Мирослав Здравковић: Опадање релативног значаја ЕУ у светској економији

Поделите:

Др Мирослав Ж. Здравковић1

Народна банка Србије

ОПАДАЊЕ РЕЛАТИВНОГ ЗНАЧАЈА ЕУ У СВЕТСКОЈ ЕКОНОМИЈИ

(ПРОИЗВОДЊА, ИНВЕСТИЦИЈЕ И ТРГОВИНА)

Абстракт: Европска унија се налази у економској стагнацији уз мало изгледа да ће поново доћи до виших стопа раста БДП-а. Ниске стопе раста ЕУ, при релативно високом расту у остатку света, доводе до пада њеног релативног значаја у светској економији, мерено њеним уделом у светском БДП-у, али и другим индикаторима. Индустријска производња не расте равномерно, посматрано по земљама, а велике су и разлике у стопама инвестиција, што ствара дивергенцију у степену развијености и перспективама за развој.

Разлике у економским резултататима могу довести до додатних притисака у правцу дезинтеграције и инступања из чланства у овој интеграцији. Брегзит је само први корак у неизвесној будућности ЕУ.

Кључне речи: Европска унија, Светска економија, Бруто домаћи производ, међународна трговина, инвестиције.

Светска економска криза, која је започела 2008. године, претворила се у европску економску кризу, јер се Европа још увек није опоравила од пада производње до кога је дошло њеним избијањем. Победа противника ЕУ на Брегзит-у, 2016 године, и јачање ултрадесничарских партија у целој Европи указују на то да криза није само економска, већ да је и политичка, морална, демографска… Немачко инсистирање на “сламању” Грчке и економски модел који је она наметала, о смањивању фискалног дефицит, утицао је на продужавање економске кризе, а у ситуацији када су САД и остатак света већ одавно из ње изашли. Сада је ЕУ економски магинализована, а политичка неизвесност у погледу њеног будућег изгледа, при све мањем значају у светској економији је све већа.

У раду се приказују статистички подаци који указују на пад релативног значаја ЕУ у светској економији у неколико одабраних показатеља.

Европска унија у светском БДП-у

Садашње чланице ЕУ-28 учествовале су са 30% у укупном светском БДП-у 1980. године. Све до 1989 године заједно са САД чиниле су више од 50% светске економије, од када њихов збирни удео константно опада. САД полако смањују разлику у светском БДП-у захваљујући бржем расту БДП-а од ЕУ.

У 2015. години Кина је по први пут у модерној историји имала већи удео у светском БДП-у од збирног удела ЕУ-28. Уколико не дође до неке катастрофалне економске кризе у Кини, ова разлика ће наставити да се повећава на штету ЕУ.

Графикон 1:

Извор: IMF, WЕО Database April 2017

Када УК иступи из ЕУ, удео ЕУ-27 биће мањи од удела САД у светској економији, јер УК учествује са једном седмином у укупном БДП-у ЕУ.

Графикон 2:

Извор: IMF, WЕО Database April 2017

Јапан се налази скоро 30 година у економској стагнацији. Он је у “замци ликвидности”, јер је монетарна политика (експанзија) неспособна да утиче на економски опоравак. ЕУ се налази у сличној ситуацији и постоји могућност да “заувек” остане заробљена у ниским стопама раста БДП-а, јер су монетарни подстицаји закаснели, а негативни шокови унутар ЕУ и из остатка света непрестано поништавају могућности за бржи економски раст.

Графикон 3:

Извор: IMF, WЕО Database April 2017

У односу на почетну годину кризе (2007) настала је велика разлика у индексима БДП-а између појединих чланица ЕУ. У односу на ниво БДП-а у 2007. години, 10 земаља је у 2016. години имало мањи ниво, 9 је имало већи до 10%, 5 је имало већи између 10% и 15%, а четири земље већи за преко 20%. У већини земаља ЕУ постоји утисак да је сада горе него пре избијања кризе, или да је много времена изгубљено без економског бољитка. Приложене индексе по земљама треба посматрати са резервом услед промена у расподели доходака унутар земаља, а услед разградње државе благостања која је раније постојала, и данас постоји у одређеним земљама и у извесној мери.

Табела 1: Индекси БДП-а у 2016 (2007=100)

Извор: IMF, WЕО Database April 2017

Прерађивачка индустрија ЕУ

Осам година након економског слома, обим производње прарађивачке индустрије у ЕУ био је у 2016. години за 1,2% мањи у односу на достигнути обим у 2008. години. Постоје земље у ЕУ којима је овај пад из 2009. године само додатно удаљио постојећи обим производње од неког рекордног из много раније прошлости.

У односу на 1990. годину, производња прерађивачке индустрије у ЕУ повећана је у 2016. години за 22,7%. Међутим, овај просечан раст садржи податке о расту производње у новим чланицама, и у Немачкој, и о паду производње у највећим, старим, економијама.

Графикон 4:

Извор: ЕUROSTAT

У односу на 1990 годину, обим производње прерађивачке индустрије у 2016 години, у Италији смањен је за 10,8%, док је у Француској смањен чак за 12,9%. Уједињено Краљевство имало је за 4,6% већи обим производње него у 1990. години.

Немачка је повећала обим производње за 36,9%, у односу на 1991. годину, тако да је она била један од највећих добитника политике уједињења Немачке и проширења ЕУ на исток. У 2016. години Немачка је имала за 3,9% већи обим производње него 2008. године, док је он у у Италији био мањи за 18,4%, а у Француској за 9,4%.

Ове различите путање економске активности у Немачкој, са једне стране, и у другим великим економијама, са друге стране, можда најбоље указују на неспособност да се наметнутим мерама штедње ублаже последице кризе, али могу да објасне и последични пораст национализма и сепаратизма који је кулминирао Брегзит-ом средином 2016 године.

Немачка није једини добитник економске интеграције и проширења. Ирска је од 1990. године повећала обим производње прерађивачке индустрије 8,3 пута.

Следећа табела приказује релативну промену обима производње прерађивачке индустрије од 2000. до 2016. године. Разлике које су створене су екстремно велике: Словачка је повећала производњу 3,2 пута док је Грчка смањила за 27%. Сем Словачке, велики раст имали су и Пољска, Ирска, Естонија, Литванија, Чешка, Латвија, Бугарска, Мађарска и Румунија. Већина нових чланица је имала очигледних користи од политике приступања заједничком тржишту ЕУ.

Табела 2:

Извор: EUROSTAT

Инвестициона активност ЕУ

У одабраном временском периоду, за који имамо податке у бази ММФ-а, ЕУ је имала просечну стопу инвестирања само у почетној 1980. години. После те године, до данас, стопа инвестиција у ЕУ је била испод просечне за светску економију. Прва већа разлика у стопама инвестиција догодила се 1991-1993 године, што је вероватно било последица економског слома у садашњим чланицама ЕУ из Источне Европе, које су тада започеле процес транзиције из социјалистичких у капиталистичке земље.

Друга већа разлика у стопама инвестиција ЕУ и просечне за свет почела је да се ствара од 2009. године. У 2008. години удео инвестиција у БДП-у у ЕУ био је за 2,1 процентних поена нижи од светског просека, а у 2009. години разлика је повећана на 3,3%. Спорији опоравак удела инвестиција у ЕУ у односу на опоравак у светској економији, утицао је да се разлика повећа на 3,9% у 2010 и на 4,1% у 2011 години. Нови пад удела инвестиција на мање од 20% БДП-а у ЕУ у 2012. години утицао је да се разлика повећа на 5,5 процентних поена. Почевши од 2012. Године, 2017. година биће шеста година за редом у којој је стопа инвестиција у ЕУ мања од 20%, а разлика у односу на просечну стопу инвестиција у свету већа од 5 процентних поена.

Графикон 5:

Извор: IMF, WЕО Database April 2017

Статистички просеци сакривају разлике које постоје у појединим карактеристикама за овако велики скуп земаља. Погледом у појединачне стопе инвестиција можемо закључити да се чланице ЕУ налазе у крајностима, између 28,9% код Ирске до само 9,9% код Грчке. Иако је већина земаља ЕУ испод светског просека, према уделу инвестиција у БДП-у, земље попут Кипра, Португалије и Грке изгледају као да су трајно осуђене на економску кризу.

Табела 3:

Извор: IMF, WЕО Database April 2017

ЕУ у светској трговини

ЕУ је смањила свој удео у светској трговини робом и услугама. Ипак, и сада је њен удео у светској трговини двоструко већи од њеног удела у светском БДП-у, што је последица високог степена међусобне интеграције земаља чланица, а што је и један од основних (почетних) мотива њеног постојања: остваривање економије обима домаћих компанија, на већем заједничком тржишту од домаћег, и заједничка заштита од конкуренције компанија које не производе у ЕУ.

Удео ЕУ у светском робном извозу смањен је са 41,5% 1980. године на 33,7% у 2015. години, док је удео у светском робном увозу смањен са 45,5% у 1980. години на 32,5% у 2015. години.

Графикон 6:

Извор: UNCTAD Database

Удео ЕУ у светском извозу услуга смањен је са 54% у 1980. години на 42,8% у 2015. години, а у увозу услуга са 42,2% у 1980. години на 37,5%

Графикон 7:

Извор: UNCTAD Database

Немачка извозна експанзија у земље ван ЕУ пример је успешног одговора на пад унутрашње тражње за заједничком тржишту. Пад тражње у Италији, Шпанији и Грчкој немачке компаније су надокнадиле растом извоза у Кину, САД и треће земље ван ЕУ.

Табела 4:

Извор: Trademap.org

Према бази података УНЦТАД-а (табела 5 у анексу), удео ЕУ у светском извозу робе смањен је са 41,9% у 1995 години на 32,8% у 2015. години. Према двоцифреној СМТК класификацији ЕУ је повећала удео у светском робном извозу код 13 група производа, док је смањила код 52 групе производа. Када се погледа списак група производа код којих је ЕУ повећала удео изгледа као да се ради о пољопривредној, заосталој, економији, а не о збиру високо развијених земаља.

ЕУ је највише повећала удео у извозу сирових кожа, остале транспортне опрема и животињских уља и масти. У 1995. години ЕУ је имала удео већи од 50% код 24 групе производа, а у 2015. години имала је само код 10, међу којима само лекови представљају технолошки и индустријски напредне производе.

Пад релативног значаја ЕУ у светском извозу биће настављен и у наредним годинама, а услед спорог опоравка производње и ниске стопе инвестиција. Ниска стопа инвестиција условиће релативно технолошко заостајање и даљи губитак међународне конкурентности.

Закључак

ЕУ има озбиљан пад релативног значаја у међународној економији од избијања светске економске кризе 2008 године. Сви одабрани показатељи, њихови трендови, указују да ће овај тренд бити настављен.

Посматрана као целина, изгледа да је ЕУ у опасности од дугорочне стагнације по угледу на Јапан. Појединачно посматрано ова стагнација је последица великог пада активности у једној групи земаља, и раста активности у другој групи. Дивергентна економска кретања могу да доведу до нових иступања чланица из ЕУ, након што то учини Уједињено Краљевство.

Литература:

  1. Eurostat

  1. IMF WorldEconomic Outlook Database

  1. Trademap.org

  1. UNCTAD Database

Declining relative importance of EU in World Economy

(production, investment and trade)

Summary: The European Union is in economic stagnation, with small probabilty to regain a higher growth rates of gross domestic product (GDP). Low growth rates of the EU, with relatively high growth in the rest of the world, leading to a decline in its relative importance in the world economy, as measured by its share of global GDP, but also other indicators. Looking across countries of EU, industrial production don’t have similar growt rates, and there are a high diferences in investment to GDP rates.

Differences in economic performance could lead to additional pressures in desintegration and exit from membership in this integration. Brexit is only the first step in uncertain future of EU.

Key words: European Union, World Economy, Gross Domestic Product, International Trade, Investments.

Aneks

Tabela 5:

1 zdravkovic.miroslav@gmail.com

Преузето из посебног издања K. Полиса број 2, за 2017. годину.

Поделите:
1 reply
  1. Анадир
    Анадир says:

    Распад система и јесте у западном капиталистичком глобалистичком свету јер су код себе приказали да се производња не исплати, да се не исплати држати раднике. По њима се исплати само финансијске операције, а и то им не иде, јер нема реалног већ иреалног окамаћивања, и не ради се више са правним лицима него са државама и великим градовима, јер им је дозвољено да емитују банкарске папире, да дају гаранције, да емитују обвезнице. Град емитује обвезнице, банка му даје паре (без покрића, наштампане), и управља градском имовином. Терет се по правилу баца на физичка лица. А тих физичких лица је све мање, отимају се око беде из контејнера, а и нема деце, млади су неплодни и јалови.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *