Томислав Кресовић: “Пророчке” или речи анатеме епископа Атанасија Јевтића

Поделите:

„Струје“ Николаја Велимировића и Јустина Поповица у СПЦ ?

Kако ће СПЦ, њен Синод или Сабор ако га буде реаговати на „унутрашњи дијалог“ о Kосову и Метохии? Kоју ће политику заступати? Светосавску и заветну или политичку и Вучићеву. СПЦ се налази пред великим искушењем да ли да подржи дух Светог Саве или неоопротестантску реал-полиитку Александра Вучића. Политика и странчарење дубоко је зашлло у простор Патријаршије и владичанске дворе. Данас водеће странке и полотичари имају као своју „духовну заштиту“ владике и епископе који служе овоземаљској политици, а све мање интересима православног народа и духовним вредностима СПЦ. Расколи су у српској историји правиле династије и владари, комунисти и моћни противници вере (читај атеисти). Расколи у СПЦ отворени су непосредно после другог светског рата ,како унутар српског народа и бивше Југославије, тако и прекограничном деловању СПЦ кроз тз „емиграцију“. Kомунисти и политичка емиграција користили су СПЦ и православље за своје обрачуне. На духовној страни у СПЦ била су два духовна гиганта. Ван Србије у емиграцији то је био Владика ,сада свети Николај Велимировић који је покривао Србе и православље на Западу у борби против Титовове власти до своје смрти 1956 године,а у Србији у својеврсном „кућном притвору“ односно манастирком тиховању и изолацији је био Аве Јустин Поповић духовни борац за православље до своје смрти 1979 године .Владика Николај је по својој духовоној вокацији био ближи Западној философији и теологији, а Јустин Поповић Руској и Грчкој.Тако су се и стварала духовна братства на западу и у Србији као ученици и рукоположници Владике Николаја Велимировића и Аве Јустина Поповића. Између ове две кључне личности били су српски патријарси од Викетинија, Германа, Павла до Ириније. Унутар СПЦ подела на „велимироћевце“ и „јустинијанце“ је присутна пре свега по питану приступу „екуменизму“ и данас се ово питање третира у духу глобалног друштва. Уплив разних западих утицаја на СПЦ је њене владике је значајан пре свега онај који долази из Ватикана, али су притсци и из Цариграда, али и Москве.

„Два лица“ једног медаљона

Међу истакнутим „јустинијанцем“ и његовим следбеником је умировљени епископ Атансије Јевтић, који има оштрину мисли и речи и често је између „револуцинара“ мисли у СПЦ и духовно-прозорљивог монаха. Србија и СПЦ су као један медаљон око врата српског народа. Медаљон по правилу има два лица. Једно лице “медаљона” Србије је световна власт оличена у политици и лику Александра Вучића, а друга је у лику Патријарха СПЦ Иринеја. Умировљени епископ Атанасије Јевтић је један од тројице ученика и следбеника Аве Јустина Поповића. Поред њега то су били Амфилохије Радовић и Артемије Радосављевић. Сва тројица имају различите али доста контраверзне и бурне биогафије и прошлости.Атансије Јевтић је познат по својој (изо)штреној оцени о психологији владавине Слободана Милошевића раних деведестих година који су биле нетипично оштре за монаха и епископа. Атанасије Јевтић био је и остао критичар свих власти у Србији које на било који начин минимизирају националне интересе, позицију СПЦ и отимање Kосова од стране САД,НАТО и ЕУ и реакције власти, али и понашње унутар СПЦ владика и Патријарха. Умировљени епископ Атанасије Јевтић носи и неко тешко бреме изопштења са Kосова свог духовног брата владика Артемија Радосављевића и то је део његовог духовног “греха,” где је Артемије прво сведен на ниво преступника, а онда јеретика у СПЦ што је довело до његовог рашчињен, што се није десило у СПЦ вековима. Ипак Атанасије Јевтић као добар познавалац историје и духовности Kосова и Метохије ,духовности и светиња у више наврата се јавним писмима обрачао и Патријарху СПЦ господину Иринеју, али и некадашњем председнику владе, а сада Председнику Србије Александру Вучићу са јаким речима неуобичајеног садржаја и тона. Умировљени епископ Атансасије Јевтић крајем септембра ове године пише отворено јавно писмо Његовој светости Архиепископу Печком и Патријарху Српском Иријењу. Шта пише Атансије Јевтић Патријарху Иринеју.

Епископ Атансије „ситну књигу“ пише Патрјарху Иринеју!

“Ваша Светости, пишем Вам поводом Ваших учесталих изјава да „верујете да Пред­сед­ник Вучић“… итд, до најновије изјаве: да „Верујете да и Вучић верује о Kосову као и Срп­ски народ“… итд…

Ви се питате, оправдано, зашто се протерани Срби не враћају на Kосово? А не питате се зашто фамозни „спасилац Срба“ и „усрећитељ (=унесрећитељ) Србије“ Вучић, за коју ми­сли да је његова приватна прћија, ништа не предузима за заштиту преосталих Срба широм Kосмета? Претенциозно и нарцисоидно до болести је опседнут собом и својом најпримитивнијом „величином“! Србија под њим тоне све дубље и дубље, и све је отуђенија од свог Народа и Себе саме..

Ви често говорите, на наша иступања: „То није став Цркве“! А једном приликом сам Вас у Писму питао: А да ли сте питали икога у Цркви, Синоду, Сабору, по народу и све­­штенству, који је стварно став о Kосову Живе Цркве Светосавске и Светолаза­ревске?

Ви кажете да „Вучић верује о Kосову као што верује и наш народ“! – А он јавно гово­ри, и то с поругом и иронијом: да је Kосово „МИТ“ и да је наше Kосовско опреде­љења „МИТОЛОГИЈА“! Па зар то „верује“ наш Светосавски и Светолазаревски Народ?
(Молим Вас, немојте као Патријарх Пећски и Свесрпски да подцењујете тај Божји Народ и да га вређате површним и неодговорним изјавама).”

„Јеретичко“ писмо Александру Вучићу?!

Умировљени Епископ Атансије Јевтић отворено према врху власти и председнику Вучићу употребљава световне речи „анатеме” па и моралне деградације које нису својствене црквено-монашким лицима, али тако Јевтић кроз „пластичне” изразе и квалификације оцењује и стање у СПЦ и држави. Шта је умировљени епископ Атанасије Јевтић у отвореном писму писао Александру Вучићу тадашњем председнику владе у почетком 2016 године.

“Господин Александар Вучић је приватизовао и небеску и земаљску Србију и као сваки неокомунистички мутант прогласио се за самозваног господара неба и земље, одредитеља и пресудитеља судбине Србије и српског народа у оба света и оба века у историји и метаисторији. Kао Србин из земље Србије и њен, од рођења, држављанин на Земљи и на Небу, који у небоземној Србији треба „не само да умрем и ништа више“, него и да живим, као што и живим и живећу у њој и за њу (без питања и дозволе „господара Вучића“), питам се: ко том јадову Србину, ругачу јединствене небоземне Србије, даде власт и право да ми скраћује просторе и границе једине земље и отаџбине у све четири њене димензије, укључујући и ону дубинску и ону безграничну висинску, коју сам од Бога, а не од таквог наметењака, сметењака и издајника, добио и наследио у оба света и за оба света? Осим ако му је човек само пуж, или црв (по Праведном Јову), а не и соко и небопарни орао – „стрела чезнућа кренута Богом живим и истинитим из небића ка Свебићу“ (О. Јустин Поповић)?

Kоји је то живот „господар живота и смрти“ Вучић обећао српској деци на Kосову и Метохији? Није ваљда фамозна продаја магле око ЗСО? – већ пре настанка оспоравана и порицана, како на Kосмету, у сузавац-скупштини и у Нато-Еулекс енклавама (макар да су сличне „индијанским резерватима“ у фамозној УСАД Аризони-дрим), тако и у Еурозаједници у Бриселу, где столују и Нато и Еулекс, окупљени око чудовишног Нато-знака – стравичног „крста“ – раскрста, који пре личи на Хитлерову „свастику“, него на знак распетога и васкрслога Сина човечијега, Kога ће о последњој Парусији угледати сва племана земаљска; и – заплакати од радости! (Мт.24,30). И, хвала Богу.

Срби нису никада трпели да их на Балкану праве и октроишу по својим мерилима и моделима, најмање Аустрија и Немачка, па ни горди Албион. Зато није ни комунизам ни социјализам успео код Срба, нити ће Вучићев евроцентризам успети. Поготову не од ове већ распадајуће у свом тоталитаризму Еуропске заједнице. Јер Срби на Балкану нису од јуче, нити су дивљаци, који само знају да се кољу „у балканској крчми“, како нас презриво карактеришу и јетко над нама иронишу многе отуда незвано дошле „усијане главе ледено хладних срцâ“, што рекао Свети владика Николај, бољи зналац Европе од Вучића.

Вучићев ниво свести само превазиђени митови, зато радо цитира Волтеров мит да „само бедни народи живе од историје, и то тако што је измишљају. Ваша дела и „велики скокови“ су само бедно просјачење „страних инвестција“, да сакријете велеиздају Kосова, која је на делу. Признајете да је Србија леш, коме „требају инвестиције као крвоток“! А тек о тим „инвестицијама“ требало би рећи праву, али горку реч истине: оцену и процену ко инвестира, у шта и зашто, с којим циљем, и куда све то нас води?
Шта је истина или анатема у речима умировљеног епископа Атансија Јевтића простор и време ће показати. Само је једно јасно да су његове речи “сурово” отворене и не штеде ни власт ни владике

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:
13 replies
  1. Петар Гордић
    Петар Гордић says:

    Некако ми је та његова оштрина селективна. Има доста примера, али поменућу један. Пре неки дан је један прави и честити Србин Игор рекао изузетну ствар – Умировљени Владика замера Патријарху, а не види шта се ради у његовој кући. Владика Григорије, његово духовно чедо, седи у цивилу у кафићу у центру Требиња, у Дубровнику се увелико служи с Католицима, итд.

    Одговори
  2. Патриота
    Патриота says:

    Црква треба да буде на страни народа, а не политичара, КиМ мора остати у саставу Србије и не сме бити избачено из Устава ни по коју цену, ЕУ има алтернативу а то је Србија.

    Одговори
  3. Вуле
    Вуле says:

    Кресовић проналази добре теме али површно пише. Он бабе и жабе, данас сабира, сутра одузима, прексутра множи…..то е велико замешатение. Тешко е поредити Юустина и Николая сбског. Юустин е стена, Николай е песак. Юустин е стамен у православной Вери и Светом Предању у старту, а Николай е много лутао у протестантизам и папизам. Тек под старост, када се смирио у руском манастиру у Америци спозна покаяние. То е велика снага Велимиривића, Срби се више не каю за дела. Юустин е први православни коии е богословски расклинко екуменизам и избацили су га са Богословског у Бгд, а данас га „славе“? Па онда, Кресовић то увеже са дневном политиком. Речю, урнебесна представа, али намотава и намотава Кремљу, то се из небеса види. Е сада, он у Кремљу види спас, а Вуле поропас србског народа и Сербие. „Видовдан“ само боећи се Лазареве клетве да слободу речи њему и мени. Кресовић е површан човек до бола, и то му неко мора рећи.

    Одговори
  4. Podsetnik
    Podsetnik says:

    Srbija je izgubila Kosovo u ratu protiv NATO 1999 godine
    To je cinjenica. NEOBORIVA !
    Taj rat je vodio Milosevic.
    A vrlo blizu njega su bili i ovi koji danas drmaju :
    Vucic, Dacic i Vulin.

    Одговори
    • Manfred Augenthaler
      Manfred Augenthaler says:

      Niti je to bio rat niti je izgubljen.
      Jel rat bio u zoru 6.aprila 1941?
      Jesmo li mi „izgubili“ taj „jutarnji rat“?
      Po tebi jesmo.
      To su majstore sve ZLOCINI iz vazuha.
      Nije to rat,TO JE ZLOCIN!
      A to sto se kasnije sve odvijalo,POTPISIVANJEM kumanovskog i posle briselskog sprazuma…to potvrdjuje,da su neki u vlasti,TVOGA MISLJENJA.
      A sto ti i deo te POTPISIVACKE VLASTI,niste defetisti,recimo?

      Одговори
  5. Вуле
    Вуле says:

    Цео свет устао на Србе, ви сте Словени дошли иза Карпатских недођия, узели земљу питомимим Илирима, и само едан Срб вели: „Мршшш у три п….материну!“ Вук е „отац“ ваше писмености, он е ово, он е оно. Мршшш у три п…. матрину ви и ваш ћопави Вук. Овай ће народ преживети и ваше латинско „Ј“ и империе садашње и долазеће, као яагњеће и прасеће.

    Одговори
  6. Драган
    Драган says:

    Са “пророчких“ речи треба да пређе на пророчка дела!

    Треба да се измири са својим братом Артемијем.
    У том њиховом разлазу не може бити “крива“ само једна страна,
    те је то разлог више да пожури са тим помирењем.
    Само да не долази код њега “хеликоптерском бизнис каласом
    КФОР-а“,као ономад, пре пар година, када је ко `ајдук провалио
    у Његову кућу,без Његове дозволе и присуства, и пронашао
    “благо цара Тројана“.
    Мислио је да ће пронаћи “доказе“ да свом брату што пре скриши
    врат,али је, пре тога и сам имао проблема са /својим/ вратом!
    До сада, на основу “прикупљених доказа“ против свога брата
    Артемија,није нао ништа, на основу чега је могао бити кривично
    гоњен од световног суда и правоснажном пресудом осуђен за оно
    што Му се стављана терет.
    Што се тиче црквено-канонских ствари, ни ту ништа није очигледно
    доказано, јер нема правоснажне одлуке Црквеног суда, бар за сада!
    За настале последице у Цркви, по овом другом основу терећења,
    одговорност није мала.
    Али, све то може да се превазиђе ако епископ Атанасије Јевтић, будући
    иницијатор свега овога, оде своме брату, затражи од Њега опроштај и
    пружи руку помирења!
    Ако то уради, пружи руку помирења, то ће бити ПРАВО, ПРАВЦАТО
    ПРОРОЧКО ДЕЛО, ТОМЕ ЋЕ СЕ ВЕСЕЛИТИ – И НЕБЕСКА И ЗЕМАЉСКА
    СРБИЈА!!!
    То ће бити највише што се може урадири за КиМ, за Православну Србску
    Цркву и Православни Србски народ!
    То ће бити оружије којим ће се одбранити свеколико СРБСТВО!

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *