Kристијана Ф., главна јунакиња књиге „Ми, деца са станице Зоо“, данас има 55 година и чека смрт.

Поделите:

Kада је 1978. изашла књига „Ми деца са станице Зоо“ тада 16-годишња Kристијана је већ била проживела пакао. Са 14 година је први пут узела хероин, а брзо се нашла у зачараном кругу наркоманије и проституције на берлинској станици Зоо, познатој по проституцији малолетника.

Мајка је успела да је извуче из тога кад ју је послала код баке на село, након чега је Kристијана била „чиста“ пет година. Репортери Стерна открили су је кад је сведочила на суђењу педофилу који је деци за секс плаћао хероином, а убрзо је њена прича протресла свет као књига, а затим и филм „Ми, деца са станице Зоо“, шокирајући и подстичући расправе о зависности и проституцији малолетника широм Европе. Била је то најстрашнија књига коју су тинејџери могли да прочитају осамдесетих, а читали су је милиони – читају је и данас.

За Kристијану је чуо цео свет, давала је интервјуе, глумила, гостовала на фестивалима… И то је тад звучало као срећан крај ове приче. Није био.

Kристијана је била најпознатија наркоманка на свету и није требало много да се врати свом пороку.

– Због тога што ме није било срамота да испричам своју животну причу, ођедном сам постала позната и сви су желели да причају са мном. Осећала сам се страшно, као неко заморче. Сви су се питали да ли сам мртва, да ли ћу издржати, да ли сам и даље зависник. Ни за шта друго нису били заинтересовани, осим за то што сам зависник. Зато се кајем што сам урадила филм и књигу – испричала је недавно.

Захваљујући великом успеху филма, отишла је у Лос Анђелес, где је упознала, дружила се, дрогирала се са бројним познатим фацама.

Наводно је, чак, спавала са Дејвидом Боувијем, који јој је још као тинејџерки био херој. Ипак, морала је да напусти Америку кад ју је полиција ухватила с дрогом.

Више пута је покушавала да излечи зависност и среди свој живот. Два пута је прекидала трудноћу, а онда је 1996. родила сина Филипа. И његовог оца је упознала на одвикавању. Он ју је оставио, а њој је 2008. социјална служба одузела дете.

Није могла да се помири с тим, па га је отела и побегла с њим у Амстердам. Медији су извештавали да се не брине о сину, да пије и узима хероин. Није дуго издржала – вратила се у Немачку, предала сина, а две године касније одузели су јој родитељско право. Филип је добио старатеље, али је наставио да виђа мајку.

О свом животу после 1978. Kристијана прича у књизи „Мој други живот“, објављеној пре неколико година. Наставак приче „Ми, деца са станице Зоо“ Kристијана је поверила новинарки Соњи Вуковић (иначе Немици српског порекла).

– Наш први сусрет је био невероатно упечатљив. Изгледала је дивно. Имала је свеже офарбану косу, лакиране нокте, црвени кармин, прекрасни капут. Али, када је скинула рукавице, видели су се ожиљци на рукама. То су били ожиљци њене прошлости. Она је потом почела да прича сама од себе, тако да нисам морала ни да постављам питања. Више пута смо се нашле. Морате знати да са Kристијаном није могућ „нормалан“ рад. Ипак, између нас се створио пријатељски однос – испричала је новинарка.

А Kристијана, она је и даље зависник. Причало се да је психички врло нестабилна, понекад чује гласове и бежи из свог стана у бескућништво. Болује од хепатитиса Ц који је добила осамдесетих година, и цирозе јетре.

– Могу да умрем сваког часа, али не жалим ни за чим у животу, јер мислим да ништа нисам пропустила. У реду сам. Не бих никоме препоручила да иде мојим путем, али то је мој живот – рекла је Kристијана у једном интервјуу – пре него што се поново повукла у самоћу.

 

 

Ноизз

Поделите:
2 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *