Мина Ћурчић: Шта је све од нас тражио Брајан Хојт Ји?

Поделите:

Када је заменик америчког државног секретара Хојт Ји на српском језику изјавио да “постоји српска изрека-не можете седети на две столице истовремено“, изражавајући забринутост због руског утицаја у региону, али и утиска да је Србија једном ногом на путу ка Европској унији, а другом ка савезу са Русијом, слободно се може рећи, дошло до опречних реакција у српској јавности.

“Изјава господина Хојт Јиа је свакако до сада најтежи јавни и недипломатски притисак на нашу земљу и на наше право да самостално одлучујемо. Не знам каква ће бити позиција и одговор председника Вучића, али сам сигуран да ће успети да се увери са притисцима као што је увек умео и до сада.“, рекао је министар одбране Александар Вулин.

Са друге стране, потпреседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић поклонила је функционеру департмента, Хојт Јиу, монограм у златовезу, односно ручни рад који су израдиле српске жене са села а који презентује српску културну баштину. Ји је захвалио на поклону, обећавши да ће га ставити на зид своје канцеларије, а Михајловић је рекла “да је политика Србије врло јасна-да иде ка ЕУ без обзира на било чију перцепцију о томе“. Наравно, одавно је јасно да је пут ка ЕУ условљен тзв. нормализацијом односa са Косовом, тј. признавањем Косова. У јуну ове године, Хојт Ји је изразио забринутост због изградње руског хуманитарног центра у Нишу и потенцијалног специјалног статуса за особље који је Русија тражила.

“Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због тога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ.“, рекао је тада Ји. Четири месеца касније, Ји је био директан, могло би се рећи, јер је отворено позвао Србију да се коначно определи. И док га једни осуђују, други му поклањају монограме у златовезу; Очигледно, пред Србијом је још једна одлука, односно подела на оне који су за то да се Србија приклони САД и на оне други који су за то да Србија развија односе са Русијом. Почетком октобра на војни аеродром Батајница допремљени су руски “мигови“. Приликом слетања транспаретног авиона Ан-124 и пријему ваздуплохова на аеродрому “Батајница“ присуствовали су министар одбране Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић и комадант РВиПВО генерал-мајор Ранко Живак. Са руским “миговима“ стигли су и руски техничари који ће радити на склапању авиона заједно са српским колегама. Четири недеље касније Хојт Ји отворено и помало дрско изражава забринутост због тога што је Србија једном ногом ка Европској Унији, а другом ка савезу са Русијом, што наравно није случајно.

Косовски чвор

Када се пред Србију постави захтев да се определи, јасно је да се тај захтев не тиче само односа Србије према Русији, већ оног питања које чини срж српског идентитета, а то је косовско питање. Када је Хојт Ји подсетио Србе на стару српску народну изреку, у Приштини се није говорило о томе, већ о почетку рада Специјалног суда за ратне злочине Ослободилачке Војске Косова.

“Специјални суд је историјска неправда за Косово, али то је “неопходно зло“ и то “мање зло“ прихваћено је да би се одржало партнерство са САД, ЕУ и НАТО “, објаснио је Хашим Тачи у емисији “Клан Косова“.

Иако САД очекују да Србија нормализује односе са тзв.Косовом, што заправо значи да призна независност Косова, јасно је да то није могуће све док се на челу косметских Албанаца налазе они који су оптужени за ратне злочине почињене над Србима током сукоба на Космету. Наравно да је међу њима и Хашим Тачи, међутим, он је један од оних који се нада да ако преда поменутом суду своје ратне другове Рамуша Харадинаја, Агима Чекуа, Фатмира Љимаја и друге, српска страна ће негде бити задовољена, а он ће имати времена, наравно уз помоћ пропаганде иза које ће стајати САД, да опере свој образ и постане један од оних албанских лидера који се залажу за мултиетничку државу Косово, те његову ратну биографију нико неће спомињати, а нарочито не Срби. Такође, Тачи је додао да “Русија нема утицаја на Косову, али не можемо да кажемо да она нема утицаја на Западном Балкану кроз притиске у различитим облицима. Људи на Косову су лојални Европској Унији, они су најпроамеричикији људи на свету, и “про-НАТО“ људи, много више него многи други из држава чланица НАТО, али, штавише, не желим да видим Русију само из непријатељске призме. Русија је била пристуна и у Рамбујеу и Бечу, ништа лоше није урадила за Косово, историјски гледано. Признање Косова од стране Русије би помогло Србији да се одрекне митова утемељених у прошлости“. Тачи у име  америчких савезника позива Русију да призна Косово у име српско-руског пријатељства, наравно, заузврат би САД признале руско право на Крим, а ако би Русија признала Косово, то би значило да Србија више не може да очекује да Русија заједно са Кином “кочи“ улазак Косова у Уједињене Нације, али и многе друге међународне организације. Зато је Тачи пристао на “мање зло“, односно подржао почетак рада Специјалног суда за ратне злочине ОВК, свестан да међу политичким лидерима косметских Албанаца долази до једне врсте смене генерација: време је за нове албанске лидере, лидере које Срби неће моћи да називају убицама, а огорчени Албанци ратним профитерима, јер нису бивши комаданти оперативних зона ОВК и који ће моћи да говоре о “једнаким правима свих грађана Косова без обзира на расну, верску и националну припадност“, зато што нису оптужени за ратне злочине над српским,албанским и неалбанским цивилима,штавише, потребни су лидери који нису чак ни као војници учествовали у сукобима на Косову и Метохији. Познаваоци политичких прилика на Косову и Метохији као потенцијалне албанске лидере виде Беџета Пацолија, Ису Мустафу, али и Аљбина Куртија који би од лидера који се залаже за стварање “Велике Албаније“ постао онај који се залаже за стварање “добре Албаније“, односно мултиетничке државе Косово и коме није било тешко да  позове Србе да га подрже у борби за место премијера тзв. Косова, објаснивши да нема ништа против Срба, али да Србија има против њега, наглашавајући да жели да води дијалог са Србима са Космета, а не са онима из Београда.

У истом тренутку одвијају се два повезана процеса: врши се притисак на Србију да се одлучи за пут Европске Уније и окрене леђа Русији, што значи да призна  назависност Косова, али и буде спремна да уђе у НАТО, јер заговорници европског пута Србије одавно тврде да је одлука о војној неутралности погубна за Србију, као и да је донета у тренутку када је било јасно да су демократске снаге које су смениле Слободана Милошевића почеле да губе подршку грађана Србије, те да је одлука о војној неутралности донета из претежно популистичких разлога. Такође, инсистирају на томе да би Србија чланством у НАТО имала користи, нарочито зато што су се многе земље из окружења већ прикључиле тој организацији, али и зато што би се тиме убрзао пут Србије ка ЕУ, а земља би била још привлачнија за стране инвеститоре.

Са друге стране, након што је Хојт Ји подсетио Србе да се не може седети истовремено на две столице, односно да Србија мора донети одлуку, Албанци са Космета, бар како тврди Хашим Тачи, спремни су да између два зла изаберу мање, односно да подрже рад Специјалног суда за ратне злочине ОВК, иако је у јуну месецу велики број ветерана ОВК, али и осталих Албанаца, изразио незадовољство због одлуке о оснивању Специјалног суда за ратне злочине ОВК, тако што су организовали протесте у Приштини са циљем да одбране “вредности ослободилачког рата“. Но, у име сарадње са САД, ЕУ и НАТО, како наводи Тачи, али и у циљу побољшања имиџа тзв. Косова, неопходно је Специјални суд почне са радом, јер је реч о суду “који ће судити за евентуалну одговорност појединаца, а не државе“, како је објаснио Самуел Жбогар, специјални изасланик ЕУ у Приштини.

И рекло би се да је једноставно: није криво “Косово“, криви су појединци. Ми ћемо њих послати пред лице правде, јер нам одавно сметају, а ви нам дајте Косово и Метохију,ако се косметским Србима не свиђа да живе са нама, иселиће се сами, нећемо морати да их терамо, отприлике тако звучи ако питате албанске лидере и остале који су им наклоњени. Хојт Ји ће монограм у златовезу окачити на зид. А Србија? Шта ће бити са њом?

“Пацијент умро, операција успела!“, неко ће се већ сетити да каже.

 

Мина Ћурчић

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. Драган
    Драган says:

    “Шта је све од нас тражио Брајан Хојт Ји?“

    Од “нас“ није ништа тражио, али од “Домаћина“- јесте!
    Није ништа тражио, само је “Домаћину“ -РЕКАО/НАРЕДИО шта
    се од њега очекује да уради у што краћем року!

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *