Остоја Војиновић: Писменост није само познавање слова, илити – извините на питању-колико сте писмени?

Поделите:

‘’ Писмен човек чита, неписмен слуша. Писмен човек размишља својом главом,неписмен туђом.’’

Љубивоје Ршумовић

 

Стара и нова писменост

До половине прошлог века концепт писмености подразумевао је елементарну аналфабетско језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања.Од 1964.године, међутим, развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу овог концепта представља однос између писмености и привредног развоја.
Kрајем 20. и почетком 21. века на сцену ступа такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, што представља нову форму комуникације која се јако брзо мења И развија.
Ту првенствено предњачи развој медија масовне комуникације, а пре свега интернета и мобилне телефоније.Само појединци који су спремни да своју писменост свакодневно развијају у могућности су да истрају у овом убрзаном свету, а свако непознавање токова нове писмености се не толерише и доводи да негативних последица.Јер, савремена економија пуна је радних места која траже добро обучену и образовану радну снагу, и праћење светских токова подразумева како стару, тако и нову писменост.
Образовање, односно пуна писменост одраслог становништава и данас је једна од основних тема у развијеним земљама, јер глобализација светске економије захтева и тражи писмене раднике, из разлога што је преовлађујући број радних места која ‘’траже’’ добро обучену и образовану радну снагу.

Неписменост у Србији

Према подацима, у свету је око 900 милиона написмених људи, а у Србији око 165.000.

Резултати пописа из 2012. године показали су да је број неписмених људи у Србији преполовљен у односу на попис из 2002.године, да је проценат оних са високим образовањем повећан за четири одсто, а да је међу неписменима 80 одсто жена.
У Србији је око 850.000 становника, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе или само са неколико разреда осмолетке.Непотуну основну школу има оо 677.000 становника или 11 одста, док их је 2002. године било више од миллион.
Са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника, што представља скоро 11 одсто, за разлику од 2002.године када је високообразованих било 6,52 процената.Међу особама са факултетском дипломом први пут имамо имамо за пет одсто, или за 45.000 више жена него мушкараца.
Необразованих је и даље највише на селу.Профил просечног аналфабете је-жена старија од 70 година, домаћица, која живи на селу.Мањи број неписмених може се објаснити и већим обухватом основног образовања, као и тиме што умиру генерације најстаријих грађана међу којима је и највише неписмених.

Под писменима се сматрају сви грађани који умеју да прочитају и напишу текст који се тиче свакодневног живота, а уколико само умеју да се потпишу, не спадају у категорију писмених
ПИСА истраживања, што представља највећу међународну проверу постигнућа ученика показала су да ученици у Србији постижу резулате испод просека, мада ипак има и оних стручњака који ова истраживања узимају са резервом, нарочито ако се узму у обзир врхунски успеси И резултати младих математичара на разним светским такмичењима.
Стручњаци још упозоравају и да наши ђаци не познају довољно граматику, правопис и да им је лексички фонд сиромашан.Међу младима је прилично изражена употреба жаргонизама и страних речи, а посебно англицизама.
Према подацима УНЕСЦО-а и других међународних организација, од укупног броја неписмених у свету, две трећине су жене, док је у Србији међу неписменима 80 одсто жена.

Проблем функционалне (не)писмености у Србији

Функционална писменост је основни инструмент који се мора поседовати да би особа била конкурентна у данашњим околностима модерних технолошких и економских токова и како би могла да на лакши начин усвоји стечено образовање применвшии га у својој професионалној каријери.
Функционалана писменост представља део ширег појма образовања, и како су у Србији скоро сви покушаји реформи образовања имали слабе ефекте, тако је и функционална писменост као једна врло важна компонента, остала значајно неунапређена у последњих 25 година.
Могло би се рећи да је главни проблем тај што се још при основном образовању, ученик усмерава да репродукује оно што је написано у уџбеницима, а не и да примењује и критички промишља стечено знање.Та пракса има свој наставак и у средњој школи и на факултету, тако да за последицу добијамо масу формално образоваих кадрова са прегршт енциклопедијског знања, и без вештина које би могле да послуже компанијама и да им помогну при запошљавању.
Попуњавање формулара, разумевање извештаја о стању на рачуну у банци, примена информација добијених из текстова – ове свакодневне радње представљају проблем за један број грађана Србије који се статитистички воде као функционално неписмени, што значи да нису у стању да разумеју оно што прочитају, или да примене стечено знање.Претпоставља се да је готово половина популације наше земље у овој категорији.То даље имплицира да је вероватно још већи број оних који су информатићки и рачунарски неписмени.
Ови подаци нам говоре да се власти морају озбиљно позабавити овим проблемом, јер наш образовни систем производи масу формално образованих људи који не знају како да уновче своје стечено образовање. Један од пројеката који би требало да смањи број оних без основног образовања је Пројекат ‘’Друга шанса’’, који је започет 2010.године, финансиран бесповратном помоћи ЕУ и који је кроз сарадњу са 70 основних и 84 средње стручне школе развио и тестирао савремен програм за основно образовање одраслих.
Потребна је слојевита, структурна и садржинска реформа образовања од основног до високог. Мора се променити начин на који се стиче образовање, да би се повећао број функционално писмених. Функционална писменост је једна од нужних ставки на којој се треба упорно радити како би се повећала конкурентност наше радне снаге у односу на европску радну снагу, последично тако и конкурентности и снаге наше економије.
Писменост је целоживотни процес који се не одиграва само кроз формално образовање, већ и кроз интеракцију са свим људима који нас окружују, како током трајања формалног образовања, тако и по изласку из истог.

 

Остоја Војиновић

ВИДОВДАН

 

 

Поделите:
1 reply
  1. Драгољуб Збиљић
    Драгољуб Збиљић says:

    Да би Срби били писмени, најпре треба да науче српски језик и да знају која су српска слова. Срби то данас, захваљујући пре свега недовољно упућеним српским лингвистима у нормирање језика Срба. не знају и не уче се правилно да знају ни у школи ни изван школе. Зато данас велики број нас Срба, иако знамо да пишемо, нисмо писмени ни онолико колико су били раније писмени Срби који нису знали да пишу него су се служили само усменим језиком, али паметније и истинитије. Зато је наша усмена поезија, уопште посматрано и тумачено, вреднија од 90 одсто данашње српске књижевности.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *