у покушају да побегне од бомби које су амерички војници сручили на источну провинцију Пактија. Српска историја не памти монструме попут поручника Келија који је водио своје трупе у Милају и починио масакре над цивилима или команданта Абу Граиб затвора који је на најгори могући начин понижавао и малтретирао притворенике. За разлику од Србије у Америци се ратни злочинци налазе у самом врху државне политике.

А што се тиче тврдње Кајла Скота да „Америка у потпуности поштује ратни закон и Женевску конвенцију“ предлажем да то упитамо грађане Либије, Сирије, Ирака, Авганистана, Србије и још низа других земаља које су биле жртве америчке интервенционистичке политике.

У покушају да Србију „дозове памети“ и њену политику усклади са захтевима својих надређених не заостаје ни потрчко Стејт департмента Брајан Хојт Ји. Овај трећеразредни дипломата у свом типичном каубојском маниру затражио је од званичног Београда да једном за свагда прекине са политиком балансирања или како је он назива „седењем на две столице“ и направи „одлучан стратешки избор“ у циљу потпуне посвећености евроатлантским интеграцијама. Као пример такве „државничке одлучности“ он нам наводи Црну Гору и Хрватску. Нема шта, веће и послушније НАТО вазале није могао да нађе.

„На европском путу потребно се фокусирати на оно што желе сами грађани“, рекао је овај заменик заменика и помоћник помоћника. А уколико се Србија не повинује диктату Вашингтона (читај: дистанцира од Москве и уведе санкције Русији) Брајан Хојт ји нам отворено прети новим сукобима јер, како каже, „САД јесу кооперативне где год је то могуће, а где то није могуће, браниће своје интересе и интересе партнера“.

Поставља се питање шта је Американце подстакло на овако агресивну дипломатску реторику? Одговор се намеће сам по себи: Испорука руских МИГ-ова чиме је Србија обезбедила свој ваздушни суверенитет, порука руског министра одбране Сергеја Шојгуа да ће Москва наставити да јача војно-техничку сарадњу са Београдом, долазак новог директора Руско-српског хуманитарног центра у Нишу и све већи изгледи да његово особље добије званични дипломатски статус, све приметније државотворне изјаве појединих званичника власти које наговештавају да су обрачун са аутошовинистичком политиком и повратак аутентичне националне идеје у државне институције ипак могући.

У тренуцима када му Кајл Скот и Брајан Ји наређују како да води своју спољну, унутрашњу и одбрамбено-безбедносну политику јако је важно да званични Београд пошаље јасан и недвосмислен одговор. Ако на једној страни јачамо односе са својим пријатељима и стратешким савезницима на Истоку онда нема потребе да на другој страни подржавамо интеграцију српских судија у правосудни систем једне сепаратистичке парадржаве, подстичући тако даље урушавање српске државности у нашој јужној покрајини. Потребно је да коначно раскрстимо са још увек присутним (погрешним) мишљењем да ће повиновање западним интересима по питању одређених тема, а пре свега Косова и Метохије обезбедити потребан мир и стабилност у региону. Али истина је да неће. Оно ће само подстаћи постављање нових и нових захтева, чији списак је, када је Србија у питању, бесконачан.

Наша држава себи више не сме и не може да дозволи да ради куповине некакве привидне наклоности западних сила прави све опасније и погубније уступке разним сецесионистичким и антидржавним структурама. Политика даљег узмицања и повиновања неће смирити и задовољити западне апетите. Напротив, наша неодлучност да исцртамо јасне „црвене линије“ и да демонстрирамо одлучну спремност по питању очувања територијалне целовитости и безбедносног суверенитета одразиће се у новим националним поразима и стратешким губицима.

Не добри, већ одлични, стратешки и свеобухватни односи са Руском Федерацијом и Кином морају да буду спољнополитички приоритет српске државе. Економска, технолошка, културна и образовна сарадња са ЕУ и САД да, али никада и нипошто више на штету српских државних и националних интереса. Када сте слаби Запад се неће устручавати да вас још више и још јаче притиска. Али када иза себе имате јаке и озбиљне партнере, међу њима чак две нуклеарне светске силе са којима вас вежу чврсте и дубоке економске, енергетске и безбедносне нити Западу преостаје једино нада да ће вас својом агресивном реториком заплашити.

И зато ако Хојт Ји већ каже да се „фокусирамо на оно што желе грађани“ па послушајмо га и покажимо шта заиста жели огромна већина грађана ове државе, а то сигурно нису ЕУ и НАТО интеграције.

 

Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

Поделите:
9 replies
    • miki
      miki says:

      (FOTO) Srpske sudije i tužioci položili zakletvu. Tači: Pozdravljam spremnost da se integrišete i radite u skladu sa zakonima Kosova
      Četrdeset srpskih sudija i trinaest tužilaca položilo je zakletvu pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u Prištini, saopšteno je iz njegovog kabineta. Ove sudije i tužioci danas su integrisani u pravosudni sistem „Republike Kosovo“, na šta im je i sam kosovski predsednik čestitao. Polaganju zakletve prisustvovali su međunarodni predstavnici na Kosovu, uključujući ambasadore.
      „Pozdravlјam vašu spremnost da se integrišete u kosovsko pravosuđe i radite u skladu sa kosovskim zakonodavstvom. Takođe, pozdravljam vašu spremnost da izvršavate funkciju sudija, tužilaca – časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike,“ rekao je Tači u obraćanju sudijama, navodi se u saopštenju iz kosovskog predsedništva.
      Naveo je i da imenovanje sudija i tužilaca iz „nevećinskih zajednica u potpunosti održava multietničku prirodu Kosova“:
      „Kosovo je izgrađeno na ustavnim principima, inkluzivnosti, jednakosti i slobodi svakog pojedinca. Kosovo je usvojilo odgovarajuće mere za unapređenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika zajednica u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života.“
      Istovremeno se zahvalio „međunarodnim prijateljima“, čiju su, kaže, podršku imali na „ovom putu“

      http://kossev.info/strana/arhiva/srpske_sudije_i_tuzioci_polozili_zakletvu_pred_tacijem_/13436

      Одговори
    • Анадир
      Анадир says:

      Все правилно! Али немамо ми петљу за то. Петиоктобар је издаја и сви наши политичари су из те кухиње, доведени су западним новцем (сорош). Зато издајници и потказивачи из НВО блате Сербију нон стоп и нико им не може ништа. Чуј, покупити тела мртвих шиптара, утоварити у камионе, довести у Београд, у Батајницу, у круг јединице за специјалне задатке, багером ископати рупу, убацити тела, покопати са свим документима и личним картама. То је организовала пета колона из Београда ради подметања сербима да им је војска геноцидна, официри геноцидни и политика геноцидна. И све је то прошло као нормалан доказни материјал.
      Ситна смо ми риба,склиска и љигава!

      Одговори
  1. Вуле
    Вуле says:

    Не, не и не возљубљени Роде! Овай човек есте школован али ние освешћен, ние србски интелектуалац. Празна врећа не стоии узгор, шта е слобода без народа? Овако наши стари нису думали, свему се зна место, начин и время. Ово е партизанска лудост, Кадињача, Сремски фронт. Само су двадесет година ту и већ су Албанку извели из куће, органозовали гей параду у Приштини….Полако браћо ко Бога вас молим, Москва и Пекинг нас гураю у нову драму, немилосрдног ангела и даљње сужавање животног простора. На концу, стани – пани ће се као курве склонити. Ние лако изаћи НАТО на црту, а ми смо у чељусти лава.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *