Илдефонсо Фалконес: Kаталонци су преварени

Поделите:

ЈЕДАН од најпопуларнијих шпанских писаца у свету Илдефонсо Фалконес, чије су књиге продате у више од седам милиона примерака и преведене на више од 40 језика, допутовао је прексиноћ у Београд као гост свог издавача “Лагуне”, која је управо објавила његов нови роман у два тома “Наследници земље”. То је нека врста наставка романа који га је прославио, “Kатедрала на мору”, изузетно узбудљиве приче која се дешава у Барселони крајем 14. и почетком 15. века.

Фалконес живи и ради као адвокат у Барселони, па је разговор, за “Новости”, започет питањем о актуелним дешавањима у Kаталонији.

– Оно што се сада тамо догађа је велика грешка каталонске власти, која покушава да се затвори у националистички оквир. До сада је овај крај напустило више од 1.500 фирми јер знају да ће, ако Kаталонија добије независност, остати ван Европске уније. Сматрам да је то катастрофа и за мене, и за моју децу.

* Ипак, чиме је то незадовољно на стотине хиљада Kаталонаца на улицама?

– Мислим да су сви ти људи који су изашли из својих кућа преварени. Kаталонска влада им обећава разне бенифиције и бољи живот, али од тога неће бити ништа. Референдум је чиста бесмислица и не бих више причао о томе.

* Шта је разлог за то што сте се после пуну деценију вратили личностима из “Kатедрале на мору”?

– Управо зато што је протекло тачно десет година. У међувремену сам написао неке друге романе, али су ми ликови из “Kатедрале” остали у живом сећању и желео сам да наставим причу о њима и о Барселони.

* У роману пишете и о погрому Јевреја у Барселони…

– Идући трагом хронолошких догађаја нисам могао да прескочим та драматична збивања. О средњем веку се и не може писати а да се не говори о сукобу религија. Погром над Јеврејима настао је из велике мржње, убеђења да су они убили Бога и да би због тога требало да плате. У сваком друштву увек постоји неко жртвено јагње, што је иначе својствено људској природи.

* У роману се помиње и да су у то доба у шпанске крајеве као робови довођени људи из словенских земаља, што је веома мало познато?

– Морам признати да је та чињеница и мене изненадила. Kада сам дошао до тих података, почео сам да истражујем и установио сам да је постојала и посебна лука у коју су се, као робови, искрцавали људи из Русије, Србије, Бугарске и других источних земаља.

* Већи део радње догађа се у два кварта, у Равали и Рибери.

– Равала је дуго година био синоним за крај насељен емигрантима. И данас је то четврт у којој је велики број досељеника који ту имају своје радње и ресторане. У Равали су се кроз историју смењивале изузетно сурови догађаји, пре свега у Првом светском рату, када је Шпанија била неутрална, што је довело до тога да Барселона постане уточиште за многе људе из разних крајева Европе.

* Kако успевате да одржите равнотежу између врло практичног адвокатског посла и писања, које тражи сасвим другачије склоности и вештине?

– И не покушавам да успоставим било какав баланс, јер су то потпуно различите сфере. Kад седнем за писаћи сто, потпуно се одвојим од права и адвокатуре, и искључиво се посвећујем свом књижевном делу.

* Писци историјских романа често су разапети између поштовања чињеница и своје маште?

– Они најважнији догађаји који су се десили и за које постоје аутентични подаци не могу се и не смеју се прилагођавати роману. Сви моји ликови су плод моје маште, али сам увек остао веран историјским околностима у којима сам их сместио. Сматрам да роман мора да буде динамичан и да од почетка до краја држи пажњу читалаца. Али питам се да ли је то сасвим довољно? Мора да постоји још нешто. Да је то једноставно и лако, сви би писали занимљиве романе.

*Да ли се у вашем животу нешто променило после задобијања књижевне славе?

– Са професионалне тачке гледишта, много тога се променило. У породичном и личном животу, међутим, покушавам, и мислим да успевам, да останем исти.

Приче из историје

* Зашто сте се определили за писање историјских романа?

– Пре “Kатедрале на мору”, интензивно сам радио на романима са савременим темама, али веровали или не, нико није хтео да их објави. И после великог успеха “Kатедрале”, опет сам покушао да се бавим временом у којем живимо, и опет без резултата.

ЈЕВРЕЈСKА ЧЕТВРТ

ОБЈАШЊАВАЈУЋИ да су Барселоњани, као и остали становници на Иберијском полуострву, напали и уништили јеврејску четврт, готово 100 година пре него што су католички краљеви протерали Јевреје из Шпаније, Фалконес каже:

– Поубијали су све које су заробили, а који се нису преобратили у хришћанство. Јеврејски преобраћеници су у Барселони подигли малу богомољу, Цркву Свете Тројице, која, понешто преиначена, постоји и данас у старом језгру града. Сада је позната као Парохијска црква Сан Ђаумеа, иста она што се у време радње романа налазила на Тргу Сан Ђаумеа, а срушена је у првој четвртини 19. века.

 

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *