Андреј Протић: Антицрквена кампања се наставља

Поделите:

Да, дефинитивно је ово наставак антицрквене кампање која траје месецима уназад.

Свакоме ко је добронамеран је јасно да се све изјаве српског патријарха односе на православне вернике, те да су, у том смислу, артикулација става Цркве. То што је патријарх монах и што званично нема биолошко потомство, не може никако да буде основ да му се ускрати право на став, по овако суштинском питању.

Свако ко је добронамеран, такође зна да Црква нема никакве механизме принуде, чак ни према сопственим верницима, а поготово не према феминисткињама и другим атеистима. Оно што Црква МОРА, што је сама њена суштина, јесте да увек и у свим случајевима искаже опредељење ЗА ЖИВОТ, ма колико се то некоме не допадало. Тиме Црква и даље никоме ништа не намеће. Штавише, верници и даље својом вољом могу да донесу било какву одлуку, па и ту одлуку о рађању. Нико није одлучен од Цркве и светих тајни, ако, на пример, употребљава контрацепцију – иако Црква МОРА да има став ЗА ЖИВОТ, дакле против контрацепције. Исто тако, са становишта Цркве „абортус“ је грех убиства, чедоморство. Уколико жена која је верница свештенику исповеди тај грех (а чим га исповеда, значи да је и сама свесна да је то грех), њој може да се догоди да за неко време буде одлучена од светих тајни – а често чак ни то („епитимија“ зависи од духовног оца, а сваки члан Цркве има слободу избора духовника).

Став Цркве, међутим, нема никакве последице по мрзитеље Цркве, феминисте, атеисте и све оне „вернике“ којима је пљување по клиру омиљена занимација. Такви ионако раде шта год пожеле и патријархове изјаве су за њих искључиво предмет подсмеха и додатни подстицај да раде баш супротно. Да ли било који црквени великодостојник може некога да натера да уради или не уради нешто, па макар то било и абортус? Наравно да не може. У чему је онда проблем? Чему служи све ово спиновање, осим да буде нови притисак на Цркву? Да ли они који иза овога стоје схватају да чак ни Јосип Броз од Цркве није тражио прихватање абортуса?

Ако негде има „кривице“, њу треба тражити у либералним медијима, који намерно дају простор свештенству, како би правили лакрдију од њихових изјава и сејали сукобе у друштву. И успевају у томе – посејали су семе сукоба у ком нико неће бити победник. Сви губе осим архитеката хаоса.
Црква ће превазићи ову кризу. Збир људских слабости епископа и свештеника, ипак и даље даје целину која је већа од простог збира делова. Ово су осетљива времена, а наши епископи баш и немају навику да се с проблемима обрачунавају конкретно, него више воле дипломатију.

Међутим, ова бестидна кампања не јењава, па би можда требало да размотре и мало одлучније време. Можда је време да се размотри могућност да се сви они који тврде да су верници, а јавно учествују у овом медијском прогону Цркве, привремено ставе под забрану приступа светим тајнама – почев од министарке Михајловић, преко уредника агресивних медија, па до оних који су посебно бестидни у коментарима на друштвеним мрежама.

Забрана приступа светим тајнама је древан и опробан институт, својеврсни позив на покајање. Такође, то је и једина мера коју Црква има како би покушала да утиче на савест својих заблуделих верника. Што се тиче безбожника, они су увек радили и даље ће радити свој посао – Црква на њихове животе може да утиче само онолико колико они то, евентуалним покајањем, пожеле.

 

Андреј Протић

Фејсбук

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *