Трибина младих претесна за све грађане који су желели да уживају у гусларској вечери

Поделите:

Поводом 250 година од рођења Филипа Вишњића, Друштво Гуслара „Свети Никола“ из Новог Сада, у сарадњи са Културним центром Новог Сада, приредило је гусларско вече у четвртак, 2. новембра 2017. у Клубу „Трибина младих“ КЦНС-а.

У сали пуној посетилаца, гости вечери били су: др филозофије Јово Радош и професор књижевности Милован Вујовић. Они су говорили о животу и песништву „српског Хомера“, Филипа Вишњића.

животу и песништву „српског Хомера“, Филипа Вишњића.

У име организатора, публику је поздравио Перо Бојовић,  рекавши да je Филип Вишњић био гуслар, певач и песник рођен у Трнави на Мајевици 1767. године, од оца Ђорђа и мајке Марије, коју су у селу звали Вишња. По том имену ће се Филип доцније прозвати презименом Вишњић. Пошто је после прележане опаке болести ослепео, убрзо је научио гуслати.

– У време Првог српског устанка, прикупљао је детаље о устаницима и бојевима и вођама. Испевао је најлепше песме о тим догађајима, међу којима је најистакнутија антологијска поема „Почетак буне против Дахија“ – казао је Бојовић.

После пропасти Првог српског устанка, Филип Вишњић је с породицом прешао у Срем, у село Грк (данашње Вишњићево), обилазио фрушкогорске манастире, а нарочито се задржао у манастиру Шишатовац, у којем је старешина био Лукијан Мушицки. У том манастиру, Вишњић се срео са Вуком Караџићем који је записао његове песме. Умро је 1834. године.

Професор Милован Вујовић подсетио је на историјске догађаје из 1805. године. Тада је српска војска, предвођена Карађорђем на Иванковцу, победила Турке, те су велике силе схватиле да то није обична буна. Када је, потом, дошла победа на Мишару, то је била величанствена победа Срба над прекодринским Турцима.

– Песме које је испевао Филип Вишњић, од непроцењиве су вредности за српску књижевност, испеване су у десетерцу – закључио је др Јово Радош.

Вишњић је с гуслама у рукама путовао по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. Био је творац и нових песама међу којима се истичу: Смрт Краљевића Марка, две песме о Светом Сави, Хајдучка песма о мегдану Баје Пивљанина и бега Љубовића, као и 13 песама о Првом српском устанку.

На крају вечери, гуслари су на одушевљење публике отпевали неколико песама које је испевао Филип Вишњић, а објавио Вук Караџић.

 

 

КЦНС

Поделите:
1 reply
  1. Драган
    Драган says:

    Гускле – моћно оружије Добра!
    Гусле – моћно оружије Срба!
    Оно што је праћка била за Давида, то су гусле за србски народ;
    а оно што је био камен за праћку, то је епско-молитвени десетерац
    за гусле!
    Због тога Болоња “избацује“ из школских програма епску народну
    поезију у 10-ерцу, уводи “ХОЛИ- вуду“ Хари Потера, вештице, вилењаке,
    краконџуле, анђаме и остале акрепе са скале “ЕВРОПСКИХ ВРЕДНОСТИ“!
    Наш епски 10-ерац има исти Бого-Човекољубвиви и молитвени смисао као
    Псалми Давидови у Библији.

    КНЕЗ ЛЗАР БЛАГОСИЉА ОБИЛИЋЕ:

    “Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, с мислима се бори.
    Да је коме стати па слушати
    Како кнеже Србе благосиља,
    Благосиља и у бој позива:
    „Ко је Србин и србскога рода,
    и од србске крви и колена,
    а дошао у бој на Косово,
    тај имао од срца порода,
    и мушкога и девојачкога!
    Од руке му све живо родило,
    и у пољу пшеница белица,
    и у брду винова лозица!
    Бог га гледо док му је колена!“

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *