Др Иван Пајовић: У ПОТРАЗИ ЗА МИРОМ И СПОРАЗУМОМ

Поделите:

Делегација Народне скупштине Републике Србије недавно се вратила из Санкт Петербурга, где је одржана 137. Скупштина Интерпарламентарне уније. Русија је први пут угостила делегате те најстарије политичке организације у свету, која обједињује представнике парламената 173 државе. У раду је учествовало 82 говорника и 64 дискутанта, као и 249 жена-посланика, што је специфични рекорд Скупштине.

Интерпарламентарна унија је једна од најауторитетнијих и најутицајнијих међународних парламентских организација, неформални парламентски пандан ОУН. Чланови ове уније су 173 земље, а 11 парламентарних група улазе у њу у својству придружених чланова.

У току петодневног рада Скупштина је расправљала читав низ актуелних питања — од кибербезбедности и трговине, до права човека и ситуације у Сирији. У оквиру рада одржан је и Форум жена-посланица и Форум младих посланика.

Основна тема Скупштине била је „Унапређење културног плурализма и мира кроз међурелигијски и међуетнички дијалог”. У њеним оквирима делегати су расправљали питања дијалога између светских култура и перспективе њиховог даљег зближавања. Конкретно, била је подржана идеја Русије да се под покровитељством ОУН одржи светска конференција о међуконфесионалном и међуетничком дијалогу, са учешћем шефова држава, председника парламената и религијских лидера.

Закључну декларацију изнео је посланик из Канаде Дејвид Макгинти. Он је нагласио циљеве документа: ојачавање законодавне базе, потпуно уклањање нарушавања права човека, учвршћивање сарадње, активно коришћење у раду парламената резултата научних истраживања, повећање личне одговорности посланика.

Габриела Куевос Барон, представница парламента Мексика, постала је нови председник Интерпарламентарне уније. Избори су завршени у једном кругу и за њену кандидатуру дато је 287 гласова — апсолутна већина. Између осталих тема којима се у будућности треба бавити, нова председница је нагласила глобални договор о миграцијама, који треба разматрати у току следеће године, затим ратификацију међународних споразума и проблем промене климе. За укупно постојање Интерпарламентарне уније, председница је жена тек по други пут.

Делегати су прихватили заједничку резолуцију чији је иницијатор била Русија: „У сусрет двадесетогодишњици Заједничке декларације о демократији: општост разноликости”. Прихваћен је предлог да се 30. јун прогласи за Међународни дан парламентаризма. Тога дана одржана је прва скупштина Интерпарламентарне уније 1889. године.

У октобру ће делегација Интерпарламентарне уније поћи у Сирију како би се својим очима уверила шта се тамо догађа и како би дубље схватила ситуацију. Захваљујући напорима Русије, данас су се у Сирији стекли услови за привођење крају грађанског рата. Најважније је учврстити те услове и на  тој основи доносити решења о државнополитичкој структури земље и путевима њеног даљег развоја. О томе треба, наравно, да одлучује cиријски народ, који је за то право и пострадао, и нико сиријским грађанима не може то право одузети. Напори представника Интерпарламентарне уније ће, без сумње, бити корисни и ефикасни.

Упркос веома обимном дневном реду, главна пажња новинара била је усмерена на две делегације: Северну и Јужну Кореју и на њихове евентуалне преговоре.

Без сумње, позитивна је и сама чињеница да су у оквирима једног форума присуствовали представници Бангладеша и Мијанмара, Израела и Палестине, Северне и Јужне Кореје. Неки новинари су уочили да су представници Северне и Јужне Кореје разговарали у кулоарима, премда врло кратко.

„Посланици Јужне Кореје су ми рекли да су спремни за преговоре са својим колегама. Али за то још нису спремни посланици Северне Кореје, а то је став руководства те земље” — изјавила је председавајући Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко.

Посланици Северне Кореје објаснили су свој став тиме да је нуклеарно оружје услов за очување безбедности земље. Да је заправо то оружје средство које штити њихов суверенитет. Они немају намеру да га користе у офанзивне сврхе, већ искључиво у одбрамбене, будући да већ 70 година САД спроводе непријатељску политику у односима са Северном Корејом.

„Ми смо им поручили да само за преговарачким столом можемо одредити услове у оквиру којих међународна заједница може дати гаранције, а које би морале бити потврђене међународним документима. Другога пута нема. Ми морамо учинити све, како би стране довели за преговарачки сто. Јер ма какав други сценарио довео би до трагедије светских размера. Међународна заједница то не сме допустити. Северна Кореја мора добити међународне гаранције своје безбедности и свога суверенитета” — изјавила је Валентина Матвијенко.

У вези са тим да је степен неповерења између Северне и Јужне Кореје достигао веома опасан ниво, у оквиру Скупштине била је презентована руско-кинеска декларација, која позива обе земље да учине први корак. САД и Јужна Кореја морају прекинути маневре недалеко од обала Северне Кореје, јер то Пјонгјанг види то као претњу. Са друге стране, Северна Кореја мора да прихвати прекидање ма каквих тестирања и лансирања ракета. Поред тога, обе земље морају прекинути размену опасних ратоборних изјава.

Нажалост, Врховна рада Украјине бојкотовала је 137. заседање. Представници парламента Украјине још једном су непотребно продемонстрирали одсуство жеље да воде дијалог и своје непоштовање према међународној парламентарној организацији.

Др Иван Пајовић

ВИДОВДАН

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *